1. Мојсијева 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.
1Tedae Isaak te a patong vaengah a mik hmang tih tueng pa pawh. Te vaengah a capa a ham Esau te a khue tih, “Ka capa,” a ti nah hatah a taengah, “Kai ni he,” a ti nah.
2Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;
2Te phoeiah, “Ka patong coeng tih ka dueknah khohnin khaw ka ming moenih he.
3узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов;
3Te dongah na hnopai, na liva neh na lii te lo laeh. Te phoeiah pong ah cet lamtah kai ham lampu sakah han yuep laeh.
4и зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.
4Te phoeiah ka ngaih vanbangla kai ham antui saii lamtah ka taengla han khuen. Ka ca saeh lamtah ka hinglu loh ka duek hlan ah nang te yoethen kan pae eh?,” a ti nah.
5А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе.
5Isaak loh a capa Esau taengah a thui vaengah Rebekah loh a yaak. Te dongah Esau tah pong ah maeh loh ham saa yuep la cet.
6А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече:
6Te vaengah Rebekah loh a capa Jakob te a uen tih, “Na pa loh na maya Esau te a voek coeng ne.
7Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро.
7'Sakah te kai taengah han khuen lamtah kai ham antui saii laeh. Te phoeiah ka ca saeh lamtah ka duek hlan ah BOEIPA hmuh ah nang yoethen kan pae eh,’ a ti nah te ka yaak coeng he.
8Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати.
8Te dongah ka ca, kai loh nang kan uen bangla ka ol he ngai laeh.
9Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе.
9Boiva taengla cet lamtah maae ca a then panit te kamah taengla han khuen laeh. Te phoeiah na pa ham a ngaih bangla antui ka saii eh.
10Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро.
10Te phoeiah na pa taengla khuen lamtah ca saeh. Te nen te a duek hlan ah nang te yoethen m'paesaeh ,” a ti nah.
11А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
11Tedae Jakob loh a manu Rebekah taengah, “Ka maya Esau tah mulsui hlang tih kai tah sahnal hlang ni he.
12може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.
12A pa loh kai te m'phatuem khaming, a mik ah laithae la ka om vetih kai soah rhunkhuennah thoeng koinih yoethennah moenih,” a ti nah.
13А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.
13Tedae a manu loh anih taengah, “Ka capa nang sokah rhunkhuennah te kai soah tla saeh. Kai ol he duem ngai laeh. Te dongah cet lamtah kamah taengla hang khuen,” a ti nah.
14Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
14Te dongah cet tih a loh phoeiah a manu taengla a khuen. Te vaengah a manu loh a napa kah a ngaih bangla antui a saii pah.
15Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог.
15Te phoeiah Rebekah loh a capa a ham Esau kah himbai then te, im ah a loh tih a ca noe Jakob te a bai sak.
16И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак.
16Te phoeiah maae ca kah a vin te a kut neh a rhawn kah a sahnal soah a dah pah.
17И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови.
17Te phoeiah antui neh buh a saii te a capa Jakob kut ah a doe.
18А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?
18Te phoeiah a napa taengla cet tih, “A pa,” a ti nah hatah, “Kai ni he, ka ca nang he unim?” a ti nah.
19И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја.
19Tedae Jakob loh a napa taengah, “Kai he na caming Esau ni. Kai taengah nan thui bangla ka saii coeng. Thoo lamtah, ngol laeh. Ka sakah he ca lamtah na hinglu loh kai he yoethen paek saeh,” a ti nah.
20А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.
20Tedae Isaak loh a capa te, “Ka ca metlam lae hekah he koe na hmuh lah,” a ti nah. Te dongah, “Na Pathen BOEIPA loh kai ham a thoeng sak dongah ni,” a ti nah.
21Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.
21Te dongah Isaak loh Jakob te, “Bet ha thoeih lamtah ka ca nang te, ka ca Esau taktak neh taktak pawt a khaw kan yam lah eh,” a ti nah.
22И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.
22Te dongah Jakob loh a napa Isaak taengla thoeih tih a phatuem vaengah, “Ol tah Jakob ol dae a kut tah Esau kut,” a ti nah.
23И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови;
23Tedae a kut te a maya Esau kut phek, mulsui la a om dongah anih te hmat pawt tih yoethen a paek.
24и рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.
24Te vaengah, “Nang he ka ca Esau taktak a?” a ti nah hatah, “Kai ni ue,” a ti nah.
25Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи.
25Te dongah, “Kai taengla han thoeih lamtah ka ca kah sakah te ka ca eh. Ka hinglu loh nang yoethen m'pae saeh,” a ti nah. Te phoeiah a taengla a thoeih pah. Te vaengah a caak phoeiah misurtui khaw a khuen pah tih a ok.
26Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.
26Te phoeiah a napa Isaak loh anih te, “Ka ca bet ha thoeih lamtah kai m'mok,” a ti nah.
27И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.
