1. Мојсијева 49
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
1Иаков а кемат пе фиий сэй ши а зис: „Стрынӂеци-вэ ши вэ вой вести че ви се ва ынтымпла ын времуриле каре вор вени.
2Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.
2Стрынӂеци-вэ ши аскултаць, фий ай луй Иаков! Аскултаць пе татэл востру Исраел!
3Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.
3Рубен, ту, ынтыюл меу нэскут, Путеря мя ши пырга тэрией меле, Ынтыюл ын вредничие ши ынтыюл ын путере,
4Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.
4Нэвалник ка апеле – ту ну вей май авя ынтыетатя! Кэч те-ай суит ын патул татэлуй тэу, Мь-ай спуркат патул суинду-те ын ел.
5Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
5Симеон ши Леви сунт фраць; Сэбииле лор сунт ниште унелте де силничие.
6У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
6Ну вряу сэ интре суфлетул меу ла сфатуриле лор, Ну вряу сэ се уняскэ духул меу ку адунаря лор! Кэч, ын мыния лор, ау учис оамень Ши, ын рэутатя лор, ау тэят винеле таурилор.
7Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
7Блестематэ сэ фие мыния лор, пентру кэ а фост пря турбатэ, Ши фурия лор, кэч а фост пря сэлбатикэ! Ый вой ымпэрци ын Иаков Ши-й вой рисипи ын Исраел.
8Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.
8Иудо, ту вей прими лауделе фрацилор тэй. Мына та ва апука де чафэ пе врэжмаший тэй. Фиий татэлуй тэу се вор ынкина пынэ ла пэмынт ынаинтя та.
9Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
9Иуда есте ун пуй де леу. Ту те-ай ынторс де ла мэчел, фиуле! Иуда ышь плякэ ӂенункий, се кулкэ ынтокмай ка ун леу, Ка о леоайкэ: чине-л ва скула?
10Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.
10Тоягул де домние ну се ва депэрта дин Иуда, Нич тоягул де кырмуире динтре пичоареле луй, Пынэ ва вени Шило, Ши де Ел вор аскулта попоареле.
11Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
11Ел ышь лягэ мэгарул де вицэ Ши де чел май бун бутук де вицэ мынзул мэгэрицей луй; Ышь спалэ хайна ын вин Ши мантауа ын сынӂеле стругурилор.
12Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.
12Аре окий роший де вин Ши динций албь де лапте.
13Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
13Забулон ва локуи пе цэрмул мэрилор, Лынгэ лиманул корэбиилор, Ши хотарул луй се ва ынтинде ынспре Сидон.
14Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
14Исахар есте ун мэгар осос, Каре се кулкэ ын граждурь.
15И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
15Веде кэ локул унде се одихнеште есте плэкут Ши кэ цинутул луй есте мэрец; Ышь плякэ умэрул суб поварэ Ши се супуне бирулуй.
16Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.
16Дан ва жудека пе попорул сэу, Ка уна дин семинцииле луй Исраел.
17Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.
17Дан ва фи ун шарпе пе друм, О нэпыркэ пе кэраре, Мушкынд кэлкыеле калулуй, Фэкынд сэ кадэ кэлэрецул пе спате.
18Господе, Тебе чекам да ме избавиш.
18Ын ажуторул Тэу нэдэждуеск, Доамне!
19А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.
19Песте Гад вор да иуреш чете ынармате, Дар ши ел ва да иуреш песте еле ши ле ва урмэри.
20У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
20Ашер дэ о хранэ минунатэ; Ел ва да букате алесе ымпэрацилор.
21Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.
21Нефтали есте о чербоайкэ слободэ, Ростеште кувинте фрумоасе.
22Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
22Иосиф есте влэстарул унуй пом родитор, Влэстарул унуй пом родитор сэдит лынгэ ун извор; Рамуриле луй се ыналцэ дясупра зидулуй.
23Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,
23Аркаший л-ау ацыцат, ау арункат сэӂець Ши л-ау урмэрит ку ура лор.
24Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,
24Дар аркул луй а рэмас таре Ши мыниле луй ау фост ынтэрите Де мыниле Путерникулуй луй Иаков: Ши а ажунс астфел пэсторул, стынка луй Исраел.
25Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
25Ачаста есте лукраря Думнезеулуй татэлуй тэу, каре те ва ажута; Ачаста есте лукраря Челуй Атотпутерник, каре те ва бинекувынта Ку бинекувынтэриле черурилор де сус, Ку бинекувынтэриле апелор де жос, Ку бинекувынтэриле цыцелор ши але пынтечелуй мамей.
26Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.
26Бинекувынтэриле татэлуй тэу Ынтрек бинекувынтэриле пэринцилор мей ши се ыналцэ Пынэ ын крештетул дялурилор вешниче: Еле сэ винэ песте капул луй Иосиф, Песте крештетул капулуй домнулуй фрацилор сэй!
27Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.
27Бениамин есте ун луп каре сфышие; Диминяца мэнынкэ прада, Яр сяра ымпарте прада рэпитэ.”
28Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
28Ачештя сунт тоць чей че алкэтуеск челе доуэспрезече семинций але луй Исраел. Ши ачестя сунт лукруриле пе каре ли ле-а спус татэл лор кынд й-а бинекувынтат. Й-а бинекувынтат пе фиекаре ку о бинекувынтаре деосебитэ.
29Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
29Апой ле-а дат порунка урмэтоаре: „Еу ам сэ фиу адэугат ла попорул меу, деч сэ мэ ынгропаць ымпреунэ ку пэринций мей, ын пештера каре есте ын огорул хетитулуй Ефрон,
30у пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
30ын пештера дин огорул Макпела, каре есте фацэ ын фацэ ку Мамре, ын цара Канаан. Ачеста есте огорул пе каре л-а кумпэрат Авраам де ла хетитул Ефрон ка мошие де ынмормынтаре.
31Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
31Аколо ау ынгропат пе Авраам ши пе Сара, неваста луй; аколо ау ынгропат пе Исаак ши пе Ребека, неваста луй, ши аколо ам ынгропат еу пе Лея.
32А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.
32Огорул ши пештера каре се афлэ аколо ау фост кумпэрате де ла фиий луй Хет.”
33А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.
33Кынд а испрэвит Иаков де дат порунчь фиилор сэй, шь-а трас пичоареле ын пат, шь-а дат духул ши а фост адэугат ла попорул сэу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.