Јован 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
1Kulno muntja nganana wonti, Lazarus Bethaniandru, Marianankani ja Marthanankani nankani kakuja ngurani.
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
2Nani Maria nganana wonti, nandru Kapara matja gildieli wiribana, ja tidna nunkani parali nankanali matja muja ngankana, nankani neji Lazarus muntja parana wonti.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
3Kaku wulali nunkangu jinpana wonti ja jatana wonti: „Kaparajai, mai, nina jundru ngantjai, nau muntja parai.“
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
4Jesujeli jenia matja ngarana, Nau jatana wonti: „Naupini muntja wata naria nganai, a‐ai, Godaia pirnalandru, ngangau Godaia Ngatamura pirna pantjinanto nunkangundru.“
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
5Jesujeli Martha ja kaku nankani ja Lazarus ngantjana wonti.
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
6Nulu matja ngarana, nau muntja, Nau ditji mandru morla nunkangupini pirini, woderi Nau nganana, ngamana wonti.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
7Ngadani Nau milini nunkanani jatana wonti: „Ngaiana nakaldra Judaiaia palkananto!“
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
8Mili nunkani nunkangu jatana wonti: „Rabbi, kalkani Juda kanali wontina paraia jidna mardali dakala, ja nakaldra jidni jerra palkai?“
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
9Jesujeli kalabana wonti: „Wata ditjiwirdri ditji karitjiai pota marapratjana ja mandru? Worana ditjini wiriai nau wata dakateriai, ngangau nulu nunkanipini mitaia praitji najiai;
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
10Worana tinkani wirariai, nau dakateriai, ngangau praitji wata nunkangu nganai.“
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
11Jenia Nau jatana wonti, ja ngadani Nau tanangu jatana wonti: „Lazarus kamaneli ngaianani mukaturarala wapaia; ja ngani wapai, nina jiritjibala.“
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
12Mili nunkani jatana wonti: „Kaparajai, nau mukaturaranani, nau tepi pantjinani.“
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
13Jesus nunkani narindru jatana wonti: tanali ngundrana wonti, Nau jenia mukandru jatai.
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
14Ngadani Jesus tanangu talku jatana wonti: „Lazarus palila wiri,
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
15Ja ngani mankiai jurangundru, ngani wata naka nganala wiri, ngangau jura morlalu ngundrananto; ngaiana nunkangu palkananto.“
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
16Thomas, nina tanali dikai Didymus, mili nguruni jatana wonti: „Ngaiana bakana palkananto nunkangu jela palila!“
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
17Jesus matja wokarana, Nulu nina mankamankana wonti, nau ditji mandru ja mandru narikutuni paranani.
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
18Bethania Jerusalemingu karakara nganana wonti, Statia marapratjana ja mara wora worita.
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
19Juda kana marapu Marthangu ja Mariangu wokarana wonti pudlana nejini pudlanani ngankalkala.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
20Marthandru matja ngarana Jesus wokaranani, nani wapana wonti nunkangu mandurila; Maria pungani ngamantina wonti.
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
21Marthani Jesungu jatana wonti: „Kaparajai, jidni ninkida ngananani, neji ngakani wata palinani.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
22Bakana karari ngani milkila, minakulno jidni Godandru ngatjinani, jenia Godali jinkangu jinkila nganai.“
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
23Jesus nankangu jatana wonti: „Neji jinkani jiritjila nganai.“
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
24Marthani nunkangu jatana wonti: „Ngani milkila, nau jiritjila nganai tepi terkakani, ditjini ngadalani.“
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
25Jesus nankangu jatana wonti: „Ngani tepi terkakani ja tepi nganai. Warle ngakangu morlalu ngundrai, nau tepi ngamala nganai, bakana nau palinani.
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
26Ja worana tepi ngamai ja ngakangu morlalu ngundrai, nau morlalu ngurali wata palila nganai. Jundru jenia morlalu ngundrai?“
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
27Nani nunkangu jatana wonti: „Kau Kaparajai, ngato morlalu ngundrai jidni Christus nganai, Godaia Ngatamura, Nauja mitani wokarananto.“
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
28Ja nani jenia matja jatana, nani wapana wonti ja kaku nankani Mariana kurukuru karkana wonti ja jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietja ninkida nganai ja jidna karkai.“
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
29Nandru jenia matja ngarana, nani nurujeli jiritjina wonti ja nunkangu wokarana wonti.
