1. Мојсијева 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
1И призрел Господь на Сарру, как сказал; и сделал Господь Сарре, как говорил.
2Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
2Сарра зачала и родила Аврааму сына в старости его во время, о котором говорил ему Бог;
3И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
3и нарек Авраам имя сыну своему, родившемуся у него, которого родила ему Сарра, Исаак;
4И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
4и обрезал Авраам Исаака, сына своего, в восьмой день, как заповедал ему Бог.
5А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
5Авраам был ста лет, когда родился у него Исаак, сын его.
6А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
6И сказала Сарра: смех сделал мне Бог; кто ни услышит обо мне, рассмеется.
7И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
7И сказала: кто сказал бы Аврааму: Сарра будет кормить детей грудью? ибо в старости его я родила сына.
8А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
8Дитя выросло и отнято от груди; и Авраам сделал большой пир в тот день, когда Исаак сын его отнят был от груди.
9И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
9И увидела Сарра, что сын Агари Египтянки, которого она родила Аврааму, насмехается над ее сыном, Исааком,
10па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
10и сказала Аврааму: выгони эту рабыню и сына ее, ибо не наследует сын рабыни сей с сыном моим Исааком.
11А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
11И показалось это Аврааму весьма неприятным ради сына его Измаила.
12Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
12Но Бог сказал Аврааму: не огорчайся ради отрока и рабыни твоей; во всем, что скажет тебе Сарра, слушайся голоса ее, ибо в Исааке наречется тебе семя;
13Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
13и от сына рабыни Я произведу великий народ, потому что он семя твое.
14И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
14Авраам встал рано утром, и взял хлеба и мех воды, и дал Агари, положив ей на плечи, и отрока, и отпустил ее. Она пошла, и заблудилась в пустыне Вирсавии;
15А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
15и не стало воды в мехе, и она оставила отрока под одним кустом
16па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
16и пошла, села вдали, в расстоянии на один выстрел из лука. Ибо она сказала: не хочу видеть смерти отрока. И она села поодаль против него, и подняла вопль, и плакала;
17А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
17и услышал Бог голос отрока оттуда, где он был; и Ангел Божий с неба воззвал к Агари и сказал ей: что с тобою, Агарь? не бойся; Бог услышал голос отрока оттуда, где он находится;
18Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
18встань, подними отрока и возьми его за руку, ибо Я произведу от него великий народ.
19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
19И Бог открыл глаза ее, и она увидела колодезь с водою живою, и пошла, наполнила мех водою и напоила отрока.
20И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
20И Бог был с отроком; и он вырос, и стал жить в пустыне, и сделался стрелком из лука.
21А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
21Он жил в пустыне Фаран; и мать его взяла ему жену из земли Египетской.
22У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
22И было в то время, Авимелех с Фихолом, военачальником своим, сказал Аврааму: с тобою Бог во всем, что ты ни делаешь;
23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
23и теперь поклянись мне здесь Богом, что ты не обидишь ни меня, ни сына моего, ни внука моего; и как я хорошо поступал с тобою, так и ты будешь поступать со мною и землею, в которой ты гостишь.
24А Аврам рече: Хоћу се заклети.
24И сказал Авраам: я клянусь.
25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
25И Авраам упрекал Авимелеха за колодезь с водою, который отняли рабы Авимелеховы.
26А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
26Авимелех же сказал ему: не знаю, кто это сделал, и ты не сказал мне; я даже и не слыхал о том доныне.
27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
27И взял Авраам мелкого и крупного скота и дал Авимелеху, и они оба заключили союз.
28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
28И поставил Авраам семь агниц из стада мелкого скота особо.
29А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
29Авимелех же сказал Аврааму: на что здесь сии семь агниц из стада овец, которых ты поставил особо?
30А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
30Авраам сказал: семь агниц сих возьми от руки моей, чтобы они были мне свидетельством, что я выкопал этот колодезь.
31Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
31Потому и назвал он сие место: Вирсавия, ибо тут оба они клялись
32Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
32и заключили союз в Вирсавии. И встал Авимелех и Фихол, военачальник его, и возвратились в землю Филистимскую.
33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
33И насадил Авраам при Вирсавии рощу и призвал там имя Господа, Бога вечного.
34И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
34И жил Авраам в земле Филистимской, как странник, дни многие.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.