1. Мојсијева 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
1Dinah, the daughter of Leah, whom she bore to Jacob, went out to see the daughters of the land.
2А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
2Shechem the son of Hamor the Hivite, the prince of the land, saw her. He took her, lay with her, and humbled her.
3И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
3His soul joined to Dinah, the daughter of Jacob, and he loved the young lady, and spoke kindly to the young lady.
4И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
4Shechem spoke to his father, Hamor, saying, “Get me this young lady as a wife.”
5А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
5Now Jacob heard that he had defiled Dinah, his daughter; and his sons were with his livestock in the field. Jacob held his peace until they came.
6А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
6Hamor the father of Shechem went out to Jacob to talk with him.
7А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
7The sons of Jacob came in from the field when they heard it. The men were grieved, and they were very angry, because he had done folly in Israel in lying with Jacob’s daughter, a thing that ought not to be done.
8Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
8Hamor talked with them, saying, “The soul of my son, Shechem, longs for your daughter. Please give her to him as a wife.
9И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
9Make marriages with us. Give your daughters to us, and take our daughters for yourselves.
10Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
10You shall dwell with us, and the land will be before you. Live and trade in it, and get possessions in it.”
11И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
11Shechem said to her father and to her brothers, “Let me find favor in your eyes, and whatever you will tell me I will give.
12Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
12Ask me a great amount for a dowry, and I will give whatever you ask of me, but give me the young lady as a wife.”
13А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
13The sons of Jacob answered Shechem and Hamor his father with deceit when they spoke, because he had defiled Dinah their sister,
14И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
14and said to them, “We can’t do this thing, to give our sister to one who is uncircumcised; for that is a reproach to us.
15Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
15Only on this condition will we consent to you. If you will be as we are, that every male of you be circumcised,
16Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
16then will we give our daughters to you; and we will take your daughters to us, and we will dwell with you, and we will become one people.
17Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
17But if you will not listen to us and be circumcised, then we will take our sister, and we will be gone.”
18И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
18Their words pleased Hamor and Shechem, Hamor’s son.
19И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
19The young man didn’t wait to do this thing, because he had delight in Jacob’s daughter, and he was honored above all the house of his father.
20И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
20Hamor and Shechem, his son, came to the gate of their city, and talked with the men of their city, saying,
21Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
21“These men are peaceful with us. Therefore let them live in the land and trade in it. For behold, the land is large enough for them. Let’s take their daughters to us for wives, and let’s give them our daughters.
22Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
22Only on this condition will the men consent to us to live with us, to become one people, if every male among us is circumcised, as they are circumcised.
23Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
23Won’t their livestock and their possessions and all their animals be ours? Only let’s give our consent to them, and they will dwell with us.”
24И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
24All who went out of the gate of his city listened to Hamor, and to Shechem his son; and every male was circumcised, all who went out of the gate of his city.
25А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
25On the third day, when they were sore, two of Jacob’s sons, Simeon and Levi, Dinah’s brothers, each took his sword, came upon the unsuspecting city, and killed all the males.
26Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
26They killed Hamor and Shechem, his son, with the edge of the sword, and took Dinah out of Shechem’s house, and went away.
27Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
27Jacob’s sons came on the dead, and plundered the city, because they had defiled their sister.
28И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
28They took their flocks, their herds, their donkeys, that which was in the city, that which was in the field,
29И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
29and all their wealth. They took captive all their little ones and their wives, and took as plunder everything that was in the house.
30А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
30Jacob said to Simeon and Levi, “You have troubled me, to make me odious to the inhabitants of the land, among the Canaanites and the Perizzites. I am few in number. They will gather themselves together against me and strike me, and I will be destroyed, I and my house.”
31А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
31They said, “Should he deal with our sister as with a prostitute?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.