1. Мојсијева 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.
1Now Isaac was old, and his eyes were dim, and he could not see: and he called Esau, his elder son, and said to him: My son? And he answered: Here I am.
2Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;
2And his father said to him: Thou seest that I am old, and know not the day of my death.
3узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов;
3Take thy arms, thy quiver, and bow, and go abroad: and when thou hast taken some thing by hunting,
4и зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.
4Make me savoury meat thereof, as thou knowest I like, and bring it, that I may eat: and my soul may bless thee before I die.
5А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе.
5And when Rebecca had heard this, and he was gone into the field to fulfill his father’s commandment,
6А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече:
6She said to her son Jacob: I heard thy father talking with Esau thy brother, and saying to him:
7Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро.
7Bring me of thy hunting, and make me meats that I may eat, and bless thee in the sight of the Lord, before I die.
8Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати.
8Now, therefore, my son, follow my counsel:
9Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе.
9And go thy way to the flock, bring me two kids of the best, that I may make of them meat for thy father, such as he gladly eateth:
10Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро.
10Which when thou hast brought in, and he hath eaten, he may bless thee before he die.
11А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
11And he answered her: Thou knowest that Esau my brother is a hairy man, and I am smooth.
12може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.
12If my father shall feel me, and perceive it, I fear lest he will think I would have mocked him, and I shall bring upon me a curse instead of a blessing.
13А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.
13And his mother said to him: Upon me be this curse, my son: only hear thou my voice, and go, fetch me the things which I have said.
14Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
14He went, and brought, and gave them to his mother. She dressed meats, such as she knew his father liked.
15Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог.
15And she put on him very good garments of Esau, which she had at home with her:
16И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак.
16And the little skins of the kids she put about his hands, and covered the bare of his neck.
17И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови.
17And she gave him the savoury meat, and delivered him bread that she had baked.
18А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?
18Which when he had carried in, he said: My father? But he answered: I hear. Who art thou, my son?
19И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја.
19And Jacob said: I am Esau thy firstborn: I have done as thou didst command me: arise, sit, and eat of my venison, that thy soul may bless me.
20А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.
20And Isaac said to his son: How couldst thou find it so quickly, my son? He answered: It was the will of God, that what I sought came quickly in my way.
21Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.
21And Isaac said: Come hither, that I may feel thee, my son, and may prove whether thou be my son Esau, or not.
22И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.
22He came near to his father, and when he had felt him, Isaac said: The voice indeed is the voice of Jacob; but the hands are the hands of Esau.
23И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови;
23And he knew him not, because his hairy hands made him like to the elder. Then blessing him,
24и рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.
24He said: Art thou my son Esau? He answered: I am.
25Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи.
25Then he said: Bring me the meats of thy hunting, my son, that my soul may bless thee. And when they were brought, and he had eaten, he offered him wine also, which after he had drunk,
26Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.
26He said to him: Come near me, and give me a kiss, my son.
27И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.
27He came near, and kissed him. And immediately as he smelled the fragrant smell of his garments, blessing him, he said: Behold the smell of my son is as the smell of a plentiful field, which the Lord hath blessed.
28Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!
28God give thee the dew of heaven, and of the fatness of the earth, abundance of corn and wine.
29Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља!
29And let peoples serve thee, and tribes worship thee: be thou lord of thy brethren, and let thy mother’s children bow down before thee. Cursed be he that curseth thee: and let him that blesseth thee be filled with blessings.
30А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова.
30Isaac had scarce ended his words, when Jacob being now gone out abroad, Esau came,
31Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.
31And brought in to his father meats made of what he had taken in hunting, saying: Arise, my father, and eat of thy son’s venison; that thy soul may bless me.
32А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав.
32And Isaac said to him: Why! who art thou? He answered: I am thy firstborn son Esau.
33Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.
33Isaac was struck with fear, and astonished exceedingly: and wondering beyond what can be believed, said Who is he then that even now brought me venison that he had taken, and I ate of all before thou camest? and I have blessed him, and he shall be blessed.
34А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче.
34Esau having heard his father’s words, roared out with a great cry: and being in a great consternation, said: Bless me also, my father.
35А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.
35And he said: Thy brother came deceitfully and got thy blessing.
36А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов?
36But he said again: Rightly is his name called Jacob; for he hath supplanted me lo this second time: my first birthright he took away before, and now this second time he hath stolen away my blessing. And again he said to his father: Hast thou not reserved me also a blessing?
37А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?
37Isaac answered: I have appointed him thy lord, and have made all his brethren his servants: I have established him with corn and wine, and after this, what shall I do more for thee, my son?
38И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав.
38And Esau said to him: Hast thou only one blessing, father? I beseech thee bless me also. And when he wept with a loud cry,
39А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
39Isaac being moved, said to him: In the fat of the earth, and in the dew of heaven from above,
40Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.
40Shall thy blessing be. Thou shalt live by the sword and shalt serve thy brother: and the time shall come, when thou shalt shake off and loose his yoke from thy neck.
41И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.
41Esau therefore always hated Jacob for the blessing wherewith his father had blessed him: and he said in his heart: The days will come of the mourning of my father, and I will kill my brother Jacob.
42И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије.
42These things were told to Rebecca: and she sent and called Jacob her son, and said to him: Behold Esau thy brother threateneth to kill thee.
43Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан.
43Now therefore, my son, hear my voice: arise and flee to Laban my brother to Haran:
44И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог,
44And thou shalt dwell with him a few days, till the wrath of thy brother be assuaged,
45докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?
45And his indignation cease, and he forget the things thou hast done to him: afterwards I will send, and bring thee from thence hither. Why shall I be deprived of both my sons in one day?
46А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот?
46And Rebecca said to Isaac: I am weary of my life because of the daughters of Heth: if Jacob take a wife of the stock of this land, I choose not to live.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.