1. Мојсијева 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.
1Авраам а май луат о невастэ, нумитэ Кетура.
2И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена.
2Еа й-а нэскут пе Зимран, пе Иокшан, пе Медан, пе Мадиан, пе Ишбак ши Шуах.
3А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.
3Иокшан а нэскут пе Себа ши пе Дедан. Фиий луй Дедан ау фост ашуримий, летушимий ши леумимий.
4А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.
4Фиий луй Мадиан ау фост: Ефа, Ефер, Енох, Абида ши Елдаа. Тоць ачештя сунт фиий Кетурей.
5А Аврам даде све што имаше Исаку;
5Авраам а дат луй Исаак тоате авериле сале.
6а синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.
6Дар а дат дарурь фиилор циитоарелор сале ши, пе кынд ера ынкэ ын вяцэ, й-а ындепэртат де лынгэ фиул сэу Исаак ынспре рэсэрит, ын Цара Рэсэритулуй.
7И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.
7Ятэ зилеле анилор веций луй Авраам: ел а трэит о сутэ шаптезечь ши чинч де ань.
8И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.
8Авраам шь-а дат духул ши а мурит дупэ о бэтрынеце феричитэ, ынаинтат ын вырстэ ши сэтул де зиле, ши а фост адэугат ла попорул сэу.
9И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;
9Исаак ши Исмаел, фиий сэй, л-ау ынгропат ын пештера Макпела, ын огорул луй Ефрон, фиул луй Цохар, Хетитул, каре есте фацэ ын фацэ ку Мамре.
10на њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.
10Ачеста есте огорул пе каре-л кумпэрасе Авраам де ла фиий луй Хет. Аколо ау фост ынгропаць Авраам ши невастэ-са Сара.
11И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види.
11Дупэ моартя луй Авраам, Думнезеу а бинекувынтат пе фиул сэу Исаак. Ел локуя лынгэ фынтына Лахай-Рой.
12А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,
12Ятэ спица нямулуй луй Исмаел, фиул луй Авраам, пе каре-л нэскусе луй Авраам еӂиптянка Агар, роаба Сарей.
13и ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,
13Ятэ нумеле фиилор луй Исмаел, дупэ нумеле лор, дупэ нямуриле лор: Небаиот, ынтыюл нэскут ал луй Исмаел, Кедар, Адбеел, Мибсам,
14и Масма и Дума и Маса,
14Мишма, Дума, Маса,
15и Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма.
15Хадад, Тема, Иетур, Нафиш ши Кедма.
16То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.
16Ачештя сунт фиий луй Исмаел; ачестя сунт нумеле лор, дупэ сателе ши табереле лор. Ей ау фост чей дойспрезече воевозь, дупэ нямуриле лор.
17А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом.
17Ши ятэ аний веций луй Исмаел: о сутэ трейзечь ши шапте де ань. Ел шь-а дат духул ши а мурит ши а фост адэугат ла попорул сэу.
18И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
18Фиий луй ау локуит де ла Хавила пынэ ла Шур, каре есте ын фаца Еӂиптулуй, кум мерӂь спре Асирия. Ел с-а ашезат ын фаца тутурор фрацилор луй.
19А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;
19Ятэ спица нямулуй луй Исаак, фиул луй Авраам. Авраам а нэскут пе Исаак.
20а Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.
20Исаак ера ын вырстэ де патрузечь де ань кынд а луат де невастэ пе Ребека, фата луй Бетуел, Арамеул дин Падан-Арам, ши сора луй Лабан, Арамеул.
21И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.
21Исаак с-а ругат Домнулуй пентру невастэ-са, кэч ера стярпэ, ши Домнул л-а аскултат: невастэ-са Ребека а рэмас ынсэрчинатэ.
22Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.
22Копиий се бэтяу ын пынтечеле ей, ши еа а зис: „Дакэ-й аша, пентру че май сунт ынсэрчинатэ?” С-а дус сэ ынтребе пе Домнул.
23А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.
23Ши Домнул й-а зис: „Доуэ нямурь сунт ын пынтечеле тэу, Ши доуэ нороаде се вор деспэрци ла еширя дин пынтечеле тэу. Унул дин нороаделе ачестя ва фи май таре декыт челэлалт. Ши чел май маре ва служи челуй май мик.”
24И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
24С-ау ымплинит зилеле кынд авя сэ наскэ ши ятэ кэ ын пынтечеле ей ерау дой ӂемень.
25И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав.
25Чел динтый а ешит рошу де тот, ка о манта де пэр, ши де ачея й-ау пус нумеле Есау.
26А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
26Апой а ешит фрателе сэу, каре циня ку мына де кэлкый пе Есау, ши де ачея й-ау пус нумеле Иаков. Исаак ера ын вырстэ де шайзечь де ань кынд с-ау нэскут ей.
27И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима.
27Бэеций ачештя с-ау фэкут марь. Есау а ажунс ун вынэтор ындемынатик, ун ом каре ышь петречя время май мулт пе кымп, дар Иаков ера ун ом лиништит, каре стэтя акасэ ын кортурь.
28И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.
28Исаак юбя пе Есау, пентру кэ мынка дин вынатул луй; Ребека ынсэ юбя май мулт пе Иаков.
29Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.
29Одатэ, пе кынд фербя Иаков о чорбэ, Есау с-а ынторс де ла кымп рупт де обосялэ.
30И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.
30Ши Есау а зис луй Иаков: „Дэ-мь, те рог, сэ мэнынк дин чорба ачаста рошиатикэ, фииндкэ сунт рупт де обосялэ.” Пентру ачея с-а дат луй Есау нумеле Едом.
31А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.
31Иаков а зис: „Винде-мь азь дрептул тэу де ынтый нэскут!”
32А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво?
32Есау а рэспунс: „Ятэ-мэ, сунт пе моарте; ла че-мь служеште дрептул ачеста де ынтый нэскут?”
33А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.
33Ши Иаков а зис: „Журэ-мь ынтый.” Есау й-а журат ши астфел шь-а вындут дрептул де ынтый нэскут луй Иаков.
34И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.
34Атунч, Иаков а дат луй Есау пыне ши чорбэ де линте. Ел а мынкат ши а бэут; апой с-а скулат ши а плекат. Астфел шь-а несокотит Есау дрептул де ынтый нэскут.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.