Јован 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
1Перед праздником Пасхи Иисус, зная, что пришел час Его перейти от мира сего к Отцу, явил делом, что, возлюбив Своих сущих в мире, до конца возлюбил их.
2И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
2И во время вечери, когда диавол уже вложил в сердце Иуде Симонову Искариоту предать Его,
3знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
3Иисус, зная, что Отец все отдал в руки Его и что Он от Бога исшел и к Богу отходит,
4устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
4встал с вечери, снял с Себя верхнюю одежду и, взяв полотенце, препоясался.
5потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
5Потом влил воды в умывальницу и начал умывать ноги ученикам и отирать полотенцем, которым был препоясан.
6Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
6Подходит к Симону Петру, и тот говорит Ему: Господи! Тебе ли умывать мои ноги?
7Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
7Иисус сказал ему в ответ: что Я делаю, теперь ты не знаешь, а уразумеешь после.
8Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.
8Петр говорит Ему: не умоешь ног моих вовек. Иисус отвечал ему: если не умою тебя, не имеешь части со Мною.
9Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
9Симон Петр говорит Ему: Господи! не только ноги мои, но и руки и голову.
10Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
10Иисус говорит ему: омытому нужно только ноги умыть, потому что чист весь; и вы чисты, но не все.
11Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
11Ибо знал Он предателя Своего, потому и сказал: не все вы чисты.
12А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
12Когда же умыл им ноги и надел одежду Свою, то, возлегши опять, сказал им: знаете ли, что Я сделал вам?
13Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
13Вы называете Меня Учителем и Господом, и правильно говорите, ибо Я точно то.
14Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
14Итак, если Я, Господь и Учитель, умыл ноги вам, то и вы должны умывать ноги друг другу.
15Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
15Ибо Я дал вам пример, чтобы и вы делали то же, что Я сделал вам.
16Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
16Истинно, истинно говорю вам: раб не больше господина своего, и посланник не больше пославшего его.
17Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
17Если это знаете, блаженны вы, когда исполняете.
18Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
18Не о всех вас говорю; Я знаю, которых избрал. Но да сбудется Писание: ядущий со Мною хлеб поднял на Меня пяту свою.
19Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
19Теперь сказываю вам, прежде нежели то сбылось, дабы, когда сбудется, вы поверили, что это Я.
20Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
20Истинно, истинно говорю вам: принимающий того, кого Я пошлю, Меня принимает; а принимающий Меня принимает Пославшего Меня.
21Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
21Сказав это, Иисус возмутился духом, и засвидетельствовал, и сказал: истинно, истинно говорю вам, что один из вас предаст Меня.
22Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
22Тогда ученики озирались друг на друга, недоумевая, о ком Он говорит.
23А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
23Один же из учеников Его, которого любил Иисус, возлежал у груди Иисуса.
24Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
24Ему Симон Петр сделал знак, чтобы спросил, кто это, о котором говорит.
25А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
25Он, припав к груди Иисуса, сказал Ему: Господи! кто это?
26Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
26Иисус отвечал: тот, кому Я, обмакнув кусок хлеба, подам. И, обмакнув кусок, подал Иуде Симонову Искариоту.
27И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
27И после сего куска вошел в него сатана. Тогда Иисус сказал ему: что делаешь, делай скорее.
28А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
28Но никто из возлежавших не понял, к чему Он это сказал ему.
29А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
29А как у Иуды был ящик, то некоторые думали, что Иисус говорит ему: купи, что нам нужно к празднику, или чтобы дал что-нибудь нищим.
30А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
30Он, приняв кусок, тотчас вышел; а была ночь.
31Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
31Когда он вышел, Иисус сказал: ныне прославился Сын Человеческий, и Бог прославился в Нем.
32Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
32Если Бог прославился в Нем, то и Бог прославит Его в Себе, и вскоре прославит Его.
33Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
33Дети! недолго уже быть Мне с вами. Будете искать Меня, и, как сказал Я Иудеям, что, куда Я иду, вы не можете придти, так и вам говорю теперь.
34Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
34Заповедь новую даю вам, да любите друг друга; как Я возлюбил вас, так и вы да любите друг друга.
35По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
35По тому узнают все, что вы Мои ученики, если будете иметь любовь между собою.
36Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
36Симон Петр сказал Ему: Господи! куда Ты идешь? Иисус отвечал ему: куда Я иду, ты не можешь теперь за Мною идти, а после пойдешь за Мною.
37Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
37Петр сказал Ему: Господи! почему я не могу идти за Тобою теперь? я душу мою положу за Тебя.
38Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
38Иисус отвечал ему: душу твою за Меня положишь? истинно, истинно говорю тебе: не пропоет петух, как отречешься от Меня трижды.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.