Јован 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Исус отиде на гору маслинску.
1Исус С-а дус ла Мунтеле Мэслинилор.
2А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
2Дар, дис-де-диминяцэ, а венит дин ноу ын Темплу; ши тот нородул а венит ла Ел. Ел а шезут жос ши-й ынвэца.
3А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
3Атунч, кэртурарий ши фарисеий Й-ау адус о фемее принсэ ын прякурвие. Ау пус-о ын мижлокул нородулуй
4рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
4ши ау зис луй Исус: „Ынвэцэторуле, фемея ачаста а фост принсэ кяр кынд сэвыршя прякурвия.
5а Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
5Мойсе, ын Леӂе, не-а порунчит сэ учидем ку петре пе астфел де фемей: Ту дар че зичь?”
6Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
6Спуняу лукрул ачеста ка сэ-Л испитяскэ ши сэ-Л поатэ ынвинуи. Дар Исус С-а плекат ын жос ши скрия ку деӂетул пе пэмынт.
7А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
7Фииндкэ ей ну ынчетау сэ-Л ынтребе, Ел С-а ридикат ын сус ши ле-а зис: „Чинединтре вой есте фэрэ пэкат сэ арунче чел динтый ку пятра ын еа.”
8Па се опет саже доле и писаше по земљи.
8Апой, С-а плекат ярэшь ши скрия ку деӂетул пе пэмынт.
9А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
9Кынд ау аузит ей кувинтеле ачестя, с-ау симцит мустраць де куӂетул лор ши ау ешит афарэ, унул кыте унул, ынчепынд де ла чей май бэтрынь пынэ ла чей дин урмэ. Ши Исус а рэмас сингур ку фемея, каре стэтя ын мижлок.
10А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
10Атунч, С-а ридикат ын сус; ши, кынд н-а май вэзут пе нимень декыт пе фемее, Исус й-а зис: „Фемее, унде сунт пырыший тэй? Нимень ну те-а осындит?”
11А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
11„Нимень, Доамне”, Й-а рэспунс еа. Ши Исус й-а зис: „НичЕу ну те осындеск. Ду-те ши сэну май пэкэтуешть.” )
12Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
12Исус ле-а ворбит дин ноу ши а зис: „Еусунт Лумина лумий; чине Мэ урмязэ пе Мине ну ва умбла ын ынтунерик, чи ва авя лумина веций.”
13Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
13Ла аузул ачестор ворбе, фарисеий Й-ау зис: „Ту мэртурисешть деспре Тине Ынсуць: деч мэртурия Та ну есте адевэратэ.”
14Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
14Дрепт рэспунс, Исус ле-а зис: „Кяр дакэ Еу мэртурисеск деспре Мине Ынсумь, тотушь мэртурия Мя есте адевэратэ; кэч Еу штиу де унде ам венит ши унде Мэ дук, дар войну штиць нич де унде вин, нич унде Мэ дук.
15Ви судите по телу, ја не судим никоме.
15Войжудекаць дупэ ынфэцишаре; Еуну жудек пе нимень.
16И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
16Ши кяр дакэ жудек, жудеката Мя есте адевэратэ, пентру кэ нусунт сингур, чи Татэл, каре М-а тримис, есте ку Мине.
17А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
17ЫнЛеӂя воастрэ есте скрис кэ мэртурия а дой оамень есте адевэратэ:
18Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
18деч деспре Мине Ынсумь мэртурисеск Еу, ши деспре Мине мэртурисештеши Татэл, каре М-а тримис.”
19Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
19Ей Й-ау зис деч: „Унде есте Татэл Тэу?” Исус а рэспунс: „Войну Мэ куноаштець нич пе Мине, нич пе Татэл Меу. ДакэМ-аць куноаште пе Мине, аць куноаште ши пе Татэл Меу.”
20Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
20Исус а спус ачесте кувинте, пе кынд ынвэца пе нород ын Темплу, ын локул унде ера вистиерия; ши нимень н-а пус мына пе Ел, пентру кэ ынкэ ну-Й сосисе часул.
21А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
21Исус ле-а май спус: „Еу Мэ дук ши Мэвець кэута ши вецьмури ын пэкатул востру; аколо унде Мэ дук Еу, вой ну путець вени.”
22Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
22Атунч, иудеий ау зис: „Доар н-о авя де гынд сэ Се омоаре, де зиче: ‘Унде Мэ дук Еу, вой ну путець вени’ !”
23И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
23„Войсунтець де жос” , ле-а зис Ел, „Еу сунт де сус. Войсунтець дин лумя ачаста, Еу ну сунт дин лумя ачаста.
24Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
24Де ачеяв-ам спус кэ вець мури ын пэкателе воастре, кэч, дакэ ну кредець кэ Еу сунт, вець мури ын пэкателе воастре.”
25Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
25„Чине ешть Ту?”, Й-ау зис ей. Исус ле-а рэспунс: „Чея че де ла ынчепут вэ спун кэ сунт.
26Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
26Ам мулте де зис деспре вой ши де осындит ын вой, дар Чел чеМ-а тримис есте адевэрат; ши Еу, че ам аузит де ла Ел, ачея спун лумий.”
27Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
27Ей н-ау ынцелес кэ ле ворбя деспре Татэл.
28А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
28Исус деч ле-а зис: „Кынд вець ынэлцапе Фиул омулуй, атунчвець куноаште кэЕу сунт ши кэ ну фак нимик де ла Мине Ынсумь, чи ворбеск дупэ кумМ-а ынвэцат Татэл Меу.
