Јован 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
1Был болен некто Лазарь из Вифании, из селения, где жили Мария и Марфа, сестра ее.
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
2Мария же, которой брат Лазарь был болен, была та, которая помазала Господа миром и отерла ноги Его волосами своими.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
3Сестры послали сказать Ему: Господи! вот, кого Ты любишь, болен.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
4Иисус, услышав то, сказал: эта болезнь не к смерти, но к славе Божией, да прославится через нее Сын Божий.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
5Иисус же любил Марфу, и сестру ее, и Лазаря.
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
6Когда же услышал, что он болен, то пробыл два дня на том месте, где находился.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
7После этого сказал ученикам: пойдем опять в Иудею.
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
8Ученики сказали Ему: Равви! давно ли Иудеи искали побить Тебя камнями, и Ты опять идешь туда?
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
9Иисус отвечал: не двенадцать ли часов во дне? кто ходит днем, тот не спотыкается, потому что видит свет мира сего;
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
10а кто ходит ночью, спотыкается, потому что нет света с ним.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
11Сказав это, говорит им потом: Лазарь, друг наш, уснул; но Я иду разбудить его.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
12Ученики Его сказали: Господи! если уснул, то выздоровеет.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
13Иисус говорил о смерти его, а они думали, что Он говорит о сне обыкновенном.
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
14Тогда Иисус сказал им прямо: Лазарь умер;
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
15и радуюсь за вас, что Меня не было там, дабы вы уверовали; но пойдем к нему.
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
16Тогда Фома, иначе называемый Близнец, сказал ученикам: пойдем и мы умрем с ним.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
17Иисус, придя, нашел, что он уже четыре дня в гробе.
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
18Вифания же была близ Иерусалима, стадиях в пятнадцати;
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
19и многие из Иудеев пришли к Марфе и Марии утешать их в печали о брате их.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
20Марфа, услышав, что идет Иисус, пошла навстречу Ему; Мария же сидела дома.
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
21Тогда Марфа сказала Иисусу: Господи! если бы Ты был здесь, не умер бы брат мой.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
22Но и теперь знаю, что чего Ты попросишь у Бога, даст Тебе Бог.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
23Иисус говорит ей: воскреснет брат твой.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
24Марфа сказала Ему: знаю, что воскреснет в воскресение, в последний день.
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
25Иисус сказал ей: Я есмь воскресение и жизнь; верующий в Меня, если и умрет, оживет.
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
26И всякий, живущий и верующий в Меня, не умрет вовек. Веришь ли сему?
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
27Она говорит Ему: так, Господи! я верую, что Ты Христос, Сын Божий, грядущий в мир.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
28Сказав это, пошла и позвала тайно Марию, сестру свою, говоря: Учитель здесь и зовет тебя.
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
29Она, как скоро услышала, поспешно встала и пошла к Нему.
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
30Иисус еще не входил в селение, но был на том месте, где встретила Его Марфа.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
31Иудеи, которые были с нею в доме и утешали ее, видя, что Мария поспешно встала и вышла, пошли за нею, полагая, что она пошла на гроб - плакать там.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
32Мария же, придя туда, где был Иисус, и увидев Его, пала к ногам Его и сказала Ему: Господи! если бы Ты был здесь, не умер бы брат мой.
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
33Иисус, когда увидел ее плачущую и пришедших с нею Иудеев плачущих, Сам восскорбел духом, и возмутился,
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
34и сказал: где вы положили его? Говорят Ему: Господи! пойди и посмотри.
35Ударише сузе Исусу.
35Иисус прослезился.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
36Тогда Иудеи говорили: смотри, как Он любил его.
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
37А некоторые из них сказали: не мог ли Сей, отверзший очи слепому, сделать, чтобы и этот не умер?
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
38Иисус же, опять скорбя внутренне, приходит ко гробу. То была пещера, и камень лежал на ней.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
39Иисус говорит: отнимите камень. Сестра умершего, Марфа, говорит Ему: Господи! уже смердит; ибо четыре дня, как он во гробе.
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
40Иисус говорит ей: не сказал ли Я тебе, что, если будешь веровать, увидишь славу Божию?
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
41Итак отняли камень от пещеры, где лежал умерший. Иисус же возвел очи к небу и сказал: Отче! благодарю Тебя, что Ты услышал Меня.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
42Я и знал, что Ты всегда услышишь Меня; но сказал сие для народа, здесь стоящего, чтобы поверили, что Ты послал Меня.
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
43Сказав это, Он воззвал громким голосом: Лазарь! иди вон.
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
44И вышел умерший, обвитый по рукам и ногам погребальными пеленами, и лице его обвязано было платком. Иисус говорит им: развяжите его, пусть идет.
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
45Тогда многие из Иудеев, пришедших к Марии и видевших, что сотворил Иисус, уверовали в Него.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
46А некоторые из них пошли к фарисеям и сказали им, что сделал Иисус.
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
47Тогда первосвященники и фарисеи собрали совет и говорили: что нам делать? Этот Человек много чудес творит.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
48Если оставим Его так, то все уверуют в Него и придут Римляне и овладеют и местом нашим и народом.
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
49Один же из них, некто Каиафа, будучи на тот год первосвященником, сказал им: вы ничего не знаете,
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
50и не подумаете, что лучше нам, чтобы один человек умер за людей, нежели чтобы весь народ погиб.
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
51Сие же он сказал не от себя, но, будучи на тот год первосвященником, предсказал, что Иисус умрет за народ,
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
52и не только за народ, но чтобы и рассеянных чад Божиих собрать воедино.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
53С этого дня положили убить Его.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
54Посему Иисус уже не ходил явно между Иудеями, а пошел оттуда в страну близ пустыни, в город, называемый Ефраим, и там оставался с учениками Своими.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
55Приближалась Пасха Иудейская, и многие из всей страны пришли в Иерусалим перед Пасхою, чтобы очиститься.
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
56Тогда искали Иисуса и, стоя в храме, говорили друг другу: как вы думаете? не придет ли Он на праздник?
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
57Первосвященники же и фарисеи дали приказание, что если кто узнает, где Он будет, то объявил бы, дабы взять Его.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.