Јован 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1After this, Jesus crossed to the other side of the Sea of Galilee (that is, the Sea of Tiberias).
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2A large crowd followed Him because they saw the signs He was performing on the sick.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3Then Jesus went up on the mountain and sat down with His disciples.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
4Now the Jewish Feast of the Passover was near.
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5When Jesus looked up and saw a large crowd coming toward Him, He said to Philip, “Where can we buy bread for these people to eat?”
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6But He was asking this to test him, for He knew what He was about to do.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7Philip answered, “Two hundred denarii would not buy enough bread for each of them to have a small piece.”
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8One of His disciples, Andrew, Simon Peter’s brother, said to Him,
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9“Here is a boy with five barley loaves and two small fish. But what difference will these make among so many?”
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10“Have the people sit down,” Jesus said. Now there was plenty of grass in that place, so the men sat down, about five thousand of them.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11Then Jesus took the loaves and the fish, gave thanks, and distributed to those who were seated as much as they wanted.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12And when everyone was full, He said to His disciples, “Gather the pieces that are left over, so that nothing will be wasted.”
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13So they collected them and filled twelve baskets with the pieces of the five barley loaves left over by those who had eaten.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14When the people saw the sign that Jesus had performed, they began to say, “Truly this is the Prophet who is to come into the world.”
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15Then Jesus, realizing that they were about to come and make Him king by force, withdrew again to a mountain by Himself.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16When evening came, His disciples went down to the sea,
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17got into a boat, and started across the sea to Capernaum. It was already dark, and Jesus had not yet gone out to them.
18А море се подизаше од великог ветра.
18A strong wind was blowing, and the sea grew agitated.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19When they had rowed about three or four miles, they saw Jesus approaching the boat, walking on the sea—and they were terrified.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20But Jesus spoke up: “It is I; do not be afraid.”
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21Then they were willing to take Him into the boat, and at once the boat reached the shore where they were heading.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22The next day, the crowd that had remained on the other side of the sea realized that only one boat had been there, and that Jesus had not boarded it with His disciples, but they had gone away alone.
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23However, some boats from Tiberias landed near the place where the people had eaten the bread after the Lord had given thanks.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24So when the crowd saw that neither Jesus nor His disciples were there, they got into the boats and went to Capernaum to look for Him.
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25When they found Him on the other side of the sea, they asked Him, “Rabbi, when did You get here?”
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26Jesus replied, “Truly, truly, I tell you, it is not because you saw these signs that you are looking for Me, but because you ate the loaves and had your fill.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27Do not work for food that perishes, but for food that endures to eternal life, which the Son of Man will give you. For on Him God the Father has placed His seal of approval.”
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28Then they inquired, “What must we do to perform the works of God?”
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29Jesus replied, “The work of God is this: to believe in the One He has sent.”
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30So they asked Him, “What sign then will You perform, so that we may see it and believe You? What will You do?
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31Our fathers ate the manna in the wilderness, as it is written: ‘He gave them bread from heaven to eat.’”
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32Jesus said to them, “Truly, truly, I tell you, it was not Moses who gave you the bread from heaven, but it is My Father who gives you the true bread from heaven.
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33For the bread of God is He who comes down from heaven and gives life to the world.”
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34“Sir,” they said, “give us this bread at all times.”
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35Jesus answered, “I am the bread of life. Whoever comes to Me will never hunger, and whoever believes in Me will never thirst.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36But as I stated, you have seen Me and still you do not believe.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37Everyone the Father gives Me will come to Me, and the one who comes to Me I will never drive away.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38For I have come down from heaven, not to do My own will, but to do the will of Him who sent Me.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39And this is the will of Him who sent Me, that I shall lose none of those He has given Me, but raise them up at the last day.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40For it is My Father’s will that everyone who looks to the Son and believes in Him shall have eternal life, and I will raise him up at the last day.”
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41At this, the Jews began to grumble about Jesus because He had said, “I am the bread that came down from heaven.”
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42They were asking, “Is this not Jesus, the son of Joseph, whose father and mother we know? How then can He say, ‘I have come down from heaven?’”
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43“Stop grumbling among yourselves,” Jesus replied.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44“No one can come to Me unless the Father who sent Me draws him, and I will raise him up at the last day.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45It is written in the Prophets: ‘And they will all be taught by God.’ Everyone who has heard the Father and learned from Him comes to Me—
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46not that anyone has seen the Father except the One who is from God; only He has seen the Father.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47Truly, truly, I tell you, he who believes has eternal life.
48Ја сам Хлеб живота.
48I am the bread of life.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49Your fathers ate the manna in the wilderness, yet they died.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50This is the bread that comes down from heaven, so that anyone may eat of it and not die.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51I am the living bread that came down from heaven. If anyone eats of this bread, he will live forever. And this bread, which I will give for the life of the world, is My flesh.”
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52At this, the Jews began to argue among themselves, “How can this man give us His flesh to eat?”
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53So Jesus said to them, “Truly, truly, I tell you, unless you eat the flesh and drink the blood of the Son of Man, you have no life in you.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54Whoever eats My flesh and drinks My blood has eternal life, and I will raise him up at the last day.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55For My flesh is real food, and My blood is real drink.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56Whoever eats My flesh and drinks My blood remains in Me, and I in him.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57Just as the living Father sent Me and I live because of the Father, so also the one who feeds on Me will live because of Me.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58This is the bread that came down from heaven. Unlike your fathers, who ate the manna and died, the one who eats this bread will live forever.”
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59Jesus said this while teaching in the synagogue in Capernaum.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60On hearing it, many of His disciples said, “This is a difficult teaching. Who can accept it?”
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61Aware that His disciples were grumbling about this teaching, Jesus asked them, “Does this offend you?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62Then what will happen if you see the Son of Man ascend to where He was before?
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63The Spirit gives life; the flesh profits nothing. The words I have spoken to you are spirit and they are life.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64However, there are some of you who do not believe.” (For Jesus had known from the beginning which of them did not believe and who would betray Him.)
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65Then Jesus said, “This is why I told you that no one can come to Me unless the Father has granted it to him.”
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66From that time on many of His disciples turned back and no longer walked with Him.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67So Jesus asked the Twelve, “Do you want to leave too?”
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68Simon Peter replied, “Lord, to whom would we go? You have the words of eternal life.
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69We believe and know that You are the Holy One of God.”
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70Jesus answered them, “Have I not chosen you, the Twelve? Yet one of you is a devil!”
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71He was speaking about Judas, the son of Simon Iscariot. For although Judas was one of the Twelve, he was later to betray Jesus.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.