Јован 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Исус отиде на гору маслинску.
1But Jesus went to the Mount of Olives.
2А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
2Early in the morning He went back into the temple courts. All the people came to Him, and He sat down to teach them.
3А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
3The scribes and Pharisees, however, brought to Him a woman caught in adultery. They made her stand before them
4рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
4and said, “Teacher, this woman was caught in the act of adultery.
5а Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
5In the Law Moses commanded us to stone such a woman. So what do You say?”
6Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
6They said this to test Him, in order to have a basis for accusing Him. But Jesus bent down and began to write on the ground with His finger.
7А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
7When they continued to question Him, He straightened up and said to them, “Let him who is without sin among you be the first to cast a stone at her.”
8Па се опет саже доле и писаше по земљи.
8And again He bent down and wrote on the ground.
9А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
9When they heard this, they began to go away one by one, beginning with the older ones, until only Jesus was left, with the woman standing there.
10А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
10Then Jesus straightened up and asked her, “Woman, where are your accusers? Has no one condemned you?”
11А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
11“No one, Lord,” she answered. “Then neither do I condemn you,” Jesus declared. “Now go and sin no more.”
12Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
12Once again, Jesus spoke to the people and said, “I am the light of the world. Whoever follows Me will never walk in the darkness, but will have the light of life.”
13Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
13So the Pharisees said to Him, “You are testifying about Yourself; Your testimony is not valid.”
14Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
14Jesus replied, “Even if I testify about Myself, My testimony is valid, because I know where I came from and where I am going. But you do not know where I came from or where I am going.
15Ви судите по телу, ја не судим никоме.
15You judge according to the flesh; I judge no one.
16И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
16But even if I do judge, My judgment is true, because I am not alone; I am with the Father who sent Me.
17А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
17Even in your own Law it is written that the testimony of two men is valid.
18Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
18I am One who testifies about Myself, and the Father, who sent Me, also testifies about Me.”
19Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
19“Where is Your Father?” they asked Him. “You do not know Me or My Father,” Jesus answered. “If you knew Me, you would know My Father as well.”
20Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
20He spoke these words while teaching in the temple courts, near the treasury. Yet no one seized Him, because His hour had not yet come.
21А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
21Again He said to them, “I am going away, and you will look for Me, but you will die in your sin. Where I am going, you cannot come.”
22Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
22So the Jews began to ask, “Will He kill Himself, since He says, ‘Where I am going, you cannot come’?”
23И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
23Then He told them, “You are from below; I am from above. You are of this world; I am not of this world.
24Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
24That is why I told you that you would die in your sins. For unless you believe that I am He, you will die in your sins.”
25Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
25“Who are You?” they asked. “Just what I have been telling you from the beginning,” Jesus replied.
26Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
26“I have much to say about you and much to judge. But the One who sent Me is truthful, and what I have heard from Him, I tell the world.”
27Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
27They did not understand that He was telling them about the Father.
28А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
28So Jesus said, “When you have lifted up the Son of Man, then you will know that I am He, and that I do nothing on My own, but speak exactly what the Father has taught Me.
29И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
29He who sent Me is with Me. He has not left Me alone, because I always do what pleases Him.”
30Кад ово говораше, многи Га вероваше.
30As Jesus spoke these things, many believed in Him.
31Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
31So He said to the Jews who had believed Him, “If you continue in My word, you are truly My disciples.
32и познаћете истину, и истина ће вас избавити.
32Then you will know the truth, and the truth will set you free.”
33Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
33“We are Abraham’s descendants,” they answered. “We have never been slaves to anyone. How can You say we will be set free?”
34Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
34Jesus replied, “Truly, truly, I tell you, everyone who sins is a slave to sin.
35А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.
35A slave is not a permanent member of the family, but a son belongs to it forever.
36Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
36So if the Son sets you free, you will be free indeed.
37Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
37I know you are Abraham’s descendants, but you are trying to kill Me because My word has no place within you.
38Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
38I speak of what I have seen in the presence of the Father, and you do what you have heard from your father.”
39Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
39“Abraham is our father,” they replied. “If you were children of Abraham,” said Jesus, “you would do the works of Abraham.
40А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
40But now you are trying to kill Me, a man who has told you the truth that I heard from God. Abraham never did such a thing.
41Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
41You are doing the works of your father.” “We are not illegitimate children,” they declared. “Our only Father is God Himself.”
42А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
42Jesus said to them, “If God were your Father, you would love Me, for I have come here from God. I have not come on My own, but He sent Me.
43Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
43Why do you not understand what I am saying? It is because you are unable to accept My message.
44Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
44You belong to your father, the devil, and you want to carry out his desires. He was a murderer from the beginning, refusing to uphold the truth, because there is no truth in him. When he lies, he speaks his native language, because he is a liar and the father of lies.
45А мени не верујете, јер ја истину говорим.
45But because I speak the truth, you do not believe Me!
46Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
46Which of you can prove Me guilty of sin? If I speak the truth, why do you not believe Me?
47Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
47Whoever belongs to God hears the words of God. The reason you do not hear is that you do not belong to God.”
48Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
48The Jews answered Him, “Are we not right to say that You are a Samaritan and You have a demon?”
49Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
49“I do not have a demon,” Jesus replied, “but I honor My Father, and you dishonor Me.
50А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
50I do not seek My own glory. There is One who seeks it, and He is the Judge.
51Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.
51Truly, truly, I tell you, if anyone keeps My word, he will never see death.”
52Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.
52“Now we know that You have a demon!” declared the Jews. “Abraham died, and so did the prophets, yet You say that anyone who keeps Your word will never taste death.
53Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
53Are You greater than our father Abraham? He died, as did the prophets. Who do You claim to be?”
54Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
54Jesus answered, “If I glorify Myself, My glory means nothing. The One who glorifies Me is My Father, of whom you say ‘He is our God.’
55И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
55You do not know Him, but I know Him. If I said I did not know Him, I would be a liar like you. But I do know Him, and I keep His word.
56Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
56Your father Abraham rejoiced that he would see My day. He saw it and was glad.”
57Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
57Then the Jews said to Him, “You are not yet fifty years old, and You have seen Abraham?”
58А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
58“Truly, truly, I tell you,” Jesus declared, “before Abraham was born, I am!”
59Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
59At this, they picked up stones to throw at Him. But Jesus was hidden and went out of the temple area.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.