1. Мојсијева 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
1And Dina the daughter of Lia went out to see the women of that country.
2А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
2And when Sichem the son of Hemor the Hevite, the prince of that land, saw her, he was in love with her: and took her away, and lay with her, ravishing the virgin.
3И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
3And his soul was fast knit unto her, and whereas she was sad, he comforted her with sweet words.
4И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
4And going to Hemor his father, he said: Get me this damsel to wife.
5А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
5But when Jacob had heard this, his sons being absent, and employed in feeding the cattle, he held his peace till they came back.
6А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
6And when Hemor the father of Sichem was come out to speak to Jacob,
7А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
7Behold his sons came from the field: and hearing what had passed, they were exceeding angry, because he had done a foul thing in Israel, and committed an unlawful act, in ravishing Jacob’s daughter,
8Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
8And Hemor spoke to them: The soul of my son Sichem has a longing for your daughter: give her him to wife:
9И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
9And let us contract marriages one with another: give us your daughters and take you our daughters,
10Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
10And dwell with us: the land is at your command, till, trade, and possess it.
11И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
11Sichem also said to her father and to her brethren: Let me find favour in your sight: and whatsoever you shall appoint I will give.
12Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
12Raise the dowry, and ask gifts, and I will gladly give what you shall demand: only give me this damsel to wife.
13А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
13The sons of Jacob answered Sichem and his father deceitfully, being enraged at the deflowering of their sister:
14И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
14We cannot do what you demand, nor give our sister to one that is uncircumcised, which with us is unlawful and abominable.
15Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
15But in this we may be allied with you, if you will be like us, and all the male sex among you be circumcised:
16Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
16Then will we mutually give and take your daughters, and ours: and we will dwell with you, and will be one people:
17Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
17But if you will not be circumcised, we will take our daughter and depart:
18И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
18Their offer pleased Hemor, and Sichem his son:
19И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
19And the young man made no delay, but forthwith fulfilled what was required, for he loved the damsel exceedingly, and he was the greatest man in all his father’s house.
20И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
20And going into the gate of the city they spoke to the people:
21Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
21These men are peaceable and willing to dwell with us: let them trade in the land, and till it, which being large and wide wanteth men to till it: we shall take their daughters for wives, and we will give them ours.
22Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
22One thing there is for which so great a good is deferred: We must circumcise every male among us, following the manner of the nation.
23Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
23And their substance, and cattle, and all that they possess, shall be ours: only in this let us condescend, and by dwelling together, we shall make one people.
24И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
24And they all agreed, and circumcised all the males.
25А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
25And behold the third day, when the pain of the wound was greatest, two of the sons of Jacob, Simeon and Levi, the brothers of Dina, taking their swords, entered boldly into the city, and slew all the men:
26Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
26And they killed also Hemor and Sichem, and took away their sister Dina, out of Sichem’s house.
27Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
27And when they were gone out, the other sons of Jacob came upon the slain; and plundered the city in revenge of the rape.
28И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
28And they took their sheep and their herds and their asses, wasting all they had in their houses and in the fields.
29И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
29And their children and wives they took captive,
30А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
30And when they had boldly perpetrated these things, Jacob said to Simeon and Levi: You have troubled me, and made me hateful to the Chanaanites and Pherezites, the inhabitants of this land: we are few: they will gather themselves together and kill me; and both I, and my house, shall be destroyed.
31А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
31They answered: Should they abuse our sister as a strumpet?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.