1. Мојсијева 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
1Думнезеу Шь-а адус аминте де Ное, де тоате вецуитоареле ши де тоате вителе каре ерау ку ел ын корабие ши Думнезеу а фэкут сэ суфле ун вынт пе пэмынт, ши апеле с-ау потолит.
2И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
2Извоареле адынкулуй ши стэвилареле черурилор ау фост ынкисе ши плоая дин чер а фост опритэ.
3И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
3Апеле ау скэзут де пе фаца пэмынтулуй, скургынду-се ши ымпуцинынду-се ши, дупэ о сутэ чинчзечь де зиле, апеле с-ау микшорат.
4те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
4Ын луна а шаптя, ын зиуа а шаптеспрезечя а луний, корабия с-а оприт пе мунций Арарат.
5И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
5Апеле ау мерс скэзынд пынэ ын луна а зечя. Ын луна а зечя, ын зиуа ынтый а луний, с-ау вэзут вырфуриле мунцилор.
6А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
6Дупэ патрузечь де зиле, Ное а дескис ферястра корабией пе каре о фэкусе.
7и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
7А дат друмул унуй корб каре а ешит, дукынду-се ши ынторкынду-се пынэ кынд ау секат апеле де пе пэмынт.
8Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
8А дат друмул ши унуй порумбел, ка сэ вадэ дакэ скэзусерэ апеле де пе фаца пэмынтулуй.
9А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
9Дар порумбелул н-а гэсит ничун лок ка сэ-шь пунэ пичорул ши с-а ынторс ла ел ын корабие, кэч ерау апе пе тоатэ фаца пэмынтулуй. Ное а ынтинс мына, л-а луат ши л-а бэгат ла ел ын корабие.
10И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега.
10А май аштептат алте шапте зиле ши ярэшь а дат друмул порумбелулуй дин корабие.
11И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
11Порумбелул с-а ынторс ла ел спре сярэ ши ятэ кэ ын чокул луй ера о фрунзэ де мэслин руптэ де курынд. Ное а куноскут астфел кэ апеле скэзусерэ пе пэмынт.
12Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
12А май аштептат алте шапте зиле ши а дат друмул порумбелулуй. Дар порумбелул ну с-а май ынторс ла ел.
13Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
13Ын анул шасе суте уну, ын луна ынтый, ын зиуа ынтый а луний, апеле секасерэ пе пэмынт. Ное а ридикат ынвелитоаря корабией: с-а уйтат ши ятэ кэ фаца пэмынтулуй се ускасе.
14А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
14Ын луна а доуа, ын а доуэзечь ши шаптя зи а луний, пэмынтул ера ускат де тот.
15Тада рече Бог Ноју говорећи:
15Атунч, Думнезеу а ворбит луй Ное ши й-а зис:
16Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
16„Ешь дин корабие, ту ши невастэ-та, фиий тэй ши невестеле фиилор тэй ку тине!
17све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
17Скоате афарэ ымпреунэ ку тине тоате вецуитоареле де тот фелул, каре сунт ку тине, атыт пэсэриле, кыт ши вителе ши тоате тырытоареле каре се тырэск пе пэмынт: сэ мишуне пе пэмынт, сэ кряскэ ши сэ се ынмулцяскэ пе пэмынт.”
18И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
18Ши Ное а ешит афарэ ку фиий сэй, ку невастэ-са ши ку невестеле фиилор сэй.
19Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
19Тоате добитоачеле, тоате тырытоареле, тоате пэсэриле, тот че се мишкэ пе пэмынт, дупэ союриле лор, ау ешит дин корабие.
20И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
20Ное а зидит ун алтар Домнулуй, а луат дин тоате добитоачеле курате ши дин тоате пэсэриле курате ши а адус ардерь-де-тот пе алтар.
21И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
21Домнул а миросит ун мирос плэкут ши Домнул а зис ын инима Луй: „Ну вой май блестема пэмынтул дин причина омулуй, пентру кэ ынтокмириле гындурилор дин инима омулуй сунт реле дин тинереця луй, ши ну вой май лови тот че есте виу, кум ам фэкут.
22Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
22Кыт ва фи пэмынтул, ну вор ынчета семэнатул ши сечератул, фригул ши кэлдура, вара ши ярна, зиуа ши ноаптя!”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.