27Te dongah thoeih tih a mok. Te vaengah a himbai bo te a him pah tih yoethen a paek. Te phoeiah, “So lah, ka capa bo he, BOEIPA loh yoethen a paek khohmuen bo bangla om.
28Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!
28Te dongah Pathen loh nang taengah vaan lamkah buemtui khaw, diklai khuehtawn khaw, cangpai cungkuem neh misur thai khaw m'pae saeh.
29Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља!
29Pilnam rhoek loh nang taengah thotat uh saeh lamtah, namtu loh nang taengah bakuep khaw bakuep saeh. Na pacaboeina rhoek taengah boei la om lamtah na manu ca rhoek loh nang taengah bakop uh saeh. Nang thae aka phoei thil tah thaephoei thil saeh. Nang yoethen aka pae te yoethen pae saeh,” a ti nah.
30А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова.
30Tedae Isaak loh Jakob yoethen a paek te a khah van neh Jakob tah a napa Isaak mikhmuh lamloh nong tih vawl cet. Te phoeiah a maya Esau te a sakah nah lamkah tloep pai.
31Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.
31Anih long khaw antui a saii van tih a napa taengla a khuen. Te phoeiah a napa te, “A pa thoo lamtah na capa kah sakah he ca laeh. Na hinglu loh kai yoethen m'pae saeh,” a ti nah.
32А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав.
32Tedae anih te a napa Isaak loh, “Nang ulae?” a ti nah hatah, “Kai, na capa na caming Esau ni,” a ti nah.
33Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.
33Te dongah Isaak tah thuennah neh a nah la mat lakueng tih, “Saa a yuep phoeiah kai taengla aka khuen te ulae? Na lo hlan ah boeih ka caak tih anih te yoethen ka paek dongah a yoethen ngawn coeng,” a ti nah.
34А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче.
34Esau loh a napa kah olka te a yaak tih a len la pangngawlnah neh hluthlut mat pang. A napa taengah, “A pa, kai khaw yoethen m'pae,” a ti nah.
35А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.
35Tedae, “Na mana te thailatnah neh halo tih nang kah yoethennah a loh coeng,” a ti nah.
36А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов?
36Te dongah Esau loh, “A ming khaw Jakob la a khue pai. Te dongah ni a pabae la kai n'rhim tih kai kah caminghamsum te a loh. Te phoeiah kai kah yoethennah a loh coeng he,” a ti. Te phoeiah, “Kai ham tah yoethennah na paih pawt nim?,” a ti nah.
37А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?
37Tedae Isaak loh Esau te a doo tih, “Anih te nang soah boei la ka khueh coeng ne. Te dongah a pacaboeina boeih te a taengah sal la ka paek. Te phoeiah cangpai neh misur thai khaw anih ka pang sak coeng. Te dongah ka ca nang ham balae ka saii bal eh?,” a ti nah.
38И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав.
38Tedae Esau loh a napa taengah, “a pa na taengkah yoethennah te pakhat khaw ta? Kai khaw yoethen m'pae van saw a pa,” a ti nah. Te vaengah Esau loh a ol te a huel tih rhap.
39А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
39Te dongah a napa Isaak loh anih te a doo tih, “Diklai kah khuehtawn neh vaan dong sosang lamkah buemtui loh namah tolrhum ah om bitni ne.
40Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.
40Na cunghang neh na hing vetih na mana taengah na thotat ni. Tedae na van van neh na rhawn dongkah a hnamkun te na bawt bitni,” a ti nah.
41И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.
41Tedae a napa kah yoethennah te anih te yoethen a paek dongah Esau loh Jakob taengah a konaeh. Te dongah Esau loh a lungbuei khuiah,” A pa kah nguekcoinah tue yoei, ka mana Jakob te ka ngawn ni,” a ti.
42И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије.
42Tedae a capa a ham Esau kah olka te Rebekah taengah a puen pah. Te dongah a capa a noe Jakob te a tah tih a khue sak. Te phoeiah amah taengah, “Na maya Esau loh nang ngawn daengah ni nang ham dam a ti eh ne.
43Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан.
43Te dongah ka ca, kai ol he ngai laeh. Thoo lamtah Haran ah ka nganpa Laban taengla namah yong laeh.
44И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог,
44Na maya kah kosi a mael hil hnin at khaw anih taengla khosa mai.
45докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?
45Na maya loh nang taengkah thintoek te mael tih anih taengah na saii te a hnilh phoeiah kan tah vetih te lamkah nang kan loh bitni. Balae tih nangmih rhoi khaw hnin at ah kan hlong eh?” a ti nah.
46А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот?
46Te dongah Rebekah loh Isaak taengah, “Kheth nu mikhmuh ah ka hingnah loh a mueipuel. Amih Kheth nu bang tolrhum kah huta te Jakob loh a yuu la lo koinih kai kah hingnah he metlam a om eh?,” a ti nah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.