1. Мојсијева 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
1Visitavit autem Dominus Saram, sicut promiserat: et implevit quæ locutus est.
2Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
2Concepitque et peperit filium in senectute sua, tempore quo prædixerat ei Deus.
3И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
3Vocavitque Abraham nomen filii sui, quem genuit ei Sara, Isaac:
4И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
4et circumcidit eum octavo die, sicut præceperat ei Deus,
5А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
5cum centum esset annorum: hac quippe ætate patris, natus est Isaac.
6А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
6Dixitque Sara: Risum fecit mihi Deus: quicumque audierit, corridebit mihi.
7И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
7Rursumque ait: Quis auditurus crederet Abraham quod Sara lactaret filium, quem peperit ei jam seni?
8А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
8Crevit igitur puer, et ablactatus est: fecitque Abraham grande convivium in die ablactationis ejus.
9И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
9Cumque vidisset Sara filium Agar Ægyptiæ ludentem cum Isaac filio suo, dixit ad Abraham:
10па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
10Ejice ancillam hanc, et filium ejus: non enim erit hæres filius ancillæ cum filio meo Isaac.
11А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
11Dure accepit hoc Abraham pro filio suo.
12Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
12Cui dixit Deus: Non tibi videatur asperum super puero, et super ancilla tua: omnia quæ dixerit tibi Sara, audi vocem ejus: quia in Isaac vocabitur tibi semen.
13Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
13Sed et filium ancillæ faciam in gentem magnam, quia semen tuum est.
14И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
14Surrexit itaque Abraham mane, et tollens panem et utrem aquæ, imposuit scapulæ ejus, tradiditque puerum, et dimisit eam. Quæ cum abiisset, errabat in solitudine Bersabee.
15А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
15Cumque consumpta esset aqua in utre, abjecit puerum subter unam arborum, quæ ibi erant.
16па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
16Et abiit, seditque e regione procul quantum potest arcus jacere: dixit enim: Non videbo morientem puerum: et sedens contra, levavit vocem suam et flevit.
17А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
17Exaudivit autem Deus vocem pueri: vocavitque angelus Dei Agar de cælo, dicens: Quid agis Agar? noli timere: exaudivit enim Deus vocem pueri de loco in quo est.
18Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
18Surge, tolle puerum, et tene manum illius: quia in gentem magnam faciam eum.
19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
19Aperuitque oculos ejus Deus: quæ videns puteum aquæ, abiit, et implevit utrem, deditque puero bibere.
20И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
20Et fuit cum eo: qui crevit, et moratus est in solitudine, factusque est juvenis sagittarius.
21А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
21Habitavitque in deserto Pharan, et accepit illi mater sua uxorem de terra Ægypti.
22У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
22Eodem tempore dixit Abimelech, et Phicol princeps exercitus ejus, ad Abraham: Deus tecum est in universis quæ agis.
23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
23Jura ergo per Deum, ne noceas mihi, et posteris meis, stirpique meæ: sed juxta misericordiam, quam feci tibi, facies mihi, et terræ in qua versatus es advena.
24А Аврам рече: Хоћу се заклети.
24Dixitque Abraham: Ego jurabo.
25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
25Et increpavit Abimelech propter puteum aquæ quem vi abstulerunt servi ejus.
26А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
26Responditque Abimelech: Nescivi quis fecerit hanc rem: sed et tu non indicasti mihi, et ego non audivi præter hodie.
27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
27Tulit itaque Abraham oves et boves, et dedit Abimelech: percusseruntque ambo fœdus.
28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
28Et statuit Abraham septem agnas gregis seorsum.
29А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
29Cui dixit Abimelech: Quid sibi volunt septem agnæ istæ, quas stare fecisti seorsum?
30А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
30At ille: Septem, inquit, agnas accipies de manu mea: ut sint mihi in testimonium, quoniam ego fodi puteum istum.
31Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
31Idcirco vocatus est locus ille Bersabee: quia ibi uterque juravit.
32Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
32Et inierunt fœdus pro puteo juramenti.
33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
33Surrexit autem Abimelech, et Phicol princeps exercitus ejus, reversique sunt in terram Palæstinorum. Abraham vero plantavit nemus in Bersabee, et invocavit ibi nomen Domini Dei æterni.
34И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
34Et fuit colonus terræ Palæstinorum diebus multis.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.