1. Мојсијева 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
1Дупэ ачесте лукрурь, Думнезеу а пус ла ынчеркаре пе Авраам ши й-а зис: „Аврааме!” „Ятэ-мэ”, а рэспунс ел.
2И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.
2Думнезеу й-а зис: „Я пе фиул тэу, пе сингурул тэу фиу, пе каре-л юбешть, пе Исаак; ду-те ын цара Мория ши аду-л ардере-де-тот аколо, пе ун мунте пе каре ци-л вой спуне.”
3И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.
3Авраам с-а скулат дис-де-диминяцэ, а пус шауа пе мэгар ши а луат ку ел доуэ слуӂь ши пе фиул сэу Исаак. А тэят лемне пентру ардеря-де-тот ши а порнит спре локул пе каре и-л спусесе Думнезеу.
4Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.
4А трея зи, Авраам а ридикат окий ши а вэзут локул де департе.
5И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
5Ши Авраам а зис слуӂилор сале: „Рэмынець аич ку мэгарул; еу ши бэятул не вом дуче пынэ коло сэ не ынкинэм ши апой не вом ынтоарче ла вой.”
6И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
6Авраам а луат лемнеле пентру ардеря-де-тот, ле-а пус ын спинаря фиулуй сэу Исаак ши а луат ын мынэ фокул ши куцитул. Ши ау мерс астфел амындой ымпреунэ.
7Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?
7Атунч Исаак, ворбинд ку татэл сэу Авраам, а зис: „Татэ!” „Че есте, фиуле?” й-а рэспунс ел. Исаак а зис дин ноу: „Ятэ фокул ши лемнеле, дар унде есте мелул пентру ардеря-де-тот?”
8А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
8„Фиуле”, а рэспунс Авраам, „Думнезеу Ынсушь ва пурта грижэ де мелул пентру ардеря-де-тот.” Ши ау мерс амындой ымпреунэ ынаинте.
9А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;
9Кынд ау ажунс ла локул пе каре и-л спусесе Думнезеу, Авраам а зидит аколо ун алтар ши а ашезат лемнеле пе ел. А легат пе фиул сэу Исаак ши л-а пус пе алтар, дясупра лемнелор.
10и измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
10Апой, Авраам а ынтинс мына ши а луат куцитул, ка сэ ынжунгие пе фиул сэу.
11Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
11Атунч, Ынӂерул Домнулуй л-а стригат дин черурь ши а зис: „Аврааме! Аврааме!” „Ятэ-мэ!” а рэспунс ел.
12А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.
12Ынӂерул а зис: „Сэ ну пуй мына пе бэят ши сэ ну-й фачь нимик; кэч штиу акум кэ те темь де Думнезеу, ынтрукыт н-ай круцат пе фиул тэу, пе сингурул тэу фиу, пентру Мине.”
13И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.
13Авраам а ридикат окий ши а вэзут ынапоя луй ун бербек ынкуркат ку коарнеле ынтр-ун туфиш, ши Авраам с-а дус де а луат бербекул ши л-а адус ка ардере-де-тот ын локул фиулуй сэу.
14И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.
14Авраам а пус локулуй ачелуя нумеле: „Домнул ва пурта де грижэ”. Де ачея се зиче ши азь: „Ла мунтеле унде Домнул ва пурта де грижэ”.
15И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
15Ынӂерул Домнулуй а кемат а доуа оарэ дин черурь пе Авраам
16И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,
16ши а зис: „‘Пе Мине Ынсумь жур’, зиче Домнул, ‘пентру кэ ай фэкут лукрул ачеста ши н-ай круцат пе фиул тэу, пе сингурул тэу фиу,
17заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;
17те вой бинекувынта фоарте мулт ши-ць вой ынмулци фоарте мулт сэмынца, ши ануме: ка стелеле черулуй ши ка нисипул де пе цэрмул мэрий, ши сэмынца та ва стэпыни четэциле врэжмашилор ей.
18и благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
18Тоате нямуриле пэмынтулуй вор фи бинекувынтате ын сэмынца та, пентру кэ ай аскултат де порунка Мя!’”
19Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.
19Авраам с-а ынторс ла слуӂиле сале ши с-ау скулат ши ау плекат ымпреунэ ла Беер-Шеба, кэч Авраам локуя ла Беер-Шеба.
20После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:
20Дупэ ачесте лукрурь, и с-а спус луй Авраам: „Ятэ, Милка а нэскут ши еа копий фрателуй тэу Нахор,
21Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,
21ши ануме пе Уц, ынтыюл сэу нэскут, пе Буз, фрателе сэу, пе Кемуел, татэл луй Арам,
22и Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
22пе Кесед, пе Хазо, пе Пилдаш, пе Иидлаф ши пе Бетуел.
23А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.
23Бетуел а нэскут пе Ребека. Ачештя сунт чей опт фий пе каре й-а нэскут Милка луй Нахор, фрателе луй Авраам.”
24И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
24Циитоаря луй, нумитэ Реума, а нэскут ши еа пе Тебах, Гахам, Тахаш ши Маака.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.