Јован 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
1さて、ある人が病気にかかっていた。マリアとその姉妹マルタの村ベタニアに住むラザロであった。
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
2このマリアは、主に香油を塗り、自分の髪でその足をぬぐった人である。病気になったラザロは彼女の兄弟であった。
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
3そこで姉妹たちは、イエスのもとに人を遣わし、「主よ、見よ、あなたが深く愛しておられる者が病気です」と伝えた。
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
4しかしイエスはそれを聞いて言われた。 「この病気は死に至るものではなく、神の栄光のためのものです。それによって神の子が栄光を受けるためです。」
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
5イエスはマルタとその姉妹とラザロを愛しておられた。
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
6それで、ラザロが病気だと聞いても、イエスはおられた場所にさらに二日とどまられた。
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
7その後、弟子たちに 「もう一度ユダヤへ行きましょう」 と言われた。
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
8弟子たちは尋ねた。「ラビ、つい先ほどユダヤ人たちがあなたを石打ちにしようとしたのに、またそこへ行かれるのですか。」
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
9イエスは答えられた。 「昼は十二時間ではありませんか。昼間に歩く人は、この世の光を見るので、つまずきません。
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
10しかし、夜に歩く人は、その人のうちに光がないので、つまずきます。」
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
11こう言った後、さらに彼らに言われた。 「私たちの友ラザロは眠っています。しかし、私は彼を眠りから起こすために行きます。」
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
12そこで弟子たちは言った。「主よ、眠っているのなら、良くなるでしょう。」
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
13イエスはラザロの死について語られたのだが、弟子たちは眠って休んでいることを語られたと思ったのである。
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
14そこでイエスは、彼らにはっきりと言われた。 「ラザロは死にました。
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
15私がそこにいなかったことを、あなたがたのために喜んでいます。それは、あなたがたが信じるためです。さあ、彼のところへ行きましょう。」
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
16そこで、ディディモと呼ばれるトマスが、仲間の弟子たちに言った。「私たちも行って、イエスと一緒に死のう。」
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
17イエスが着くと、ラザロはすでに四日間、墓の中にいた。
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
18ベタニアはエルサレムに近く、約十五スタディオン離れていた。
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
19多くのユダヤ人が、兄弟を亡くしたマルタとマリアを慰めるため、二人のもとに来ていた。
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
20マルタは、イエスが来られると聞くと迎えに出たが、マリアは家に座っていた。
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
21そこでマルタはイエスに言った。「主よ、もしここにいてくださったなら、私の兄弟は死ななかったでしょう。
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
22しかし今でも、あなたが神に求めることは何でも、神があなたに与えてくださると知っています。」
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
23イエスは彼女に 「あなたの兄弟はよみがえります」 と言われた。
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
24マルタは言った。「終わりの日の復活の時に、彼がよみがえることは知っています。」
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
25イエスは彼女に言われた。 「私が復活であり、命です。私を信じる者は、たとえ死んでも生きます。
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
26生きていて私を信じる者は皆、決して死にません。あなたはこのことを信じますか。」
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
27彼女は言った。「はい、主よ。あなたがキリスト、神の子、世に来られる方であると、私は信じています。」
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
28こう言うと、マルタは帰って行き、姉妹マリアをひそかに呼んで、「先生が来て、あなたを呼んでおられます」と言った。
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
29マリアはそれを聞くと、すぐに立ち上がり、イエスのもとへ向かった。
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
30イエスはまだ村に入らず、マルタが出迎えた場所におられた。
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
31家でマリアと一緒にいて彼女を慰めていたユダヤ人たちは、マリアが急いで立ち上がって出て行くのを見ると、「墓へ泣きに行くのだろう」と思い、彼女について行った。
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
32マリアはイエスのおられる所に来て、イエスを見ると、その足もとにひれ伏して言った。「主よ、もしここにいてくださったなら、私の兄弟は死ななかったでしょう。」
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
33イエスは、マリアが泣き、一緒に来たユダヤ人たちも泣いているのを見て、霊の内に深くうめき、心を揺さぶられ、
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
34「彼をどこに置きましたか」 と言われた。 彼らは「主よ、来て、ご覧ください」と答えた。
35Ударише сузе Исусу.
35イエスは涙を流された。
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
36そこでユダヤ人たちは言った。「見なさい。どれほどラザロを深く愛しておられたことか。」
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
37しかし、彼らの中にはこう言う者もいた。「目の見えなかった人の目を開いたこの人が、ラザロを死なせないようにすることはできなかったのか。」
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
38イエスは再び深くうめきながら、墓へ来られた。それは洞穴で、入り口には石が置かれていた。
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
39イエスは 「石を取りのけなさい」 と言われた。 死んだ人の姉妹マルタは、「主よ、もう臭くなっています。死んで四日になりますから」と言った。
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
40イエスは彼女に言われた。 「信じるなら神の栄光を見ると、あなたに言ったではありませんか。」
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
41そこで人々は、死んだ人が横たわっていた場所から石を取りのけた。イエスは目を上げて言われた。 「父よ、私の願いを聞いてくださったことを感謝します。
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
42あなたがいつも私の願いを聞いてくださることを、私は知っています。しかし、周りに立っている群衆のために、私はこう言いました。あなたが私を遣わされたことを、彼らが信じるためです。」
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
43こう言うと、イエスは大声で叫ばれた。 「ラザロ、出て来なさい。」
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
44死んでいた人が出て来た。その手足は布で巻かれ、顔も布で包まれていた。 イエスは人々に 「彼をほどいて、行かせなさい」 と言われた。
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
45そこで、マリアのもとに来て、イエスが行われたことを見たユダヤ人の多くが、イエスを信じた。
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
46しかし、彼らの中にはパリサイ人たちのところへ行き、イエスが行われたことを知らせる者もいた。
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
47そこで祭司長たちとパリサイ人たちは最高法院を招集して言った。「われわれは何をしているのか。この人は多くのしるしを行っている。
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
48このままにしておけば、皆が彼を信じるだろう。そうなればローマ人が来て、われわれの場所も国民も奪うだろう。」
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
49しかし、その年の大祭司であったカヤパという一人が、彼らに言った。「あなたがたは何も分かっていない。
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
50一人の人が民のために死に、国民全体が滅びない方が、われわれにとって有益だということを考えてもいない。」
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
51彼はこれを自分から言ったのではない。その年の大祭司であったので、イエスが国民のために死ぬことを預言したのである。
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
52しかも国民のためだけではなく、各地に散らされている神の子どもたちを一つに集めるためでもあった。
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
53そこで彼らは、その日からイエスを殺そうと相談した。
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
54そのためイエスは、もはやユダヤ人たちの間を公然とは歩かず、そこを去って荒野に近い地方へ行き、エフライムという町で弟子たちとともに滞在された。
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
55さて、ユダヤ人の過越の祭りが近づいていた。多くの人が自分を清めるため、過越の祭りの前に地方からエルサレムへ上った。
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
56彼らはイエスを捜し、宮に立ちながら互いに言った。「どう思うか。あの人は祭りに全く来ないのだろうか。」
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
57祭司長たちとパリサイ人たちは、イエスがどこにいるか知っている者は届け出るようにと命じていた。イエスを捕らえるためであった。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.