1. Мојсијева 45
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.
1Иосиф ну с-а май путут стэпыни ынаинтя тутурор челор че-л ынконжурау. Ши а стригат: „Скоатець афарэ пе тоатэ лумя.” Ши н-а май рэмас нимень ку Иосиф кынд с-а фэкут куноскут фрацилор сэй.
2Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.
2А избукнит ынтр-ун плынс аша де таре, кэ л-ау аузит еӂиптений ши каса луй Фараон.
3И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.
3Иосиф а зис фрацилор сэй: „Еу сунт Иосиф! Май трэеште татэл меу?” Дар фраций луй ну й-ау путут рэспунде, аша де ынкремениць рэмэсесерэ ынаинтя луй.
4А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.
4Иосиф а зис фрацилор сэй: „Апропияци-вэ де мине.” Ши ей с-ау апропият. Ел а зис: „Еу сунт фрателе востру Иосиф, пе каре л-аць вындут ка сэ фие дус ын Еӂипт.
5А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.
5Акум, ну вэ ынтристаць ши ну фиць мыхниць кэ м-аць вындут ка сэ фиу адус аич, кэч ка сэ вэ скап вяца м-а тримис Думнезеу ынаинтя воастрэ.
6Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.
6Ятэ, сунт дой ань де кынд бынтуе фоаметя ын царэ ши ынкэ чинч ань ну ва фи нич арэтурэ, нич сечериш.
7А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.
7Думнезеу м-а тримис ынаинтя воастрэ ка сэ вэ рэмынэ сэмынца вие ын царэ ши ка сэ вэ пэстрезе вяца принтр-о маре избэвире.
8И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.
8Аша кэ ну вой м-аць тримис аич, чи Думнезеу; Ел м-а фэкут ка ун татэ ал луй Фараон, стэпын песте тоатэ каса луй ши кырмуиторул ынтреӂий цэрь а Еӂиптулуй.
9Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.
9Грэбици-вэ де вэ суиць ла татэл меу ши спунеци-й: ‘Аша а ворбит фиул тэу Иосиф: «Думнезеу м-а пус домн песте тот Еӂиптул; кобоарэ-те ла мине ши ну зэбови!
10Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.
10Вей локуи ын цинутул Госен ши вей фи лынгэ мине, ту, фиий тэй ши фиий фиилор тэй, оиле тале ши боий тэй ши тот че есте ал тэу.
11И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.
11Аколо те вой хрэни, кэч вор май фи ынкэ чинч ань де фоамете, ши астфел ну вей пери ту, каса та ши тот че есте ал тэу.»’
12А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.
12Вой ведець ку окий воштри ши фрателе меу Бениамин веде ку окий луй кэ еу ынсумь вэ ворбеск.
13Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.
13Историсиць татэлуй меу тоатэ слава пе каре о ам ын Еӂипт ши тот че аць вэзут ши адучець аич кыт май курынд пе татэл меу.”
14Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.
14Ел с-а арункат де гытул фрателуй сэу Бениамин ши а плынс, ши Бениамин а плынс ши ел де гытул луй.
15И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.
15А ымбрэцишат, де асеменя, пе тоць фраций луй, плынгынд. Дупэ ачея, фраций луй ау стат де ворбэ ку ел.
16И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;
16С-а рэспындит вестя ын каса луй Фараон кэ ау венит фраций луй Иосиф; лукрул ачеста а плэкут луй Фараон ши служиторилор луй.
17и рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,
17Фараон а зис луй Иосиф: „Спуне фрацилор тэй: ‘Ятэ че сэ фачець: Ынкэркаци-вэ добитоачеле ши плекаць ын цара Канаанулуй,
18па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.
18луаць пе татэл востру ши фамилииле воастре ши вениць ла мине. Еу вэ вой да че есте май бун ын цара Еӂиптулуй ши вець мынка грэсимя цэрий.’
19А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;
19Ай порункэ сэ ле спуй: ‘Аша сэ фачець! Луаци-вэ дин цара Еӂиптулуй каре пентру прунчий воштри ши пентру невестеле воастре; адучець пе татэл востру ши вениць.
20а на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.
20Сэ ну вэ парэ рэу де чея че вець лэса, кэч тот че есте май бун ын цара Еӂиптулуй ва фи пентру вой.’”
21И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.
21Фиий луй Исраел ау фэкут аша. Иосиф ле-а дат каре, дупэ порунка луй Фараон; ле-а дат ши меринде пентру друм.
22И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.
22Ле-а дат ла тоць хайне де скимб, яр луй Бениамин й-а дат трей суте де сикли де арӂинт ши чинч хайне де скимб.
23А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.
23Татэлуй сэу й-а тримис зече мэгарь ынкэркаць ку че ера май бун ын Еӂипт ши зече мэгэрице ынкэркате ку грыу, пыне ши меринде, пентру ка сэ айбэ пе друм.
24Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.
24Апой а дат друмул фрацилор сэй, каре ау плекат, ши ле-а зис: „Сэ ну вэ чертаць пе друм.”
25Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.
25Ей ау ешит дин Еӂипт ши ау ажунс ын цара Канаанулуй, ла татэл лор Иаков.
26И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
26Ши й-ау спус: „Иосиф тот май трэеште ши кяр ел кырмуеште тоатэ цара Еӂиптулуй.” Дар инима луй Иаков а рэмас рече, пентру кэ ну-й кредя.
27Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;
27Кынд й-ау историсит ынсэ тот че ле спусесе Иосиф ши а вэзут кареле пе каре ле тримисесе Иосиф ка сэ-л дукэ, духул татэлуй лор Иаков с-а ынвиорат.
28и рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.
28Ши Исраел а зис: „Дестул! Фиул меу Иосиф тот май трэеште! Вряу сэ мэ дук сэ-л вэд ынаинте де моарте.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.