1. Мојсијева 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.
1Now Jacob lived in the land where his father had resided, the land of Canaan.
2Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.
2This is the account of Jacob. When Joseph was seventeen years old, he was tending the flock with his brothers, the sons of his father’s wives Bilhah and Zilpah, and he brought their father a bad report about them.
3А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
3Now Israel loved Joseph more than his other sons, because Joseph had been born to him in his old age; so he made him a robe of many colors.
4А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.
4When Joseph’s brothers saw that their father loved him more than any of them, they hated him and could not speak a kind word to him.
5Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
5Then Joseph had a dream, and when he told it to his brothers, they hated him even more.
6Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:
6He said to them, “Listen to this dream I had:
7Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.
7We were binding sheaves of grain in the field, and suddenly my sheaf rose and stood upright, while your sheaves gathered around and bowed down to mine.”
8Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.
8“Do you intend to reign over us?” his brothers asked. “Will you actually rule us?” So they hated him even more because of his dream and his statements.
9После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.
9Then Joseph had another dream and told it to his brothers. “Look,” he said, “I had another dream, and this time the sun and moon and eleven stars were bowing down to me.”
10А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
10He told his father and brothers, but his father rebuked him and said, “What is this dream that you have had? Will your mother and brothers and I actually come and bow down to the ground before you?”
11И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.
11And his brothers were jealous of him, but his father kept in mind what he had said.
12А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,
12Some time later, Joseph’s brothers had gone to pasture their father’s flocks near Shechem.
13рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.
13Israel said to him, “Are not your brothers pasturing the flocks at Shechem? Get ready; I am sending you to them.” “I am ready,” Joseph replied.
14А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема.
14Then Israel told him, “Go now and see how your brothers and the flocks are faring, and bring word back to me.” So he sent him off from the Valley of Hebron. And when Joseph arrived in Shechem,
15И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?
15a man found him wandering in the field and asked, “What are you looking for?”
16А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком?
16“I am looking for my brothers,” Joseph replied. “Can you please tell me where they are pasturing their flocks?”
17А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
17“They have moved on from here,” the man answered. “I heard them say, ‘Let us go to Dothan.’” So Joseph set out after his brothers and found them at Dothan.
18А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
18Now Joseph’s brothers saw him in the distance, and before he arrived, they plotted to kill him.
19и рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.
19“Here comes that dreamer!” they said to one another.
20Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.
20“Come now, let us kill him and throw him into one of the pits. We can say that a vicious animal has devoured him. Then we shall see what becomes of his dreams!”
21Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.
21When Reuben heard this, he tried to rescue Joseph from their hands. “Let us not take his life,” he said.
22И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.
22“Do not shed his blood. Throw him into this pit in the wilderness, but do not lay a hand on him.” Reuben said this so that he could rescue Joseph from their hands and return him to his father.
23И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
23So when Joseph came to his brothers, they stripped him of his robe—the robe of many colors he was wearing—
24И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.
24and they took him and threw him into the pit. Now the pit was empty, with no water in it.
25После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
25And as they sat down to eat a meal, they looked up and saw a caravan of Ishmaelites coming from Gilead. Their camels were carrying spices, balm, and myrrh on their way down to Egypt.
26И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?
26Then Judah said to his brothers, “What profit will we gain if we kill our brother and cover up his blood?
27Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова.
27Come, let us sell him to the Ishmaelites and not lay a hand on him; for he is our brother, our own flesh.” And they agreed.
28Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
28So when the Midianite traders passed by, his brothers pulled Joseph out of the pit and sold him for twenty shekels of silver to the Ishmaelites, who took him to Egypt.
29А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје,
29When Reuben returned to the pit and saw that Joseph was not there, he tore his clothes,
30па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу?
30returned to his brothers, and said, “The boy is gone! What am I going to do?”
31Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
31Then they took Joseph’s robe, slaughtered a young goat, and dipped the robe in its blood.
32па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.
32They sent the robe of many colors to their father and said, “We found this. Examine it to see whether it is your son’s robe or not.”
33А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
33His father recognized it and said, “It is my son’s robe! A vicious animal has devoured him. Joseph has surely been torn to pieces!”
34И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.
34Then Jacob tore his clothes, put sackcloth around his waist, and mourned for his son many days.
35И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.
35All his sons and daughters tried to comfort him, but he refused to be comforted. “No,” he said. “I will go down to Sheol mourning for my son.” So his father wept for him.
36А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском.
36Meanwhile, the Midianites sold Joseph in Egypt to Potiphar, an officer of Pharaoh and captain of the guard.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.