Галатима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;
1Глаголю ж: Доки наслїдник малолїток, доти не відрізняєть ся від слуги, хоч він і пан усього,
2него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.
2а єсть під опікунами та доморядниками аж до нароку отця.
3Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;
3Так же й ми, як були малолїтками, були підневолені первотинами сьвіта.
4а кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,
4Як же прийшла повня часу, послав Бог Сина свого, що родивсь від жени і був під законом,
5да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
5щоб викупив тих, що під законом, щоб ми прийняли всиновленнє.
6И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче!
6А що ви сини, то послав Бог Духа Сина свого в серця ваші, що покликує: Авва, Отче!
7Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.
7Тим же вже більш не невільник єси, а син; коли ж син, то й наслїдник Божий через Христа.
8Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.
8Тільки ж тодї, не знаючи Бога, служили ви тим, що не по природї були богами.
9А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
9Тепер же, знаючи Бога, більше ж будучи познані від Бога, як вертаєтесь до немочних та мізерних первотин, котрим знов наново служити хочете?
10Гледате на дане и месеце, и времена и године.
10Ви вважаєте на днї, місяцї, пори й лїта.
11Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
11Боюсь за вас, що може марно працював коло вас.
12Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.
12Будьте, браттє, благаю вас, як і я: бо й я (такий), як ви. Нїчим ви мене не скривдили.
13А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;
13Ви ж знаєте, що я у немощі тїла благовістив вам перше.
14и напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.
14І не погордували ви спокусою, що була в тїлї моїм, анї відопхнули, а як ангела Божого прийняли мене, як Христа Ісуса.
15Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.
15Яке ж то було блаженство ваше! Сьвідкую бо вам, що коли б можна, ви б тодї, вирвавши очі свої, оддали менї.
16Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?
16То чи вже став я ворогом вам, говорячи вам правду?
17Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.
17Ревнують про вас не добре, а хочуть відлучити вас, щоб ви про них ревнували.
18А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
18Добре ж ревнувати всякого часу в доброму, тай не тільки, як я приходжу до вас.
19Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;
19Дїточки мої, (ви,) котрими знов мучусь (перед родинами), доки Христос вʼобразить ся у вас,
20али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.
20хотїв би я бути у вас сьогоднї і змінити голос мій: бо я в непевности про вас.
21Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?
21Скажіть менї, ви, що хочете бути під законом: хиба ви закону не слухаєте?
22Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.
22Писано бо, що Авраам мав два сини, одного від невольницї, а одного од вільної.
23Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.
23Та що був од невольницї, родивсь по тїлу, а що од вільної, по обітницї.
24Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.
24Се ж иносказаннє; се бо два завіти: один з гори Синая, що родить у неволю, котра єсть Агара.
25Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом.
25Бо Агара, се Синай, гора в Аравиї, прикладаєть ся ж до теперішнього Єрусалиму, і служить з дїтьми своїми.
26А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.
26А вишнїй Єрусалим вільний; він мати всїм нам.
27Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа.
27Писано бо: Звеселись, неплідна, що не роджаєш; гукай та покликуй, ти, що не мучилась; бо в одинокої багато дїтей, більш нїж у тієї, що має чоловіка.
28А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.
28Ми ж, браттє, по Ісааку дїти обітування.
29Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.
29Та, як тодї, хто родивсь по тїлу, гонив того, хто по духу, так і тепер.
30Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.
30Тільки ж бо що глаголе писаннє? Вижени невільницю й сина її, не має бо наслїдувати син невільницї з сином вільної.
31Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.
31Оце ж, браттє, ми не дїти невільницї, а вільної.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.