29И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
29Челче М-а тримис есте ку Мине; Татэлну М-а лэсат сингур, пентру кэтотдяуна фак че-Й есте плэкут.”
30Кад ово говораше, многи Га вероваше.
30Пе кынд ворбя Исус астфел, мулць ау крезут ын Ел.
31Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
31Ши а зис иудеилор каре крезусерэ ын Ел: „Дакэ рэмынець ын кувынтул Меу, сунтець ын адевэр ученичий Мей;
32и познаћете истину, и истина ће вас избавити.
32вець куноаште адевэрул, ши адевэрул вэ ва фаче слобозь.”
33Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
33Ей Й-ау рэспунс: „Ной сунтем сэмынца луй Авраам ши н-ам фост ничодатэ робий нимэнуй. Кум зичь Ту: ‘Вець фи слобозь’ ?”
34Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
34„Адевэрат, адевэрат вэ спун” , ле-а рэспунс Исус, „кэ орьчинетрэеште ын пэкат есте роб ал пэкатулуй.
35А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.
35Ши робулну рэмыне пуруря ын касэ; фиул ынсэ рэмыне пуруря.
36Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
36Деч, дакэФиул вэ фаче слобозь, вець фи ку адевэрат слобозь.
37Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
37Штиу кэ сунтець сэмынца луй Авраам, дар кэутацьсэ Мэ оморыць пентру кэ ну пэтрунде ын вой кувынтул Меу.
38Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
38Еуспун че ам вэзут ла Татэл Меу ши вой фачець че аць аузит де ла татэл востру.”
39Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
39„Татэл ностру”, Й-ау рэспунс ей, „есте Авраам.” Исус ле-а зис: „Дакэаць фи копий ай луй Авраам, аць фаче фаптеле луй Авраам.
40А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
40Даракум кэутаць сэ Мэ оморыць пе Мине, ун Ом, каре в-ам спус адевэрул, пекаре л-ам аузит де ла Думнезеу. Аша чева Авраам н-а фэкут.
41Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
41Вой фачець фаптеле татэлуй востру.” Ей Й-ау зис: „Ной ну сунтем копий нэскуць дин курвие; авем ун сингур Татэ: пе Думнезеу.”
42А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
42Исус ле-а зис: „Дакэар фи Думнезеу Татэл востру, М-аць юби ши пе Мине, кэчЕу ам ешит ши вин де ла Думнезеу; н-амвенит де ла Мине Ынсумь, чи Ел М-а тримис.
43Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
43Пентруче ну ынцелеӂець ворбиря Мя? Пентру кэ ну путець аскулта Кувынтул Меу.
44Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
44Войавець де татэ пе дяволул ши врець сэ ымплиниць пофтеле татэлуй востру. Ел де ла ынчепут а фост учигаш ши нустэ ын адевэр, пентру кэ ын ел ну есте адевэр. Орь де кыте орь спуне о минчунэ, ворбеште дин але луй, кэч есте минчинос ши татэл минчуний.
45А мени не верујете, јер ја истину говорим.
45Яр пе Мине, пентру кэ спун адевэрул, ну Мэ кредець.
46Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
46Чине дин вой Мэ поате доведи кэ ам пэкат? Дакэ спун адевэрул, пентру че ну Мэ кредець?
47Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
47Чинеесте дин Думнезеу аскултэ кувинтеле луй Думнезеу; вой де ачея н-аскултаць, пентру кэ ну сунтець дин Думнезеу.”
48Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
48Иудеий Й-ау рэспунс: „Ну зичем ной бине кэ ешть самаритян ши кэ ай драк?”
49Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
49„Н-ам драк” , ле-а рэспунс Исус; „чи Еу чинстеск пе Татэл Меу, дар вой ну Мэ чинстиць.
50А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
50Еуну каут слава Мя; есте Унул каре о каутэ ши каре жудекэ.
51Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.
51Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ, дакэпэзеште чинева кувынтул Меу, ын вяк ну ва ведя моартя.”
52Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.
52„Акум”, Й-ау зис иудеий, „ведем бине кэ ай драк; Авраам а мурит, пророчий де асеменя ау мурит, ши Ту зичь: ‘Дакэ пэзеште чинева кувынтул Меу, ын вяк ну ва густа моартя.’
53Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
53Доар н-ай фи Ту май маре декыт пэринтеле ностру Авраам, каре а мурит? Ши декыт пророчий, каре де асеменя ау мурит? Чине те крезь Ту кэ ешть?”
54Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
54Исус а рэспунс: „ДакэМэ слэвеск Еу Ынсумь, слава Мя ну есте нимик; ТатэлМеу Мэ слэвеште, Ел, деспре каре вой зичець кэ есте Думнезеул востру,
55И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
55ши тотушь ну-Лкуноаштець. Еу Ыл куноск бине ши, дакэ аш зиче кэ ну-Л куноск, аш фи ши Еу ун минчинос ка вой. Дар Ыл куноск ши пэзеск Кувынтул Луй.
56Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
56Татэл востру Авраам асэлтат де букурие кэ аре сэ вадэ зиуа Мя; авэзут-о ши с-а букурат.”
57Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
57„Н-ай нич чинчзечь де ань”, Й-ау зис иудеий, „ши ай вэзут пе Авраам?!”
58А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
58Исус ле-а зис: „Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ, май ынаинте ка сэ се наскэ Авраам, сунтЕу.”
59Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
59Ла аузул ачестор ворбе, ау луат петре ка сэ арунче ын Ел. Дар Исус С-а аскунс ши а ешит дин Темплу, трекынд прин мижлокул лор. Ши аша а плекат дин Темплу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.