Јован 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
1Ut ergo cognovit Jesus quia audierunt pharisæi quod Jesus plures discipulos facit, et baptizat, quam Joannes
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
2(quamquam Jesus non baptizaret, sed discipuli ejus),
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
3reliquit Judæam, et abiit iterum in Galilæam.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
4Oportebat autem eum transire per Samariam.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
5Venit ergo in civitatem Samariæ, quæ dicitur Sichar, juxta prædium quod dedit Jacob Joseph filio suo.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
6Erat autem ibi fons Jacob. Jesus ergo fatigatus ex itinere, sedebat sic supra fontem. Hora erat quasi sexta.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
7Venit mulier de Samaria haurire aquam. Dicit ei Jesus: Da mihi bibere.
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
8(Discipuli enim ejus abierant in civitatem ut cibos emerent.)
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
9Dicit ergo ei mulier illa Samaritana: Quomodo tu, Judæus cum sis, bibere a me poscis, quæ sum mulier Samaritana? non enim coutuntur Judæi Samaritanis.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
10Respondit Jesus, et dixit ei: Si scires donum Dei, et quis est qui dicit tibi: Da mihi bibere, tu forsitan petisses ab eo, et dedisset tibi aquam vivam.
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
11Dicit ei mulier: Domine, neque in quo haurias habes, et puteus altus est: unde ergo habes aquam vivam?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
12Numquid tu major es patre nostro Jacob, qui dedit nobis puteum, et ipse ex eo bibit, et filii ejus, et pecora ejus?
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
13Respondit Jesus, et dixit ei: Omnis qui bibit ex aqua hac, sitiet iterum; qui autem biberit ex aqua quam ego dabo ei, non sitiet in æternum:
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
14sed aqua quam ego dabo ei, fiet in eo fons aquæ salientis in vitam æternam.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
15Dicit ad eum mulier: Domine, da mihi hanc aquam, ut non sitiam, neque veniam huc haurire.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
16Dicit ei Jesus: Vade, voca virum tuum, et veni huc.
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
17Respondit mulier, et dixit: Non habeo virum. Dicit ei Jesus: Bene dixisti, quia non habeo virum;
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
18quinque enim viros habuisti, et nunc, quem habes, non est tuus vir: hoc vere dixisti.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
19Dicit ei mulier: Domine, video quia propheta es tu.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
20Patres nostri in monte hoc adoraverunt, et vos dicitis, quia Jerosolymis est locus ubi adorare oportet.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
21Dicit ei Jesus: Mulier, crede mihi, quia venit hora, quando neque in monte hoc, neque in Jerosolymis adorabitis Patrem.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
22Vos adoratis quod nescitis: nos adoramus quod scimus, quia salus ex Judæis est.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
23Sed venit hora, et nunc est, quando veri adoratores adorabunt Patrem in spiritu et veritate. Nam et Pater tales quærit, qui adorent eum.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
24Spiritus est Deus: et eos qui adorant eum, in spiritu et veritate oportet adorare.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
25Dicit ei mulier: Scio quia Messias venit (qui dicitur Christus): cum ergo venerit ille, nobis annuntiabit omnia.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
26Dicit ei Jesus: Ego sum, qui loquor tecum.
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
27Et continuo venerunt discipuli ejus, et mirabantur quia cum muliere loquebatur. Nemo tamen dixit: Quid quæris? aut, Quid loqueris cum ea?
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
28Reliquit ergo hydriam suam mulier, et abiit in civitatem, et dicit illis hominibus:
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
29Venite, et videte hominem qui dixit mihi omnia quæcumque feci: numquid ipse est Christus?
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
30Exierunt ergo de civitate et veniebant ad eum.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
31Interea rogabant eum discipuli, dicentes: Rabbi, manduca.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
32Ille autem dicit eis: Ego cibum habeo manducare, quem vos nescitis.
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
33Dicebant ergo discipuli ad invicem: Numquid aliquis attulit ei manducare?
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
34Dicit eis Jesus: Meus cibus est ut faciam voluntatem ejus qui misit me, ut perficiam opus ejus.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
35Nonne vos dicitis quod adhuc quatuor menses sunt, et messis venit? Ecce dico vobis: levate oculos vestros, et videte regiones, quia albæ sunt jam ad messem.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
36Et qui metit, mercedem accipit, et congregat fructum in vitam æternam: ut et qui seminat, simul gaudeat, et qui metit.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
37In hoc enim est verbum verum: quia alius est qui seminat, et alius est qui metit.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
38Ego misi vos metere quod vos non laborastis: alii laboraverunt, et vos in labores eorum introistis.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
39Ex civitate autem illa multi crediderunt in eum Samaritanorum, propter verbum mulieris testimonium perhibentis: Quia dixit mihi omnia quæcumque feci.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
40Cum venissent ergo ad illum Samaritani, rogaverunt eum ut ibi maneret. Et mansit ibi duos dies.
41И много их више верова за Његову беседу.
41Et multo plures crediderunt in eum propter sermonem ejus.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
42Et mulieri dicebant: Quia jam non propter tuam loquelam credimus: ipsi enim audivimus, et scimus quia hic est vere Salvator mundi.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
43Post duos autem dies exiit inde, et abiit in Galilæam.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
44Ipse enim Jesus testimonium perhibuit, quia propheta in sua patria honorem non habet.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
45Cum ergo venisset in Galilæam, exceperunt eum Galilæi, cum omnia vidissent quæ fecerat Jerosolymis in die festo: et ipsi enim venerant ad diem festum.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
46Venit ergo iterum in Cana Galilææ, ubi fecit aquam vinum. Et erat quidam regulus, cujus filius infirmabatur Capharnaum.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
47Hic cum audisset quia Jesus adveniret a Judæa in Galilæam, abiit ad eum, et rogabat eum ut descenderet, et sanaret filium ejus: incipiebat enim mori.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
48Dixit ergo Jesus ad eum: Nisi signa et prodigia videritis, non creditis.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
49Dicit ad eum regulus: Domine, descende priusquam moriatur filius meus.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
50Dicit ei Jesus: Vade, filius tuus vivit. Credidit homo sermoni quem dixit ei Jesus, et ibat.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
51Jam autem eo descendente, servi occurrerunt ei, et nuntiaverunt dicentes, quia filius ejus viveret.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
52Interrogabat ergo horam ab eis in qua melius habuerit. Et dixerunt ei: Quia heri hora septima reliquit eum febris.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
53Cognovit ergo pater, quia illa hora erat in qua dixit ei Jesus: Filius tuus vivit; et credidit ipse et domus ejus tota.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
54Hoc iterum secundum signum fecit Jesus, cum venisset a Judæa in Galilæam.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.