Јован 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
1Jesus ergo ante sex dies Paschæ venit Bethaniam, ubi Lazarus fuerat mortuus, quem suscitavit Jesus.
2Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
2Fecerunt autem ei cœnam ibi, et Martha ministrabat, Lazarus vero unus erat ex discumbentibus cum eo.
3а Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
3Maria ergo accepit libram unguenti nardi pistici pretiosi, et unxit pedes Jesu, et extersit pedes ejus capillis suis: et domus impleta est ex odore unguenti.
4Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
4Dixit ergo unus ex discipulis ejus, Judas Iscariotes, qui erat eum traditurus:
5Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
5Quare hoc unguentum non veniit trecentis denariis, et datum est egenis?
6А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
6Dixit autem hoc, non quia de egenis pertinebat ad eum, sed quia fur erat, et loculos habens, ea quæ mittebantur, portabat.
7А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
7Dixit ergo Jesus: Sinite illam ut in diem sepulturæ meæ servet illud.
8јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
8Pauperes enim semper habetis vobiscum: me autem non semper habetis.
9Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
9Cognovit ergo turba multa ex Judæis quia illic est, et venerunt, non propter Jesum tantum, sed ut Lazarum viderent, quem suscitavit a mortuis.
10А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
10Cogitaverunt autem principes sacerdotum ut et Lazarum interficerent:
11јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
11quia multi propter illum abibant ex Judæis, et credebant in Jesum.
12А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
12In crastinum autem, turba multa quæ venerat ad diem festum, cum audissent quia venit Jesus Jerosolymam,
13узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
13acceperunt ramos palmarum, et processerunt obviam ei, et clamabant: Hosanna, benedictus qui venit in nomine Domini, rex Israël.
14А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
14Et invenit Jesus asellum, et sedit super eum, sicut scriptum est:
15Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
15Noli timere, filia Sion: ecce rex tuus venit sedens super pullum asinæ.
16Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
16Hæc non cognoverunt discipuli ejus primum: sed quando glorificatus est Jesus, tunc recordati sunt quia hæc erant scripta de eo, et hæc fecerunt ei.
17А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
17Testimonium ergo perhibebat turba, quæ erat cum eo quando Lazarum vocavit de monumento, et suscitavit eum a mortuis.
18Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
18Propterea et obviam venit ei turba: quia audierunt fecisse hoc signum.
19А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
19Pharisæi ergo dixerunt ad semetipsos: Videtis quia nihil proficimus? ecce mundus totus post eum abiit.
20А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
20Erant autem quidam gentiles, ex his qui ascenderant ut adorarent in die festo.
21Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
21Hi ergo accesserunt ad Philippum, qui erat a Bethsaida Galilææ, et rogabant eum, dicentes: Domine, volumus Jesum videre.
22Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
22Venit Philippus, et dicit Andreæ; Andreas rursum et Philippus dixerunt Jesu.
23А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
23Jesus autem respondit eis, dicens: Venit hora, ut clarificetur Filius hominis.
24Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
24Amen, amen dico vobis, nisi granum frumenti cadens in terram, mortuum fuerit,
25који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
25ipsum solum manet: si autem mortuum fuerit, multum fructum affert. Qui amat animam suam, perdet eam; et qui odit animam suam in hoc mundo, in vitam æternam custodit eam.
26Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
26Si quis mihi ministrat, me sequatur, et ubi sum ego, illic et minister meus erit. Si quis mihi ministraverit, honorificabit eum Pater meus.
27Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
27Nunc anima mea turbata est. Et quid dicam? Pater, salvifica me ex hac hora. Sed propterea veni in horam hanc:
28Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
28Pater, clarifica nomen tuum. Venit ergo vox de cælo: Et clarificavi, et iterum clarificabo.
29А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
29Turba ergo, quæ stabat, et audierat, dicebat tonitruum esse factum. Alii dicebant: Angelus ei locutus est.
30Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
30Respondit Jesus, et dixit: Non propter me hæc vox venit, sed propter vos.
31Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
31Nunc judicium est mundi: nunc princeps hujus mundi ejicietur foras.
32И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
32Et ego, si exaltatus fuero a terra, omnia traham ad meipsum.
33А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
33(Hoc autem dicebat, significans qua morte esset moriturus.)
34Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?
34Respondit ei turba: Nos audivimus ex lege, quia Christus manet in æternum: et quomodo tu dicis: Oportet exaltari Filium hominis? quis est iste Filius hominis?
35А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
35Dixit ergo eis Jesus: Adhuc modicum, lumen in vobis est. Ambulate dum lucem habetis, ut non vos tenebræ comprehendant; et qui ambulat in tenebris, nescit quo vadat.
36Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
36Dum lucem habetis, credite in lucem, ut filii lucis sitis. Hæc locutus est Jesus, et abiit et abscondit se ab eis.
37Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
37Cum autem tanta signa fecisset coram eis, non credebant in eum;
38да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
38ut sermo Isaiæ prophetæ impleretur, quem dixit: [Domine, quis credidit auditui nostro? et brachium Domini cui revelatum est?]
39Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
39Propterea non poterant credere, quia iterum dixit Isaias:
40Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
40[Excæcavit oculos eorum, et induravit cor eorum ut non videant oculis, et non intelligant corde, et convertantur, et sanem eos.]
41Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
41Hæc dixit Isaias, quando vidit gloriam ejus, et locutus est de eo.
42Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
42Verumtamen et ex principibus multi crediderunt in eum: sed propter pharisæos non confitebantur, ut e synagoga non ejicerentur.
43јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
43Dilexerunt enim gloriam hominum magis quam gloriam Dei.
44А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
44Jesus autem clamavit, et dixit: Qui credit in me, non credit in me, sed in eum qui misit me.
45и ко види мене, види Оног који ме посла.
45Et qui videt me, videt eum qui misit me.
46Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
46Ego lux in mundum veni, ut omnis qui credit in me, in tenebris non maneat.
47И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
47Et si quis audierit verba mea, et non custodierit, ego non judico eum; non enim veni ut judicem mundum, sed ut salvificem mundum.
48Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
48Qui spernit me et non accipit verba mea, habet qui judicet eum. Sermo quem locutus sum, ille judicabit eum in novissimo die.
49јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
49Quia ego ex meipso non sum locutus, sed qui misit me, Pater, ipse mihi mandatum dedit quid dicam et quid loquar.
50И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.
50Et scio quia mandatum ejus vita æterna est: quæ ergo ego loquor, sicut dixit mihi Pater, sic loquor.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.