Јован 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И пролазећи виде човека слепог од рођења.
1Кынд тречя, Исус а вэзут ун орб дин наштере.
2И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп?
2Ученичий Луй Л-ау ынтребат: „Ынвэцэторуле, чине а пэкэтуит: омул ачеста сау пэринций луй, де с-а нэскут орб?”
3Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.
3Исус а рэспунс: „Н-а пэкэтуит нич омул ачеста, нич пэринций луй, чис-а нэскут аша, ка сэ се арате ын ел лукрэриле луй Думнезеу.
4Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.
4Кыт есте зиуэ, требуесэ лукрез лукрэриле Челуй че М-а тримис; вине ноаптя, кынд нимень ну май поате сэ лукрезе.
5Док сам на свету видело сам свету.
5Кыт сунт ын луме, сунтЛумина лумий.”
6Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме,
6Дупэ че а зис ачесте ворбе, а скуйпат пе пэмынт ши а фэкут тинэ дин скуйпат. Апой а унс окий орбулуй ку тина ачаста
7и рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.
7ши й-а зис: „Ду-те де те спалэ ынскэлдэтоаря Силоамулуй” (каре, тэлмэчит, ынсямнэ: „Тримис”). Ел с-а дус, с-а спэлат ши с-а ынторс вэзынд бине.
8А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше?
8Вечиний ши чей че-л куноскусерэ май ынаинте ка чершетор зичяу: „Ну есте ачеста чел че шедя ши чершя?”
9Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам.
9Уний зичяу: „Ел есте.” Алций зичяу: „Ну, дар сямэнэ ку ел.” Ши ел ынсушь зичя: „Еу сунт.”
10Тада му говораху: Како ти се отворише очи?
10Деч й-ау зис: „Кум ци с-ау дескис окий?”
11Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.
11Ел а рэспунс: „Омул ачела, кэруя И се зиче Исус, а фэкут тинэ, мь-а унс окий ши мь-а зис: ‘Ду-те ла скэлдэтоаря Силоамулуй ши спалэ-те.’ М-ам дус, м-ам спэлат ши мь-ам кэпэтат ведеря.”
12Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.
12„Унде есте Омул ачела?” л-ау ынтребат ей. Ел а рэспунс: „Ну штиу.”
13Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп.
13Ау адус ла фарисей пе чел че фусесе орб май ынаинте.
14А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи.
14Ши ера о зи де Сабат кынд фэкусе Исус тинэ ши-й дескисесе окий.
15Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим.
15Дин ноу, фарисеий л-ау ынтребат ши ей кум шь-а кэпэтат ведеря. Ши ел ле-а зис: „Мь-а пус тинэ пе окь, м-ам спэлат ши вэд.”
16Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима.
16Атунч, уний дин фарисей ау ынчепут сэ зикэ: „Омул ачеста ну вине де ла Думнезеу, пентру кэ ну цине Сабатул.” Алций зичяу: „Кум поате ун ом пэкэтос сэ факэ асеменя семне?” Ши ера дезбинаре ынтре ей.
17Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.
17Ярэшь ау ынтребат пе орб: „Ту че зичь деспре Ел ын привинца фаптулуй кэ ць-а дескис окий?” „Есте ун пророк”, ле-а рэспунс ел.
18Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао,
18Иудеий н-ау крезут кэ фусесе орб ши кэ ышь кэпэтасе ведеря пынэ н-ау кемат пе пэринций луй.
19и запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види?
19Ши кынд й-ау венит пэринций, й-ау ынтребат: „Ачеста есте фиул востру, каре спунець кэ с-а нэскут орб? Кум дар веде акум?”
20А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп,
20Дрепт рэспунс, пэринций луй ау зис: „Штим кэ ачеста есте фиул ностру ши кэ с-а нэскут орб.
21а како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе.
21Дар кум веде акум сау чине й-а дескис окий, ну штим. Ынтребаци-л пе ел; есте ын вырстэ, ел сингур поате ворби деспре че-л привеште.”
22Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде искључен из зборнице ко Га призна за Христа.
22Пэринций луй ау зис ачесте лукрурь, пентру кэ се темяу де иудей, кэч иудеий хотэрысерэ акум ка, дакэ ва мэртуриси чинева кэ Исус есте Христосул, сэ фие дат афарэ дин синагогэ.
23Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега.
23Де ачея ау зис пэринций луй: „Есте ын вырстэ, ынтребаци-л пе ел.”
24Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан.
24Фарисеий ау кемат а доуа оарэ пе омул каре фусесе орб ши й-ау зис: „Дэ славэ луй Думнезеу: ной штим кэ Омул ачеста есте ун пэкэтос.”
25А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим.
25Ел а рэспунс: „Дакэ есте ун пэкэтос, ну штиу; еу уна штиу: кэ ерам орб, ши акум вэд.”
26Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје?
26Ярэшь л-ау ынтребат: „Че ць-а фэкут? Кум ць-а дескис окий?”
27Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?
27„Акум в-ам спус”, ле-а рэспунс ел, „ши н-аць аскултат. Пентру че воиць сэ май аузиць ынкэ о датэ? Доар н-аць вря сэ вэ фачець ши вой ученичий Луй!”
28А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.
28Ей л-ау окэрыт ши й-ау зис: „Ту ешть ученикул Луй, ной сунтем ученичий луй Мойсе.
29Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је.
29Штим кэ Думнезеу а ворбит луй Мойсе, дар Ачеста ну штим де унде есте.”
30А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје.
30„Аич есте мираря”, ле-а рэспунс омул ачела, „кэ вой ну штиць де унде есте, ши тотушь Ел мь-а дескис окий.
31А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша.
31Штим кэ Думнезеу н-аскултэ пе пэкэтошь, чи, дакэ есте чинева темэтор де Думнезеу ши фаче воя Луй, пе ачела ыл аскултэ.
32Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу.
32Де кынд есте лумя, ну с-а аузит сэ фи дескис чинева окий унуй орб дин наштере.
33Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити.
33Дакэ Омул ачеста н-ар вени де ла Думнезеу, н-ар путя фаче нимик.”
34Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље.
34„Ту ешть нэскут ку тотул ын пэкат”, й-ау рэспунс ей, „ши врей сэ не ынвець пе ной?” Ши л-ау дат афарэ.
35Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му: Верујеш ли ти Сина Божијег?
35Исус а аузит кэ л-ау дат афарэ ши, кынд л-а гэсит, й-а зис: „Крезь ту ын Фиуллуй Думнезеу?”
36Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем?
36Ел а рэспунс: „Ши чине есте, Доамне, ка сэ кред ын Ел?”
37А Исус му рече: И видео си га, и који говори с тобом он је.
37„Л-ай ши вэзут” , й-а зис Исус, „ши Челкаре ворбеште ку тине, Ачела есте.”
38А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се.
38„Кред, Доамне”, Й-а зис ел; ши И с-а ынкинат.
39И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи.
39Апой, Исус а зис: „Еу ам венит ын лумя ачаста пентружудекатэ: качей че ну вэд сэ вадэ ши чей че вэд сэ ажунгэ орбь.”
40И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи?
40Уний дин фарисеий каре ерау лынгэ Ел, кынд ау аузит ачесте ворбе, Й-ау зис: „Доар н-ом фи ши ной орбь!”
41Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје.
41„Дакэаць фи орбь” , ле-а рэспунс Исус, „н-аць авя пэкат, дар акум зичець: ‘Ведем.’ Токмай де ачея пэкатул востру рэмыне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.