Јован 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
1Ol amen jomaudar ad a Lajaruj, men Petanien, kanim en Maria o ri a li Marta.
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
2Iei Maria, me keieki potik Kaun o, o limwieki a pwilipeipei aluwilu a, me ri a ol Lajaruj jomaudar.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
3Ri a li ko ari kadar won i kaireki won i: Main, kotin mani, me re pok on me jomaudar.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
4Iejuj lao mani, ap kotin majani: Kaidik jomau en mela eu met, a pweki linan en Kot, pwe Nain Kot en kalinana kila.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
5Iejuj kotin kupura Marta, o ri a li, o Lajaruj.
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
6A lao kotin manier, me a jomaudar, i ari kotikoteta waja o pon ria pon.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
7Ap kotin majani on japwilim a tounpadak kan: Kitail pan purelan Iudaa.
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
8Japwilim a tounpadak kan potoan on i: Rapi, Juj oko apton men kajuk ir, a re pan kotin purelan ia?
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
9Iejuj kotin majani: Jo auer eijokriau ni ran eu? Meamen alialu ni ran, jota pan dipikelekel, aki a ninar marain en jappa.
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
10A meamen alialu ni pon, a pan dipikelekel, aki marain jota mi re a.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
11A kotin kajoiada mepukat, ap majani on irail: Kompoke patail Lajaruj mairelar, a I kokolan kapirida i.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
12A japwilim a tounpadak kan indan i: Main, ma a mairelar, a pan maureda.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
13Ari, Iejuj kotin majanieda duen a melar, a irail kiki on, me a majanieda duen a mair en kamol.
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
14Iejuj ap janjal majani on irail: Lajaruj melar,
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
15A I peren kida, me I jota mi waja o pweki komail, pwe komail en pojonla. Ari, kitail en koko wei re a!
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
16Tomaj, me pil ad a Didimuj, ap indai on warok tei kan: Kitail en pil kokola, pwen ian i mela.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
17Iejuj lao kotido, ap kotin diarada, me a mi nan joujou pon pa pon.
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
18Petanien me koren ion Ierujalem impan mail riau.
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
19A Juj oko me toto ko don Marta o Maria, pwen kamait ira la pweki ri ara ol o.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
20Marta lao ronadar, me Iejuj kotido, ap koieila tu on i. A Maria momod nan im o.
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
21Marta ap potoan on Iejuj: Main, ma re kotikot met, ri ai ol jota pan mela.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
22Ari jo, i aja meakot re pan kotin poeki ren Kot, Kot pan kotiki on ir.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
23Iejuj kotin majani on i: Ri om ol pan maureda.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
24Marta potoan on i: I aja, me a pan maureda ni iaj en ni ran nik o.
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
25Iejuj kotin majani on i: Nai kamaur o maur, me pojon ia, pan memaureta pil murin a mela.
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
26A meamen me maur o pojon ia, jota pan mela kokolata; koe kamelele mepukat?
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
27A potoan on i: Ei Main, i pojon, me ir me Krijtuj Japwilim en Kot, me udan pwara don jappa.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
28A lao indada met, ap koieila ren Maria ri a li, moninki on i: Jaunpadak kotidor kainoma uk.
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
29A lao ronadar, ap uda, madan wei re a,
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
30A Iejuj jaikenta lel on kanim o, pwe a kotikoteta waja Marta tu on i ia.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
31Juj oko, me mi re a nan im o, pwen kamait i ala, lao kilanada, me Maria madan uda tan wei, rap idauenla i, indinda: A pan ko on ni joujou, pwen janejan ia.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
32Maria lao lel waja o, o kilan i, ap poridi on ni aluwilu a indan i: Main, ma re kotikot met, ri ai ol jota pan mela.
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
33Iejuj lao majani i janejan, o Juj oko, me ian i kokodo pil janejan, ap kupurola,
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
34Majani: Komail pwilikdi ia i? Irail potoan on i: Main, kotido majani.
35Ударише сузе Исусу.
35Iejuj kotin tontonir.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
36Juj oko ap inda: Kilan duen a pok on i!
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
37A akai ir me indada: A jo kak pan men et me kapad pajan maj en me majkun o, me ol men et ender mela?
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
38Iejuj pil kupurola koti don joujou o. A por o ulon nan kijin dol o takai eu mi poa.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
39Iejuj kotin majani: Katapure wei takai en! A Marta, en me melar ri a li, indada: Main, a matalar, pwe a mi met pon pa pon.
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
40Iejuj kotin majani on i: I jo indai on uk, ma koe pojon, koe pan kilanada linan en Kot.
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
41Irail ap katapure jan takai o. A Iejuj kotin majanda majani: Jam, I danke komui, me komui mani ia er.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
42A i aja, me komui kin mani ia anjau karoj, a pweki pokon o, me u jili, I indaki mepukat, pwe irail en pojon, me komui, me kadar ia do.
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
43A lao kotin majani met, ap kapitie laudeta majani: Lajaruj, koieido!
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
44A me melar o ap pedoido, likau en joujou kidim pena na o pa kan, o maj a me pirapinki pena lim en puto. A Iejuj kotin majani on irail: Lapwada kapitila i!
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
45Men Juj toto, me ko don Maria, o kilaner, me Iejuj kotin wiadar, pojonla i.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
46A akai ir kowei ren Parijiir oko, kaire kin irail me Iejuj kotin wiadar.
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
47Jamero lapalap o Parijiir akan ap pokon pena kapun indada: Da me kitail en wiada? Pwe aramaj men et kin wia kilel toto.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
48Ma kitail jota pan mokidi on i, karoj pan pojonla i, o men Rom pan kodo, ki jan kitail wei o atail kainok.
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
49A amen irail ad a Kaipaj, me jamoro lapalap ni par o, indan irail: Komail meid jo lokekon.
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
50O jota lamelame, mea mau on komail, aramah ta men en kam kila aramaj akan, pwe kainok pokon ender lokidokila.
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
51A kaidik jan pein I, me a katitiki met, o i me jamero lapalap ni par o, I ari kopada, me Iejuj pan kamataki kainok o.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
52A kaidik kainok eta, pwe a pil pan kapokon pene jeri en Koht akan, me muei pajan nin jap akan.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
53Jan ni ran o irail raparapaki en kamatala i.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
54Iejuj ap jolar kotikot jili janjal ren Juj ako, pwe a kotilan eu jap impan jap tan ni kanim eu ad a Epren, o kotikot ia ian japwilim a tounpadak kan.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
55A paja en Juj oko me korendor, o me toto koeie jan nan jap karoj, kodalan Ierujalem mon paja, pwen kamaui pein irail.
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
56Irail ari raparapaki Iejuj idedok nan pun arail, ni ar pokopokon nan im en kaudok: DA me komail lamelame, a jota pan ko don kamadip o?
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
57A jamero lapalap o Parijar akan wiadar kujoned eu, meakmen me aja waja a kot ia, I en kajaleda, pwe ren jaikidi i.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.