1. Мојсијева 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
1L’Éternel se souvint de ce qu’il avait dit à Sara, et l’Éternel accomplit pour Sara ce qu’il avait promis.
2Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
2Sara devint enceinte, et elle enfanta un fils à Abraham dans sa vieillesse, au temps fixé dont Dieu lui avait parlé.
3И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
3Abraham donna le nom d’Isaac au fils qui lui était né, que Sara lui avait enfanté.
4И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
4Abraham circoncit son fils Isaac, âgé de huit jours, comme Dieu le lui avait ordonné.
5А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
5Abraham était âgé de cent ans, à la naissance d’Isaac, son fils.
6А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
6Et Sara dit: Dieu m’a fait un sujet de rire; quiconque l’apprendra rira de moi.
7И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
7Elle ajouta: Qui aurait dit à Abraham: Sara allaitera des enfants? Cependant je lui ai enfanté un fils dans sa vieillesse.
8А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
8L’enfant grandit, et fut sevré; et Abraham fit un grand festin le jour où Isaac fut sevré.
9И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
9Sara vit rire le fils qu’Agar, l’Égyptienne, avait enfanté à Abraham;
10па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
10et elle dit à Abraham: Chasse cette servante et son fils, car le fils de cette servante n’héritera pas avec mon fils, avec Isaac.
11А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
11Cette parole déplut fort aux yeux d’Abraham, à cause de son fils.
12Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
12Mais Dieu dit à Abraham: Que cela ne déplaise pas à tes yeux, à cause de l’enfant et de ta servante. Accorde à Sara tout ce qu’elle te demandera; car c’est d’Isaac que sortira une postérité qui te sera propre.
13Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
13Je ferai aussi une nation du fils de ta servante; car il est ta postérité.
14И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
14Abraham se leva de bon matin; il prit du pain et une outre d’eau, qu’il donna à Agar et plaça sur son épaule; il lui remit aussi l’enfant, et la renvoya. Elle s’en alla, et s’égara dans le désert de Beer-Schéba.
15А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
15Quand l’eau de l’outre fut épuisée, elle laissa l’enfant sous un des arbrisseaux,
16па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
16et alla s’asseoir vis-à-vis, à une portée d’arc; car elle disait: Que je ne voie pas mourir mon enfant! Elle s’assit donc vis-à-vis de lui, éleva la voix et pleura.
17А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
17Dieu entendit la voix de l’enfant; et l’ange de Dieu appela du ciel Agar, et lui dit: Qu’as-tu, Agar? Ne crains point, car Dieu a entendu la voix de l’enfant dans le lieu où il est.
18Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
18Lève-toi, prends l’enfant, saisis-le de ta main; car je ferai de lui une grande nation.
19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
19Et Dieu lui ouvrit les yeux, et elle vit un puits d’eau; elle alla remplir d’eau l’outre, et donna à boire à l’enfant.
20И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
20Dieu fut avec l’enfant, qui grandit, habita dans le désert, et devint tireur d’arc.
21А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
21Il habita dans le désert de Paran, et sa mère lui prit une femme du pays d’Égypte.
22У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
22En ce temps-là, Abimélec, accompagné de Picol, chef de son armée, parla ainsi à Abraham: Dieu est avec toi dans tout ce que tu fais.
23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
23Jure-moi maintenant ici, par le nom de Dieu, que tu ne tromperas ni moi, ni mes enfants, ni mes petits-enfants, et que tu auras pour moi et le pays où tu séjournes la même bienveillance que j’ai eue pour toi.
24А Аврам рече: Хоћу се заклети.
24Abraham dit: Je le jurerai.
25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
25Mais Abraham fit des reproches à Abimélec, au sujet d’un puits d’eau, dont s’étaient emparés de force les serviteurs d’Abimélec.
26А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
26Abimélec répondit: J’ignore qui a fait cette chose-là; tu ne m’en as point informé, et moi, je ne l’apprends qu’aujourd’hui.
27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
27Et Abraham prit des brebis et des bœufs, qu’il donna à Abimélec; et ils firent tous deux alliance.
28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
28Abraham mit à part sept jeunes brebis.
29А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
29Et Abimélec dit à Abraham: Qu’est-ce que ces sept jeunes brebis, que tu as mises à part?
30А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
30Il répondit: Tu accepteras de ma main ces sept brebis, afin que cela me serve de témoignage que j’ai creusé ce puits.
31Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
31C’est pourquoi on appelle ce lieu Beer-Schéba; car c’est là qu’ils jurèrent l’un et l’autre.
32Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
32Ils firent donc alliance à Beer-Schéba. Après quoi, Abimélec se leva, avec Picol, chef de son armée; et ils retournèrent au pays des Philistins.
33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
33Abraham planta des tamaris à Beer-Schéba; et là il invoqua le nom de l’Éternel, Dieu de l’éternité.
34И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
34Abraham séjourna longtemps dans le pays des Philistins.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.