1. Мојсијева 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
1Астфел ау фост сфыршите черуриле ши пэмынтул ши тоатэ оштиря лор.
2И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
2Ын зиуа а шаптя, Думнезеу Шь-а сфыршит лукраря пе каре о фэкусе ши ын зиуа а шаптя С-а одихнит де тоатэ лукраря Луй пе каре о фэкусе.
3и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.
3Думнезеу а бинекувынтат зиуа а шаптя ши а сфинцит-о, пентру кэ ын зиуа ачаста С-а одихнит де тоатэ лукраря Луй пе каре о зидисе ши о фэкусе.
4То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
4Ятэ история черурилор ши а пэмынтулуй, кынд ау фост фэкуте.
5И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
5Ын зиуа кынд а фэкут Домнул Думнезеу ун пэмынт ши черурь, ну ера ынкэ пе пэмынт ничун копэчел де кымп ши ничо ярбэ де пе кымп ну ынколця ынкэ, фииндкэ Домнул Думнезеу ну дэдусе ынкэ плоае пе пэмынт ши ну ера ничун ом ка сэ лукрезе пэмынтул.
6али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
6Чи ун абур се ридика де пе пэмынт ши уда тоатэ фаца пэмынтулуй.
7А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
7Домнул Думнезеу а фэкут пе ом дин цэрына пэмынтулуй, й-а суфлат ын нэрь суфларе де вяцэ, ши омул с-а фэкут астфел ун суфлет виу.
8И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
8Апой, Домнул Думнезеу а сэдит о грэдинэ ын Еден, спре рэсэрит, ши а пус аколо пе омул пе каре-л ынтокмисе.
9И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
9Домнул Думнезеу а фэкут сэ рэсарэ дин пэмынт тот фелул де помь плэкуць ла ведере ши бунь ла мынкаре ши помул веций ын мижлокул грэдиний ши помул куноштинцей бинелуй ши рэулуй.
10А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке.
10Ун рыу ешя дин Еден ши уда грэдина, ши де аколо се ымпэрця ши се фэчя патру браце.
11Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
11Нумеле челуй динтый есте Писон; ел ынконжоарэ тоатэ цара Хавила, унде се гэсеште аур.
12и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
12Аурул дин цара ачаста есте бун; аколо се гэсеште ши беделион ши пятрэ де оникс.
13А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
13Нумеле рыулуй ал дойля есте Гихон; ел ынконжоарэ тоатэ цара Куш.
14А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
14Нумеле челуй де ал трейля есте Хидекел. Ел курӂе ла рэсэритул Асирией. Ал патруля рыу есте Еуфратул.
15И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
15Домнул Думнезеу а луат пе ом ши л-а ашезат ын грэдина Еденулуй ка с-о лукрезе ши с-о пэзяскэ.
16И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
16Домнул Думнезеу а дат омулуй порунка ачаста: „Поць сэ мэнынчь дупэ плэчере дин орьче пом дин грэдинэ,
17али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
17дар дин помул куноштинцей бинелуй ши рэулуй сэ ну мэнынчь, кэч, ын зиуа ын каре вей мынка дин ел, вей мури негрешит.”
18И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
18Домнул Думнезеу а зис: „Ну есте бине ка омул сэ фие сингур; ам сэ-й фак ун ажутор потривит пентру ел.”
19Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
19Домнул Думнезеу а фэкут дин пэмынт тоате фяреле кымпулуй ши тоате пэсэриле черулуй ши ле-а адус ла ом, ка сэ вадэ кум аре сэ ле нумяскэ, ши орьче нуме пе каре-л дэдя омул фиекэрей вецуитоаре, ачела-й ера нумеле.
20и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
20Ши омул а пус нуме тутурор вителор, пэсэрилор черулуй ши тутурор фярелор кымпулуй, дар, пентру ом, ну с-а гэсит ничун ажутор каре сэ и се потривяскэ.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
21Атунч, Домнул Думнезеу а тримис ун сомн адынк песте ом, ши омул а адормит; Домнул Думнезеу а луат уна дин коастеле луй ши а ынкис карня ла локул ей.
22и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
22Дин коаста пе каре о луасе дин ом, Домнул Думнезеу а фэкут о фемее ши а адус-о ла ом.
23А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
23Ши омул а зис: „Ятэ ын сфыршит ачея каре есте ос дин оаселе меле ши карне дин карня мя! Еа се ва нуми ‘фемее’, пентру кэ а фост луатэ дин ом.”
24Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
24Де ачея ва лэса омул пе татэл сэу ши пе мама са ши се ва липи де неваста са, ши се вор фаче ун сингур труп.
25А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
25Омул ши неваста луй ерау амындой гой ши ну ле ера рушине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.