Јован 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
1ANTES de la fiesta de la Pascua, sabiendo Jesús que su hora había venido para que pasase de este mundo al Padre, como había amado á los suyos que estaban en el mundo, amólos hasta el fin.
2И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
2Y la cena acabada, como el diablo ya había metido en el corazón de Judas, hijo de Simón Iscariote, que le entregase,
3знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
3Sabiendo Jesús que el Padre le había dado todas las cosas en las manos, y que había salido de Dios, y á Dios iba,
4устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
4Levántase de la cena, y quítase su ropa, y tomando una toalla, ciñóse.
5потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
5Luego puso agua en un lebrillo, y comenzó á lavar los pies de los discípulos, y á limpiarlos con la toalla con que estaba ceñido.
6Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
6Entonces vino á Simón Pedro; y Pedro le dice: ¿Señor, tú me lavas los pies?
7Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
7Respondió Jesús, y díjole: Lo que yo hago, tú no entiendes ahora; mas lo entenderás después.
8Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.
8Dícele Pedro: No me lavarás los pies jamás. Respondióle Jesús: Si no te lavare, no tendrás parte conmigo.
9Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
9Dícele Simón Pedro: Señor, no sólo mis pies, mas aun las manos y la cabeza.
10Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
10Dícele Jesús: El que está lavado, no necesita sino que lave los pies, mas está todo limpio: y vosotros limpios estáis, aunque no todos.
11Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
11Porque sabía quién le había de entregar; por eso dijo: No estáis limpios todos.
12А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
12Así que, después que les hubo lavado los pies, y tomado su ropa, volviéndose á sentar á la mesa, díjoles: ¿Sabéis lo que os he hecho?
13Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
13Vosotros me llamáis, Maestro, y, Señor: y decís bien; porque lo soy.
14Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
14Pues si yo, el Señor y el Maestro, he lavado vuestros pies, vosotros también debéis lavar los pies los unos á los otros.
15Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
15Porque ejemplo os he dado, para que como yo os he hecho, vosotros también hagáis.
16Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
16De cierto, de cierto os digo: El siervo no es mayor que su señor, ni el apóstol es mayor que el que le envió.
17Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
17Si sabéis estas cosas, bienaventurados seréis, si las hiciereis.
18Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
18No hablo de todos vosotros: yo sé los que he elegido: mas para que se cumpla la Escritura: El que come pan conmigo, levantó contra mí su calcañar.
19Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
19Desde ahora os lo digo antes que se haga, para que cuando se hiciere, creáis que yo soy.
20Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
20De cierto, de cierto os digo: El que recibe al que yo enviare, á mí recibe; y el que á mí recibe, recibe al que me envió.
21Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
21Como hubo dicho Jesús esto, fué conmovido en el espíritu, y protestó, y dijo: De cierto, de cierto os digo, que uno de vosotros me ha de entregar.
22Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
22Entonces los discípulos mirábanse los unos á los otros, dudando de quién decía.
23А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
23Y uno de sus discípulos, al cual Jesús amaba, estaba recostado en el seno de Jesús.
24Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
24A éste, pues, hizo señas Simón Pedro, para que preguntase quién era aquél de quien decía.
25А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
25El entonces recostándose sobre el pecho de Jesús, dícele: Señor, ¿quién es?
26Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
26Respondió Jesús: Aquél es, á quien yo diere el pan mojado. Y mojando el pan, diólo á Judas Iscariote, hijo de Simón.
27И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
27Y tras el bocado Satanás entró en él. Entonces Jesús le dice: Lo que haces, haz lo más presto.
28А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
28Mas ninguno de los que estaban á la mesa entendió á qué propósito le dijo esto.
29А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
29Porque los unos pensaban, porque Judas tenía la bolsa, que Jesús le decía: Compra lo que necesitamos para la fiesta: ó, que diese algo á los pobres.
30А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
30Como él pues hubo tomado el bocado, luego salió: y era ya noche.
31Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
31Entonces como él salió, dijo Jesús: Ahora es glorificado el Hijo del hombre, y Dios es glorificado en él.
32Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
32Si Dios es glorificado en él, Dios también le glorificará en sí mismo, y luego le glorificará.
33Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
33Hijitos, aun un poco estoy con vosotros. Me buscaréis; mas, como dije á los Judíos: Donde yo voy, vosotros no podéis venir; así digo á vosotros ahora.
34Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
34Un mandamiento nuevo os doy: Que os améis unos á otros: como os he amado, que también os améis los unos á los otros.
35По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
35En esto conocerán todos que sois mis discípulos, si tuviereis amor los unos con los otros.
36Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
36Dícele Simón Pedro: Señor, ¿adónde vas? Respondióle Jesús: Donde yo voy, no me puedes ahora seguir; mas me seguirás después.
37Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
37Dícele Pedro: Señor, ¿por qué no te puedo seguir ahora? mi alma pondré por ti.
38Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
38Respondióle Jesús: ¿Tu alma pondrás por mí? De cierto, de cierto te digo: No cantará el gallo, sin que me hayas negado tres veces.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.