1. Мојсијева 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
1Some time later God tested Abraham and said to him, “Abraham!” “Here I am,” he answered.
2И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.
2“Take your son,” God said, “your only son Isaac, whom you love, and go to the land of Moriah. Offer him there as a burnt offering on one of the mountains, which I will show you.”
3И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.
3So Abraham got up early the next morning, saddled his donkey, and took along two of his servants and his son Isaac. He split the wood for a burnt offering and set out for the place God had designated.
4Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.
4On the third day Abraham looked up and saw the place in the distance.
5И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
5“Stay here with the donkey,” Abraham told his servants. “The boy and I will go over there to worship, and then we will return to you.”
6И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
6Abraham took the wood for the burnt offering and placed it on his son Isaac. He himself carried the fire and the sacrificial knife, and the two of them walked on together.
7Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?
7Then Isaac said to his father Abraham, “My father!” “Here I am, my son,” he replied. “The fire and the wood are here,” said Isaac, “but where is the lamb for the burnt offering?”
8А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
8Abraham answered, “God Himself will provide the lamb for the burnt offering, my son.” And the two walked on together.
9А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;
9When they arrived at the place God had designated, Abraham built the altar there and arranged the wood. He bound his son Isaac and placed him on the altar, atop the wood.
10и измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
10Then Abraham reached out his hand and took the knife to slaughter his son.
11Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
11Just then the angel of the LORD called out to him from heaven, “Abraham, Abraham!” “Here I am,” he replied.
12А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.
12“Do not lay a hand on the boy or do anything to him,” said the angel, “for now I know that you fear God, since you have not withheld your only son from me.”
13И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.
13Then Abraham looked up and saw behind him a ram in a thicket, caught by its horns. So he went and took the ram and offered it as a burnt offering in place of his son.
14И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.
14And Abraham called that place The LORD Will Provide. So to this day it is said, “On the mountain of the LORD it will be provided.”
15И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
15And the angel of the LORD called to Abraham from heaven a second time,
16И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,
16saying, “By Myself I have sworn, declares the LORD, that because you have done this and have not withheld your only son,
17заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;
17I will surely bless you, and I will multiply your descendants like the stars in the sky and the sand on the seashore. Your descendants will possess the gates of their enemies.
18и благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
18And through your offspring all nations of the earth will be blessed, because you have obeyed My voice.”
19Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.
19Abraham went back to his servants, and they got up and set out together for Beersheba. And Abraham settled in Beersheba.
20После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:
20Some time later, Abraham was told, “Milcah has also borne sons to your brother Nahor:
21Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,
21Uz the firstborn, his brother Buz, Kemuel (the father of Aram),
22и Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
22Chesed, Hazo, Pildash, Jidlaph, and Bethuel.”
23А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.
23And Bethuel became the father of Rebekah. Milcah bore these eight sons to Abraham’s brother Nahor.
24И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
24Moreover, Nahor’s concubine, whose name was Reumah, bore Tebah, Gaham, Tahash, and Maacah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.