Јован 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Ово вам казах да се не саблазните.
1ESTAS cosas os he hablado, para que no os escandalicéis.
2Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.
2Os echarán de las sinagogas; y aun viene la hora, cuando cualquiera que os matare, pensará que hace servicio á Dios.
3И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.
3Y estas cosas os harán, porque no conocen al Padre ni á mí.
4Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах. А испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.
4Mas os he dicho esto, para que cuando aquella hora viniere, os acordéis que yo os lo había dicho. Esto empero no os lo dije al principio, porque yo estaba con vosotros.
5А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?
5Mas ahora voy al que me envió; y ninguno de vosotros me pregunta: ¿Adónde vas?
6Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.
6Antes, porque os he hablado estas cosas, tristeza ha henchido vuestro corazón.
7Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.
7Empero yo os digo la verdad: Os es necesario que yo vaya: porque si yo no fuese, el Consolador no vendría á vosotros; mas si yo fuere, os le enviaré.
8И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;
8Y cuando él viniere redargüirá al mundo de pecado, y de justicia, y de juicio:
9за грех, дакле, што не верују мене;
9De pecado ciertamente, por cuanto no creen en mí;
10а за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;
10Y de justicia, por cuanto voy al Padre, y no me veréis más;
11а за суд што је кнез овог света осуђен.
11Y de juicio, por cuanto el príncipe de este mundo es juzgado.
12Још вам много имам казати; али сад не можете носити.
12Aun tengo muchas cosas que deciros, mas ahora no las podéis llevar.
13А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.
13Pero cuando viniere aquel Espíritu de verdad, él os guiará á toda verdad; porque no hablará de sí mismo, sino que hablará todo lo que oyere, y os hará saber las cosas que han de venir.
14Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:
14El me glorificará: porque tomará de lo mío, y os lo hará saber.
15Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.
15Todo lo que tiene el Padre, mío es: por eso dije que tomará de lo mío, y os lo hará saber.
16Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.
16Un poquito, y no me veréis; y otra vez un poquito, y me veréis: porque yo voy al Padre.
17А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?
17Entonces dijeron algunos de sus discípulos unos á otros: ¿Qué es esto que nos dice: Un poquito, y no me veréis; y otra vez un poquito, y me veréis: y, porque yo voy al Padre?
18Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.
18Decían pues: ¿Qué es esto que dice: Un poquito? No entendemos lo que habla.
19А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?
19Y conoció Jesús que le querían preguntar, y díjoles: ¿Preguntáis entre vosotros de esto que dije: Un poquito, y no me veréis, y otra vez un poquito, y me veréis?
20Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
20De cierto, de cierto os digo, que vosotros lloraréis y lamentaréis, y el mundo se alegrará: empero aunque vosotros estaréis tristes, vuestra tristeza se tornará en gozo.
21Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.
21La mujer cuando pare, tiene dolor, porque es venida su hora; mas después que ha parido un niño, ya no se acuerda de la angustia, por el gozo de que haya nacido un hombre en el mundo.
22Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;
22También, pues, vosotros ahora ciertamente tenéis tristeza; mas otra vez os veré, y se gozará vuestro corazón, y nadie quitará de vosotros vuestro gozo.
23и у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.
23Y aquel día no me preguntaréis nada. De cierto, de cierto os digo, que todo cuanto pidiereis al Padre en mi nombre, os lo dará.
24Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.
24Hasta ahora nada habéis pedido en mi nombre: pedid, y recibiréis, para que vuestro gozo sea cumplido.
25Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.
25Estas cosas os he hablado en proverbios: la hora viene cuando ya no os hablaré por proverbios, pero claramente os anunciaré del Padre.
26У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;
26Aquel día pediréis en mi nombre: y no os digo, que yo rogaré al Padre por vosotros;
27јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.
27Pues el mismo Padre os ama, porque vosotros me amasteis, y habéis creído que yo salí de Dios.
28Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.
28Salí del Padre, y he venido al mundo: otra vez dejo el mundo, y voy al Padre.
29Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.
29Dícenle sus discípulos: He aquí, ahora hablas claramente, y ningún proverbio dices.
30Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.
30Ahora entendemos que sabes todas las cosas, y no necesitas que nadie te pregunte: en esto creemos que has salido de Dios.
31Исус им одговори: Зар сад верујете?
31Respondióles Jesús: ¿Ahora creéis?
32Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.
32He aquí, la hora viene, y ha venido, que seréis esparcidos cada uno por su parte, y me dejaréis solo: mas no estoy solo, porque el Padre está conmigo.
33Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.
33Estas cosas os he hablado, para que en mí tengáis paz. En el mundo tendréis aflicción: mas confiad, yo he vencido al mundo.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.