1. Мојсијева 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.
1Profectus ergo Jacob venit in terram orientalem.
2И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.
2Et vidit puteum in agro, tres quoque greges ovium accubantes juxta eum: nam ex illo adaquabantur pecora, et os ejus grandi lapide claudebatur.
3Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.
3Morisque erat ut cunctis ovibus congregatis devolverent lapidem, et refectis gregibus rursum super os putei ponerent.
4И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.
4Dixitque ad pastores: Fratres, unde estis? Qui responderunt: De Haran.
5А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.
5Quos interrogans, Numquid, ait, nostis Laban filium Nachor? Dixerunt: Novimus.
6Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.
6Sanusne est? inquit. Valet, inquiunt: et ecce Rachel filia ejus venit cum grege suo.
7И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.
7Dixitque Jacob: Adhuc multum diei superest, nec est tempus ut reducantur ad caulas greges: date ante potum ovibus, et sic eas ad pastum reducite.
8А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
8Qui responderunt: Non possumus, donec omnia pecora congregentur, et amoveamus lapidem de ore putei, ut adaquemus greges.
9Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.
9Adhuc loquebantur, et ecce Rachel veniebat cum ovibus patris sui: nam gregem ipsa pascebat.
10А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.
10Quam cum vidisset Jacob, et sciret consobrinam suam, ovesque Laban avunculi sui, amovit lapidem quo puteus claudebatur.
11И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
11Et adaquato grege, osculatus est eam: et elevata voce flevit,
12И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.
12et indicavit ei quod frater esset patris sui, et filius Rebeccæ: at illa festinans nuntiavit patri suo.
13А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.
13Qui cum audisset venisse Jacob filium sororis suæ, cucurrit obviam ei: complexusque eum, et in oscula ruens, duxit in domum suam. Auditis autem causis itineris,
14А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.
14respondit: Os meum es, et caro mea. Et postquam impleti sunt dies mensis unius,
15Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?
15dixit ei: Num quia frater meus es, gratis servies mihi? dic quid mercedis accipias.
16А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.
16Habebat vero duas filias: nomen majoris Lia, minor vero appellabatur Rachel.
17И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.
17Sed Lia lippis erat oculis: Rachel decora facie, et venusto aspectu.
18И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.
18Quam diligens Jacob, ait: Serviam tibi pro Rachel filia tua minore, septem annis.
19А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.
19Respondit Laban: Melius est ut tibi eam dem quam alteri viro: mane apud me.
20И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
20Servivit ergo Jacob pro Rachel septem annis: et videbantur illi pauci dies præ amoris magnitudine.
21И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.
21Dixitque ad Laban: Da mihi uxorem meam: quia jam tempus impletum est, ut ingrediar ad illam.
22И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.
22Qui vocatis multis amicorum turbis ad convivium, fecit nuptias.
23А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
23Et vespere Liam filiam suam introduxit ad eum,
24И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.
24dans ancillam filiæ, Zelpham nomine. Ad quam cum ex more Jacob fuisset ingressus, facto mane vidit Liam:
25А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?
25et dixit ad socerum suum: Quid est quod facere voluisti? nonne pro Rachel servivi tibi? quare imposuisti mihi?
26А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.
26Respondit Laban: Non est in loco nostro consuetudinis, ut minores ante tradamus ad nuptias.
27Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
27Imple hebdomadam dierum hujus copulæ: et hanc quoque dabo tibi pro opere quo serviturus es mihi septem annis aliis.
28Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
28Acquievit placito: et hebdomada transacta, Rachel duxit uxorem:
29И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
29cui pater servam Balam tradiderat.
30И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.
30Tandemque potitus optatis nuptiis, amorem sequentis priori prætulit, serviens apud eum septem annis aliis.
31А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.
31Videns autem Dominus quod despiceret Liam, aperuit vulvam ejus, sorore sterili permanente.
32И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
32Quæ conceptum genuit filium, vocavitque nomen ejus Ruben, dicens: Vidit Dominus humilitatem meam: nunc amabit me vir meus.
33И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.
33Rursumque concepit et peperit filium, et ait: Quoniam audivit me Dominus haberi contemptui, dedit etiam istum mihi; vocavitque nomen ejus Simeon.
34И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.
34Concepitque tertio, et genuit alium filium: dixitque: Nunc quoque copulabitur mihi maritus meus: eo quod pepererim ei tres filios: et idcirco appellavit nomen ejus Levi.
35И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.
35Quarto concepit, et peperit filium, et ait: Modo confitebor Domino, et ob hoc vocavit eum Judam: cessavitque parere.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.