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
30Jesus jendranguta wata ngurani wokarana wonti, a‐ai, Nau nunkangupini pirini nganana wonti, woderi Marthani nunkangu mandurina wonti.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
31Juda kanali, tana nankangu jela pungani ngamana wonti ja nana ngankalkana wonti, najinani Maria nurujeli jiritjinani ja dunkanani, tana nankangu karipaterina wonti ja jatana wonti: „Nania narikutuja wapai naka jindrala.“
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
32Maria naka wokaranani woderi Jesus nganana wonti, nandru nina matja najina, nani nunkangu tidnani woraterina wonti ja nunkangu jatana wonti: „Kaparajai, jidni ninkida ngananani, neji ngakani wata palinani.“
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
33Jesujeli nana jindranani najina, ja Juda kana, tana nankangunto matja wokarana, bakana jindranani, Nau Jaolali ngara jerkina wonti ja ngaratutututungana wonti.
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
34Ja Nau jatana wonti: „Woderi jura nina kurala wiri?“ Tana nunkangu jatana wonti: „Kaparajai, kaparau ja najiau!“
35Ударише сузе Исусу.
35Ja Jesus wolkarina wonti.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
36Juda kana jatana wonti: „Najianau worderu Nulia ninaia ngantjana paraia!“
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
37Palpa tanangundru jatana wonti: „Naupara, Nulia butjuja milki piri ngankana paraia, ngandandarina paraia ngankala, bakana Naupini wata palinanto?“
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
38Jesus nakaldra ngara jerkina wonti ja narikutuni wokarana wonti. Nau minka nganana wonti, ja marda nunkangu parana wonti.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
39Jesus jatana wonti: „Nina marda tirimalkanau.“ Martha, naria kaku, nunkangu jatana wonti: „Kaparajai, nauja matja paniai, ngangau nauja ditji mandru ja mandru parai.“
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
40Jesus nankangu jatana wonti: „Ngani jinkangu wata jatana warai, jundru morlalu ngundranani, jundru Godaia pirnala najila nganai?“
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
41Tanali nina marda tirimalkana wonti, woderi nau nari paranani. Ja Jesus milki tjenmana wonti ja jatana wonti: „Ngaperiai, ngato jidna jurakokala wapaia, ngangau jundru ngana ngarana warai.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
42Ngani milkila, jundru ngana milingeru ngarai: windri kana wolarandru, tanaia karakara terkai, ngani jenia jatana warai, ngangau tanalia morlalu ngundrananto, jundru ngana jinpanala.“
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
43Ja Nau jenia matja jatana, Nau ngaiala pirnali karkana wonti: „Lazarujai dunkau!“
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
44Ja nau narila dunkana wonti mara ja tidna nari katieli karaterini, ja nunkangu mudlani kangu kati paranani. Jesus tanangu jatana wonti: „Ninaia dukaranau ja worani patanau!“
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
45Juda kana marapujeli tana Mariangu wokarana wonti ja najina wonti mina Jesujeli ngankana wonti, tana nunkangu morlalu ngundrana wonti.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
46Palpa tanangundru Pharisaiaia wapana wonti ja tanangu kaukaubana wonti mina Jesujeli ngankana warai.
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
47Priesta pirnali ja Pharisaiali kana kapara jurborilkana wonti ja jatana wonti: „Mina ngaiana ngankananto? Nulupini kanali malka marapu ngankai.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
48Ngaiana nina jeruja worani patanani, tanali pratjanali nunkangu morlalu ngundrala nganai; ja Roma kana wokarala nganai ja ngaianani piri ja kana wolara manila nganai.“
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
49Kulno tanangundru, Kaiphas, nau nunkangupini kilpawoldrani Priesta pirna nganana wonti, tanangu jatana wonti: „Jura panila ngujamai.
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
50Jura bakana wata ngundrai, ngaianangu morla ngumu nganai, kana kulno kana wolarani palinanto, ja wata kana wolara tintaterinanto.“
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
51Jenia nau wata munta jatana wonti, a‐ai, ngangau nau nunkangupini kilpawoldrani Priesta pirna nganana wonti, nulu talpadakana wonti Jesus palinanto kana wolarani.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
52Ja wata windri kana wolarani, a‐ai, Nulu bakana Godaia kupa, tana piltjaru ngamanani, kulnukulnuni ngankananto.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
53Nunkangupini ditjindru tana ngankamalina wonti nina naria nandrala.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
54Jesus wata morla Juda kanani kantji wirarina wonti, a‐ai, Nau nakandruka puntina wonti mita pitaraia karakaraia, ngura kulnuja, tala nunkani Ephraim, ja Nau naka ngamana wonti nunkani milinto.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
55Juda kanaia Passa karakara nganana wonti, ja marapu nunkangupini mitandru Jerusalemia tarana wonti Passani ngopera, kulirkaterila.
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
56Tanali Jesus wontina wonti, ja Godaia pungani ngankamalina wonti ja jatana wonti: „Mina jura ngundrai? Nau wata ditji pirnani wokarala nganai?“
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
57Priesta pirnali ja bakana Pharisaiali jirijiribani jaura jinkina wonti, woranakulno milkila, woderi Nau nganai, nulu jenia wondrananto, ngangau tanali nina patananto.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.