1. Мојсијева
Chapter 21
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Synodal Translatio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1. Мојсијева 21

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
1И призрел Господь на Сарру, как сказал; и сделал Господь Сарре, как говорил.
2Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
2Сарра зачала и родила Аврааму сына в старости его во время, о котором говорил ему Бог;
3И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
3и нарек Авраам имя сыну своему, родившемуся у него, которого родила ему Сарра, Исаак;
4И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
4и обрезал Авраам Исаака, сына своего, в восьмой день, как заповедал ему Бог.
5А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
5Авраам был ста лет, когда родился у него Исаак, сын его.
6А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
6И сказала Сарра: смех сделал мне Бог; кто ни услышит обо мне, рассмеется.
7И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
7И сказала: кто сказал бы Аврааму: Сарра будет кормить детей грудью? ибо в старости его я родила сына.
8А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
8Дитя выросло и отнято от груди; и Авраам сделал большой пир в тот день, когда Исаак сын его отнят был от груди.
9И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
9И увидела Сарра, что сын Агари Египтянки, которого она родила Аврааму, насмехается над ее сыном, Исааком,
10па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
10и сказала Аврааму: выгони эту рабыню и сына ее, ибо не наследует сын рабыни сей с сыном моим Исааком.
11А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
11И показалось это Аврааму весьма неприятным ради сына его Измаила.
12Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
12Но Бог сказал Аврааму: не огорчайся ради отрока и рабыни твоей; во всем, что скажет тебе Сарра, слушайся голоса ее, ибо в Исааке наречется тебе семя;
13Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
13и от сына рабыни Я произведу великий народ, потому что он семя твое.
14И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
14Авраам встал рано утром, и взял хлеба и мех воды, и дал Агари, положив ей на плечи, и отрока, и отпустил ее. Она пошла, и заблудилась в пустыне Вирсавии;
15А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
15и не стало воды в мехе, и она оставила отрока под одним кустом
16па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
16и пошла, села вдали, в расстоянии на один выстрел из лука. Ибо она сказала: не хочу видеть смерти отрока. И она села поодаль против него, и подняла вопль, и плакала;
17А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
17и услышал Бог голос отрока оттуда, где он был; и Ангел Божий с неба воззвал к Агари и сказал ей: что с тобою, Агарь? не бойся; Бог услышал голос отрока оттуда, где он находится;
18Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
18встань, подними отрока и возьми его за руку, ибо Я произведу от него великий народ.
19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
19И Бог открыл глаза ее, и она увидела колодезь с водою живою, и пошла, наполнила мех водою и напоила отрока.
20И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
20И Бог был с отроком; и он вырос, и стал жить в пустыне, и сделался стрелком из лука.
21А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
21Он жил в пустыне Фаран; и мать его взяла ему жену из земли Египетской.
22У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
22И было в то время, Авимелех с Фихолом, военачальником своим, сказал Аврааму: с тобою Бог во всем, что ты ни делаешь;
23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
23и теперь поклянись мне здесь Богом, что ты не обидишь ни меня, ни сына моего, ни внука моего; и как я хорошо поступал с тобою, так и ты будешь поступать со мною и землею, в которой ты гостишь.
24А Аврам рече: Хоћу се заклети.
24И сказал Авраам: я клянусь.
25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
25И Авраам упрекал Авимелеха за колодезь с водою, который отняли рабы Авимелеховы.
26А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
26Авимелех же сказал ему: не знаю, кто это сделал, и ты не сказал мне; я даже и не слыхал о том доныне.
27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
27И взял Авраам мелкого и крупного скота и дал Авимелеху, и они оба заключили союз.
28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
28И поставил Авраам семь агниц из стада мелкого скота особо.
29А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
29Авимелех же сказал Аврааму: на что здесь сии семь агниц из стада овец, которых ты поставил особо?
30А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
30Авраам сказал: семь агниц сих возьми от руки моей, чтобы они были мне свидетельством, что я выкопал этот колодезь.
31Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
31Потому и назвал он сие место: Вирсавия, ибо тут оба они клялись
32Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
32и заключили союз в Вирсавии. И встал Авимелех и Фихол, военачальник его, и возвратились в землю Филистимскую.
33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
33И насадил Авраам при Вирсавии рощу и призвал там имя Господа, Бога вечного.
34И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
34И жил Авраам в земле Филистимской, как странник, дни многие.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.