1. Мојсијева 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
1Now Jacob heard that Laban’s sons were saying, “Jacob has taken away all that belonged to our father and built all this wealth at our father’s expense.”
2И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
2And Jacob saw from the countenance of Laban that his attitude toward him had changed.
3И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
3Then the LORD said to Jacob, “Go back to the land of your fathers and to your kindred, and I will be with you.”
4И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
4So Jacob sent word and called Rachel and Leah to the field where his flocks were,
5И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
5and he told them, “I can see from your father’s countenance that his attitude toward me has changed; but the God of my father has been with me.
6И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
6You know that I have served your father with all my strength.
7а отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
7And although he has cheated me and changed my wages ten times, God has not allowed him to harm me.
8кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
8If he said, ‘The speckled will be your wages,’ then the whole flock bore speckled offspring. If he said, ‘The streaked will be your wages,’ then the whole flock bore streaked offspring.
9Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
9Thus God has taken away your father’s livestock and given them to me.
10јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
10When the flocks were breeding, I saw in a dream that the streaked, spotted, and speckled males were mating with the females.
11А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
11In that dream the angel of God said to me, ‘Jacob!’ And I replied, ‘Here I am.’
12А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
12‘Look up,’ he said, ‘and see that all the males that are mating with the flock are streaked, spotted, or speckled; for I have seen all that Laban has done to you.
13Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
13I am the God of Bethel, where you anointed the pillar and made a solemn vow to Me. Now get up and leave this land at once, and return to your native land.’”
14Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
14And Rachel and Leah replied, “Do we have any portion or inheritance left in our father’s house?
15Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
15Are we not regarded by him as outsiders? Not only has he sold us, but he has certainly squandered what was paid for us.
16Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
16Surely all the wealth that God has taken away from our father belongs to us and to our children. So do whatever God has told you.”
17И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
17Then Jacob got up and put his children and his wives on camels,
18и одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
18and he drove all his livestock before him, along with all the possessions he had acquired in Paddan-aram, to go to his father Isaac in the land in Canaan.
19А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
19Now while Laban was out shearing his sheep, Rachel stole her father’s household idols.
20И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
20Moreover, Jacob deceived Laban the Aramean by not telling him that he was running away.
21И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
21So he fled with all his possessions, crossed the Euphrates, and headed for the hill country of Gilead.
22А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
22On the third day Laban was informed that Jacob had fled.
23И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
23So he took his relatives with him, pursued Jacob for seven days, and overtook him in the hill country of Gilead.
24Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
24But that night God came to Laban the Aramean in a dream and warned him, “Be careful not to say anything to Jacob, either good or bad.”
25И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
25Now Jacob had pitched his tent in the hill country of Gilead when Laban overtook him, and Laban and his relatives camped there as well.
26И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
26Then Laban said to Jacob, “What have you done? You have deceived me and carried off my daughters like captives of war!
27Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
27Why did you run away secretly and deceive me, without even telling me? I would have sent you away with joy and singing, with tambourines and harps.
28Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
28But you did not even let me kiss my grandchildren and my daughters goodbye. Now you have done a foolish thing.
29Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
29I have power to do you great harm, but last night the God of your father said to me, ‘Be careful not to say anything to Jacob, either good or bad.’
30Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
30Now you have gone off because you long for your father’s house. But why have you stolen my gods?”
31А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
31“I was afraid,” Jacob answered, “for I thought you would take your daughters from me by force.
32А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
32If you find your gods with anyone here, he shall not live! In the presence of our relatives, see for yourself if anything is yours, and take it back.” For Jacob did not know that Rachel had stolen the idols.
33И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
33So Laban went into Jacob’s tent, then Leah’s tent, and then the tents of the two maidservants, but he found nothing. Then he left Leah’s tent and entered Rachel’s tent.
34А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
34Now Rachel had taken Laban’s household idols, put them in the saddlebag of her camel, and was sitting on them. And Laban searched everything in the tent but found nothing.
35А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
35Rachel said to her father, “Sir, do not be angry that I cannot stand up before you; for I am having my period.” So Laban searched, but could not find the household idols.
36И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
36Then Jacob became incensed and challenged Laban. “What is my crime?” he said. “For what sin of mine have you so hotly pursued me?
37Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
37You have searched all my goods! Have you found anything that belongs to you? Put it here before my brothers and yours, that they may judge between the two of us.
38Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
38I have been with you for twenty years now. Your sheep and goats have not miscarried, nor have I eaten the rams of your flock.
39Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
39I did not bring you anything torn by wild beasts; I bore the loss myself. And you demanded payment from me for what was stolen by day or night.
40Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
40As it was, the heat consumed me by day and the frost by night, and sleep fled from my eyes.
41Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за два кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
41Thus for twenty years I have served in your household—fourteen years for your two daughters and six years for your flocks—and you have changed my wages ten times!
42Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
42If the God of my father, the God of Abraham and the Fear of Isaac, had not been with me, surely by now you would have sent me away empty-handed. But God has seen my affliction and the toil of my hands, and last night He rendered judgment.”
43А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
43But Laban answered Jacob, “These daughters are my daughters, these sons are my sons, and these flocks are my flocks! Everything you see is mine! Yet what can I do today about these daughters of mine or the children they have borne?
44Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
44Come now, let us make a covenant, you and I, and let it serve as a witness between you and me.”
45И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
45So Jacob picked out a stone and set it up as a pillar,
46И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
46and he said to his relatives, “Gather some stones.” So they took stones and made a mound, and there by the mound they ate.
47И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
47Laban called it Jegar-sahadutha, and Jacob called it Galeed.
48И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
48Then Laban declared, “This mound is a witness between you and me this day.” Therefore the place was called Galeed.
49А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
49It was also called Mizpah, because Laban said, “May the LORD keep watch between you and me when we are absent from each other.
50Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
50If you mistreat my daughters or take other wives, although no one is with us, remember that God is a witness between you and me.”
51И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
51Laban also said to Jacob, “Here is the mound, and here is the pillar I have set up between you and me.
52Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
52This mound is a witness, and this pillar is a witness, that I will not go past this mound to harm you, and you will not go past this mound and pillar to harm me.
53Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
53May the God of Abraham and the God of Nahor, the God of their father, judge between us.” So Jacob swore by the Fear of his father Isaac.
54И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
54Then Jacob offered a sacrifice on the mountain and invited his relatives to eat a meal. And after they had eaten, they spent the night on the mountain.
55А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.
55Early the next morning, Laban got up and kissed his grandchildren and daughters and blessed them. Then he left to return home.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.