1. Мојсијева 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.
1Jacob lived in the land of his father’s travels, in the land of Canaan.
2Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.
2This is the history of the generations of Jacob. Joseph, being seventeen years old, was feeding the flock with his brothers. He was a boy with the sons of Bilhah and Zilpah, his father’s wives. Joseph brought an evil report of them to their father.
3А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
3Now Israel loved Joseph more than all his children, because he was the son of his old age, and he made him a tunic of many colors.
4А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.
4His brothers saw that their father loved him more than all his brothers, and they hated him, and couldn’t speak peaceably to him.
5Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
5Joseph dreamed a dream, and he told it to his brothers, and they hated him all the more.
6Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:
6He said to them, “Please hear this dream which I have dreamed:
7Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.
7for behold, we were binding sheaves in the field, and behold, my sheaf arose and also stood upright; and behold, your sheaves came around, and bowed down to my sheaf.”
8Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.
8His brothers asked him, “Will you indeed reign over us? Will you indeed have dominion over us?” They hated him all the more for his dreams and for his words.
9После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.
9He dreamed yet another dream, and told it to his brothers, and said, “Behold, I have dreamed yet another dream: and behold, the sun and the moon and eleven stars bowed down to me.”
10А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
10He told it to his father and to his brothers. His father rebuked him, and said to him, “What is this dream that you have dreamed? Will I and your mother and your brothers indeed come to bow ourselves down to the earth before you?”
11И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.
11His brothers envied him, but his father kept this saying in mind.
12А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,
12His brothers went to feed their father’s flock in Shechem.
13рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.
13Israel said to Joseph, “Aren’t your brothers feeding the flock in Shechem? Come, and I will send you to them.” He said to him, “Here I am.”
14А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема.
14He said to him, “Go now, see whether it is well with your brothers, and well with the flock; and bring me word again.” So he sent him out of the valley of Hebron, and he came to Shechem.
15И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?
15A certain man found him, and behold, he was wandering in the field. The man asked him, “What are you looking for?”
16А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком?
16He said, “I am looking for my brothers. Tell me, please, where they are feeding the flock.”
17А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
17The man said, “They have left here, for I heard them say, ‘Let’s go to Dothan.’” Joseph went after his brothers, and found them in Dothan.
18А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
18They saw him afar off, and before he came near to them, they conspired against him to kill him.
19и рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.
19They said to one another, “Behold, this dreamer comes.
20Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.
20Come now therefore, and let’s kill him, and cast him into one of the pits, and we will say, ‘An evil animal has devoured him.’ We will see what will become of his dreams.”
21Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.
21Reuben heard it, and delivered him out of their hand, and said, “Let’s not take his life.”
22И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.
22Reuben said to them, “Shed no blood. Throw him into this pit that is in the wilderness, but lay no hand on him”—that he might deliver him out of their hand, to restore him to his father.
23И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
23When Joseph came to his brothers, they stripped Joseph of his tunic, the tunic of many colors that was on him;
24И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.
24and they took him, and threw him into the pit. The pit was empty. There was no water in it.
25После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
25They sat down to eat bread, and they lifted up their eyes and looked, and saw a caravan of Ishmaelites coming from Gilead, with their camels bearing spices and balm and myrrh, going to carry it down to Egypt.
26И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?
26Judah said to his brothers, “What profit is it if we kill our brother and conceal his blood?
27Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова.
27Come, and let’s sell him to the Ishmaelites, and not let our hand be on him; for he is our brother, our flesh.” His brothers listened to him.
28Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
28Midianites who were merchants passed by, and they drew and lifted up Joseph out of the pit, and sold Joseph to the Ishmaelites for twenty pieces of silver. The merchants brought Joseph into Egypt.
29А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје,
29Reuben returned to the pit, and saw that Joseph wasn’t in the pit; and he tore his clothes.
30па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу?
30He returned to his brothers, and said, “The child is no more; and I, where will I go?”
31Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
31They took Joseph’s tunic, and killed a male goat, and dipped the tunic in the blood.
32па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.
32They took the tunic of many colors, and they brought it to their father, and said, “We have found this. Examine it, now, and see if it is your son’s tunic or not.”
33А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
33He recognized it, and said, “It is my son’s tunic. An evil animal has devoured him. Joseph is without doubt torn in pieces.”
34И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.
34Jacob tore his clothes, and put sackcloth on his waist, and mourned for his son many days.
35И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.
35All his sons and all his daughters rose up to comfort him, but he refused to be comforted. He said, “For I will go down to Sheol to my son, mourning.” His father wept for him.
36А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском.
36The Midianites sold him into Egypt to Potiphar, an officer of Pharaoh’s, the captain of the guard.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.