1. Мојсијева 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног;
1Вяца Сарей а фост де о сутэ доуэзечь ши шапте де ань: ачештя сунт аний веций Сарей.
2и умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.
2Сара а мурит ла Кириат-Арба, адикэ Хеброн, ын цара Канаан, ши Авраам а венит сэ желяскэ пе Сара ши с-о плынгэ.
3А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи:
3Авраам с-а скулат апой динаинтя моартей сале ши а ворбит астфел фиилор луй Хет:
4Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих.
4„Еу сунт стрэин ши венетик принтре вой; даци-мь ун огор, ка лок де ынгропаре ла вой, ка сэ-мь ынгроп моарта ши с-о ридик динаинтя мя.”
5А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:
5Фиий луй Хет ау рэспунс астфел луй Авраам:
6Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог.
6„Аскултэ-не, домнуле! Ту ешть ка ун домнитор ал луй Думнезеу ын мижлокул ностру; ынгроапэ-ць моарта ын чел май бун дин морминтеле ноастре! Ничунул дин ной ну те ва опри сэ-ць ынгропь моарта ын мормынтул луй.”
7Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим;
7Авраам с-а скулат ши с-а арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя нородулуй цэрий, адикэ ынаинтя фиилор луй Хет.
8и рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Саровом,
8Ши ле-а ворбит астфел: „Дакэ гэсиць ку кале сэ-мь ынгроп моарта ши с-о яу динаинтя окилор мей, аскултаци-мэ ши ругаць пентру мине пе Ефрон, фиул луй Цохар,
9нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб.
9сэ-мь дя пештера Макпела, каре-й а луй ши каре есте кяр ла марӂиня огорулуй луй; сэ мь-о дя ын скимбул прецулуй ей, ка сэ-мь служяскэ дрепт лок пентру ынгропаре ын мижлокул востру.”
10А Ефрон сеђаше усред синова Хетових. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог, говорећи:
10Ефрон ера ши ел аколо, ын мижлокул фиилор луй Хет. Ши Ефрон, Хетитул, а рэспунс луй Авраам ын аузул фиилор луй Хет ши ын аузул тутурор челор че тречяу пе поарта четэций:
11Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог.
11„Ну, домнул меу, аскултэ-мэ! Ыць дэруеск огорул ши-ць дэруеск ши пештера каре есте ын ел. Ци ле дэруеск ын фаца фиилор нородулуй меу: ши ынгроапэ-ць моарта.”
12А Аврам се поклони народу земље оне,
12Авраам с-а арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя нородулуй цэрий.
13и рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: Ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца свог онде.
13Ши а ворбит астфел луй Ефрон ын аузул нородулуй цэрий: „Аскултэ-мэ, те рог! Ыць дау прецул огорулуй. Примеште-л де ла мине ши-мь вой ынгропа моарта ын ел.”
14А Ефрон одговори Авраму говорећи му:
14Ши Ефрон а рэспунс астфел луй Авраам:
15Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог.
15„Домнул меу, аскултэ-мэ! О букатэ де пэмынт де патру суте де сикли де арӂинт – че есте ачаста ынтре мине ши тине? Ынгроапэ-ць дар моарта!”
16А Аврам чувши Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.
16Авраам а ынцелес пе Ефрон. Ши Авраам а кынтэрит луй Ефрон прецул кумпэрэрий деспре каре ворбисе, ын фаца фиилор луй Хет: патру суте де сикли де арӂинт, каре мерӂяу ла орьче негустор.
17И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо,
17Огорул луй Ефрон дин Макпела, каре есте фацэ ын фацэ ку Мамре, огорул ши пештера дин ел ши тоць копачий каре се афлау ын огор ши ын тоате хотареле луй де жур ымпрежур
18поста Аврамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног.
18ау фост ынтэрите астфел ка мошие а луй Авраам, ын фаца фиилор луй Хет ши а тутурор челор че тречяу пе поарта четэций.
19Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи хананској.
19Дупэ ачея, Авраам а ынгропат пе Сара, невастэ-са, ын пештера дин огорул Макпела, каре есте фацэ ын фацэ ку Мамре, адикэ Хеброн, ын цара Канаан.
20И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.
20Огорул ши пештера дин ел ау фост ынтэрите астфел луй Авраам, ка огор пентру ынмормынтаре, де кэтре фиий луй Хет.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.