Галатима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
1Then, after fourteen years, I went up again to Jerusalem with Barnabas, taking Titus also with me.
2Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
2And I went up according to revelation; and communicated to them the gospel, which I preach among the Gentiles, but apart to them who seemed to be some thing: lest perhaps I should run, or had run in vain.
3Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.
3But neither Titus, who was with me, being a Gentile, was compelled to be circumcised.
4И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
4But because of false brethren unawares brought in, who came in privately to spy our liberty, which we have in Christ Jesus, that they might bring us into servitude.
5којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
5To whom we yielded not by subjection, no not for an hour, that the truth of the gospel might continue with you.
6А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
6But of them who seemed to be some thing, (what they were some time, it is nothing to me, God accepteth not the person of man,) for to me they that seemed to be some thing added nothing.
7него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
7But contrariwise, when they had seen that to me was committed the gospel of the uncircumcision, as to Peter was that of the circumcision.
8(јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)
8(For he who wrought in Peter to the apostleship of the circumcision, wrought in me also among the Gentiles.)
9И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
9And when they had known the grace that was given to me, James and Cephas and John, who seemed to be pillars, gave to me and Barnabas the right hands of fellowship: that we should go unto the Gentiles, and they unto the circumcision:
10само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.
10Only that we should be mindful of the poor: which same thing also I was careful to do.
11А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.
11But when Cephas was come to Antioch, I withstood him to the face, because he was to be blamed.
12Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.
12For before that some came from James, he did eat with the Gentiles: but when they were come, he withdrew and separated himself, fearing them who were of the circumcision.
13И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.
13And to his dissimulation the rest of the Jews consented, so that Barnabas also was led by them into that dissimulation.
14А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?
14But when I saw that they walked not uprightly unto the truth of the gospel, I said to Cephas before them all: If thou, being a Jew, livest after the manner of the Gentiles, and not as the Jews do, how dost thou compel the Gentiles to live as do the Jews?
15Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,
15We by nature are Jews, and not of the Gentiles sinners.
16па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
16But knowing that man is not justified by the works of the law, but by the faith of Jesus Christ; we also believe in Christ Jesus, that we may be justified by the faith of Christ, and not by the works of the law: because by the works of the law no flesh shall be justified.
17Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
17But if while we seek to be justified in Christ, we ourselves also are found sinners; is Christ then the minister of sin? God forbid.
18Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
18For if I build up again the things which I have destroyed, I make myself a prevaricator.
19Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
19For I, through the law, am dead to the law, that I may live to God: with Christ I am nailed to the cross.
20А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
20And I live, now not I; but Christ liveth in me. And that I live now in the flesh: I live in the faith of the Son of God, who loved me, and delivered himself for me.
21Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.
21I cast not away the grace of God. For if justice be by the law, then Christ died in vain.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.