1. Мојсијева 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
1Zo werden hemel en aarde voltooid met heel hun heir.
2И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
2En toen God op de zevende dag het werk had voltooid, dat Hij gemaakt had, rustte Hij op de zevende dag van al het werk, dat Hij had gedaan.
3и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.
3God zegende de zevende dag, en verklaarde die heilig, omdat God toen rustte van al het werk, dat Hij geschapen en tot stand had gebracht.
4То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
4Dit is de scheppingsgeschiedenis van hemel en aarde. Toen Jahweh God aarde en hemel gemaakt had,
5И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
5groeide er op aarde nog geen enkele struik in het wild, en evenmin ontsproot er gras op de velden; want Jahweh God had het nog niet laten regenen op aarde, en er was nog geen mens, om het land te bewerken;
6али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
6maar een damp steeg op uit de aarde, die heel de aardbodem drenkte.
7А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
7Toen vormde Jahweh God den mens uit kleiaarde, en blies levensadem in zijn neus; zo werd de mens een levend wezen.
8И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
8Nu plantte Jahweh God een tuin in Eden, in het oosten, en plaatste daarin den mens, dien Hij gemaakt had.
9И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
9Uit de bodem liet Jahweh God allerlei bomen opschieten, prachtig van vorm en met heerlijke vruchten; en midden in de tuin stond de levensboom, en de boom der kennis van goed en kwaad.
10А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке.
10In Eden ontsprong een rivier, die de tuin bevloeide, en zich verderop in vier takken splitste.
11Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
11De eerste heet de Pisjon; deze stroomt om het hele land Chawila heen, waar het goud wordt gevonden;
12и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
12het goud van dat land is voortreffelijk; men vindt daar ook balsemhars en robijnen.
13А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
13De tweede stroom heet de Gichon, en deze omspoelt het hele land van Koesj.
14А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
14De derde stroom heet de Tigris, en loopt ten oosten van Assjoer. De vierde is de Eufraat.
15И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
15Daarop plaatste Jahweh God den mens in de tuin van Eden, om die te bewerken en te bewaken.
16И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
16En Jahweh God gaf den mens het volgend gebod: Van alle bomen uit de tuin moogt ge eten;
17али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
17maar van de boom der kennis van goed en kwaad moogt ge niet eten; want wanneer ge daarvan eet, zult ge sterven.
18И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
18En Jahweh God sprak: Het is niet goed voor den mens, dat hij alleen blijft. Ik zal dus een hulp voor hem maken, die hem past.
19Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
19Toen vormde Jahweh God uit de klei alle dieren op het land en alle vogels in de lucht, en voerde ze naar den mens, om te zien, hoe hij ze zou noemen; want zoals de mens elk levend wezen zou noemen, zo zou het heten.
20и Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
20De mens gaf dan namen aan alle tamme dieren en aan de vogels in de lucht en aan alle dieren in het wild, maar vond geen hulp, die hem paste.
21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
21Nu bracht Jahweh God den mens in een diepe slaap; en terwijl hij sliep, nam Hij een van zijn ribben, en zette er vlees voor in de plaats.
22и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
22Dan bouwde Jahweh God een vrouw uit de rib, die Hij uit den mens had genomen, en leidde haar tot den mens.
23А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
23Toen sprak de mens: Deze is eindelijk been van mijn gebeente En vlees van mijn vlees. Mannin zal zij heten, Omdat zij van den man is genomen.
24Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
24Daarom verlaat de man zijn vader en moeder, en hecht zich geheel aan zijn vrouw; en zij worden één vlees.
25А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
25De mens en zijn vrouw waren allebei naakt, maar zij schaamden zich niet voor elkander.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.