1. Мојсијева
Chapter 21
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Old Persian Versio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1. Мојсијева 21

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
1И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
1و خداوند برحسب وعده خود، ازساره تفقد نمود، و خداوند، آنچه به ساره گفته بود، بجا آورد.
2Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
2و ساره حامله شده، ازابراهیم در‌پیری‌اش، پسری زایید، در وقتی که خدا به وی گفته بود.
3И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
3و ابراهیم، پسر مولود خودرا، که ساره از وی زایید، اسحاق نام نهاد.
4И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
4و ابراهیم پسر خود اسحاق را، چون هشت روزه بود، مختون ساخت، چنانکه خدا او را امر فرموده بود.
5А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
5و ابراهیم، در هنگام ولادت پسرش، اسحاق، صد ساله بود.
6А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
6و ساره گفت: «خدا خنده برای من ساخت، و هر‌که بشنود، با من خواهدخندید.»
7И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
7و گفت: «که بود که به ابراهیم بگوید، ساره اولاد را شیر خواهد داد؟ زیرا که پسری برای وی، در‌پیری‌اش زاییدم.»
8А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
8و آن پسر نموکرد، تا او را از شیر باز گرفتند. و در روزی که اسحاق را از شیر باز داشتند، ابراهیم ضیافتی عظیم کرد.
9И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
9آنگاه ساره، پسر هاجر مصری را که ازابراهیم زاییده بود، دید که خنده می‌کند.
10па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
10پس به ابراهیم گفت: «این کنیز را با پسرش بیرون کن، زیرا که پسر کنیز با پسر من اسحاق، وارث نخواهد بود.»
11А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
11اما این امر، بنظر ابراهیم، درباره پسرش بسیار سخت آمد.
12Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
12خدا به ابراهیم گفت: «درباره پسر خود و کنیزت، بنظرت سخت نیاید، بلکه هر‌آنچه ساره به تو گفته است، سخن او رابشنو، زیرا که ذریت تو از اسحاق خوانده خواهدشد.
13Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
13و از پسر کنیز نیز امتی بوجود آورم، زیراکه او نسل توست.»
14И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
14بامدادان، ابراهیم برخاسته، نان و مشکی از آب گرفته، به هاجر داد، و آنها را بر دوش وی نهاد، و او را با پسر روانه کرد. پس رفت، و در بیابان بئرشبع می‌گشت.
15А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
15وچون آب مشک تمام شد، پسر را زیر بوته‌ای گذاشت.
16па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
16و به مسافت تیر پرتابی رفته، در مقابل وی بنشست، زیرا گفت: «موت پسر را نبینم.» و در مقابل او نشسته، آواز خود را بلند کرد وبگریست.
17А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
17و خدا، آواز پسر را بشنید، و فرشته خدا از آسمان، هاجر را ندا کرده، وی را گفت: «ای هاجر، تو را چه شد؟ ترسان مباش، زیراخدا، آواز پسر را در آنجایی که اوست، شنیده است.
18Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
18برخیز و پسر را برداشته، او را به‌دست خود بگیر، زیرا که از او، امتی عظیم بوجودخواهم آورد.»
19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
19و خدا چشمان او را باز کرد تاچاه آبی دید. پس رفته، مشک را از آب پر کرد، وپسر را نوشانید.
20И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
20و خدا با آن پسر می‌بود. و اونمو کرده، ساکن صحرا شد، و در تیراندازی بزرگ گردید.
21А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
21و در صحرای فاران، ساکن شد. ومادرش زنی از زمین مصر برایش گرفت.
22У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
22و واقع شد، در آن زمانی که ابی ملک، وفیکول، که سپهسالار او بود، ابراهیم را عرض کرده، گفتند که «خدا در آنچه می‌کنی با توست.
23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
23اکنون برای من، در اینجا به خدا سوگند بخور، که با من و نسل من و ذریت من خیانت نخواهی کرد، بلکه برحسب احسانی که با تو کرده‌ام، با من و با زمینی که در آن غربت پذیرفتی، عمل خواهی نمود.»
24А Аврам рече: Хоћу се заклети.
24ابراهیم گفت: «من سوگند می‌خورم.»
25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
25و ابراهیم ابی ملک را تنبیه کرد، بسبب چاه آبی که خادمان ابی ملک، از او به زور گرفته بودند.
26А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
26ابی ملک گفت: «نمی دانم کیست که این کار راکرده است، و تو نیز مرا خبر ندادی، و من هم تاامروز نشنیده بودم.»
27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
27و ابراهیم، گوسفندان وگاوان گرفته، به ابی ملک داد، و با یکدیگر عهدبستند.
28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
28و ابراهیم، هفت بره از گله جدا ساخت.
29А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
29گفت: «که این هفت بره ماده را از دست من قبول فرمای، تا شهادت باشدکه این چاه را من حفر نمودم.»
30А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
30از این سبب، آن مکان را، بئرشبع نامید، زیرا که در آنجا با یکدیگرقسم خوردند.
31Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
31و چون آن عهد را در بئرشبع بسته بودند، ابی ملک با سپهسالار خود فیکول برخاسته، به زمین فلسطینیان مراجعت کردند.
32Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
32و ابراهیم در بئرشبع، شوره کزی غرس نمود، ودر آنجا به نام یهوه، خدای سرمدی، دعا نمود.
33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
33پس ابراهیم در زمین فلسطینیان، ایام بسیاری بسر برد.
34И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
no verse 34 in this text

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.