1. Мојсијева 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
1Дина, дочь Лии, которую она родила Иакову, вышла посмотреть на дочерей земли той.
2А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
2И увидел ее Сихем, сын Еммора Евеянина, князя земли той, и взял ее, и спал с нею, и сделал ей насилие.
3И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
3И прилепилась душа его к Дине, дочери Иакова, и он полюбил девицу и говорил по сердцу девицы.
4И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
4И сказал Сихем Еммору, отцу своему, говоря: возьми мне эту девицу в жену.
5А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
5Иаков слышал, что сын Емморов обесчестил Дину, дочь его, но как сыновья его были со скотом его в поле, то Иаков молчал, пока не пришли они.
6А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
6И вышел Еммор, отец Сихемов, к Иакову, поговорить с ним.
7А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
7Сыновья же Иакова пришли с поля, и когда услышали, то огорчились мужи те и воспылали гневом, потому что бесчестие сделал он Израилю, переспав с дочерью Иакова, а так не надлежало делать.
8Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
8Еммор стал говорить им, и сказал: Сихем, сын мой, прилепился душею к дочери вашей; дайте же ее в жену ему;
9И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
9породнитесь с нами; отдавайте за нас дочерей ваших, а наших дочерей берите себе за сыновей ваших;
10Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
10и живите с нами; земля сия пространна пред вами, живите и промышляйте на ней и приобретайте ее во владение.
11И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
11Сихем же сказал отцу ее и братьям ее: только бы мне найти благоволение в очах ваших, я дам, что ни скажете мне;
12Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
12назначьте самое большое вено и дары; я дам, что ни скажете мне, только отдайте мне девицу в жену.
13А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
13И отвечали сыновья Иакова Сихему и Еммору, отцу его, с лукавством; а говорили так потому, что он обесчестил Дину, сестру их;
14И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
14и сказали им Симеон и Левий, братья Дины, сыновья Лиины: не можем этого сделать, выдать сестру нашу за человека, который необрезан, ибо это бесчестно для нас;
15Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
15только на том условии мы согласимся с вами и поселимся у вас, если вы будете как мы, чтобы и у вас весь мужеский пол был обрезан;
16Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
16и будем отдавать за вас дочерей наших и брать за себя ваших дочерей, и будем жить с вами, и составим один народ;
17Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
17а если не послушаетесь нас в том, чтобы обрезаться, то мы возьмем дочь нашу и удалимся.
18И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
18И понравились слова сии Еммору и Сихему, сыну Емморову.
19И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
19Юноша не умедлил исполнить это, потому что любил дочь Иакова. А он более всех уважаем был из дома отца своего.
20И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
20И пришел Еммор и Сихем, сын его, к воротам города своего, и стали говорить жителям города своего и сказали:
21Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
21сии люди мирны с нами; пусть они селятся на земле и промышляют на ней; земля же вот пространна пред ними. Станем брать дочерей их себе в жены и наших дочерей выдавать за них.
22Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
22Только на том условии сии люди соглашаются жить с нами и быть одним народом, чтобы и у нас обрезан был весь мужеский пол, как они обрезаны.
23Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
23Не для нас ли стада их, и имение их, и весь скот их? Только в том согласимся с ними, и будут жить с нами.
24И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
24И послушались Еммора и Сихема, сына его, все выходящие из ворот города его: и обрезан был весь мужеский пол,- все выходящие из ворот города его.
25А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
25На третий день, когда они были в болезни, два сына Иакова, Симеон и Левий, братья Динины, взяли каждый свой меч, и смело напали на город, и умертвили весь мужеский пол;
26Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
26и самого Еммора и Сихема, сына его, убили мечом; и взяли Дину из дома Сихемова и вышли.
27Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
27Сыновья Иакова пришли к убитым и разграбили город за то, что обесчестили Дину сестру их.
28И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
28Они взяли мелкий и крупный скот их, и ослов их, и что ни было в городе, и что ни было в поле;
29И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
29и все богатство их, и всех детей их, и жен их взяли в плен, и разграбили все, что было в городе, и все, что было в домах.
30А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
30И сказал Иаков Симеону и Левию: вы возмутили меня, сделав меня ненавистным для всех жителей сей земли, для Хананеев и Ферезеев. У меня людей мало; соберутся против меня, поразят меня, и истреблен буду я и дом мой.
31А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
31Они же сказали: а разве можно поступать с сестрою нашею, как с блудницею!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.