1. Мојсијева 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.
1Postquam vero nonaginta et novem annorum esse cœperat, apparuit ei Dominus, dixitque ad eum: Ego Deus omnipotens: ambula coram me, et esto perfectus.
2И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.
2Ponamque fœdus meum inter me et te, et multiplicabo te vehementer nimis.
3А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:
3Cecidit Abram pronus in faciem.
4Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.
4Dixitque ei Deus: Ego sum, et pactum meum tecum, erisque pater multarum gentium.
5Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;
5Nec ultra vocabitur nomen tuum Abram, sed appellaberis Abraham: quia patrem multarum gentium constitui te.
6даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.
6Faciamque te crescere vehementissime, et ponam te in gentibus, regesque ex te egredientur.
7А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе;
7Et statuam pactum meum inter me et te, et inter semen tuum post te in generationibus suis, fœdere sempiterno: ut sim Deus tuus, et seminis tui post te.
8и даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог.
8Daboque tibi et semini tuo terram peregrinationis tuæ, omnem terram Chanaan in possessionem æternam, eroque Deus eorum.
9И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.
9Dixit iterum Deus ad Abraham: Et tu ergo custodies pactum meum, et semen tuum post te in generationibus suis.
10А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње.
10Hoc est pactum meum quod observabitis inter me et vos, et semen tuum post te: circumcidetur ex vobis omne masculinum:
11А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас.
11et circumcidetis carnem præputii vestri, ut sit in signum fœderis inter me et vos.
12Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог.
12Infans octo dierum circumcidetur in vobis, omne masculinum in generationibus vestris: tam vernaculus, quam emptitius circumcidetur, et quicumque non fuerit de stirpe vestra:
13Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан.
13eritque pactum meum in carne vestra in fœdus æternum.
14А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој.
14Masculus, cujus præputii caro circumcisa non fuerit, delebitur anima illa de populo suo: quia pactum meum irritum fecit.
15И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.
15Dixit quoque Deus ad Abraham: Sarai uxorem tuam non vocabis Sarai, sed Saram.
16И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.
16Et benedicam ei, et ex illa dabo tibi filium cui benedicturus sum: eritque in nationes, et reges populorum orientur ex eo.
17Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити?
17Cecidit Abraham in faciem suam, et risit, dicens in corde suo: Putasne centenario nascetur filius? et Sara nonagenaria pariet?
18И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!
18Dixitque ad Deum: Utinam Ismaël vivat coram te.
19И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.
19Et ait Deus ad Abraham: Sara uxor tua pariet tibi filium, vocabisque nomen ejus Isaac, et constituam pactum meum illi in fœdus sempiternum, et semini ejus post eum.
20А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ.
20Super Ismaël quoque exaudivi te: ecce, benedicam ei, et augebo, et multiplicabo eum valde: duodecim duces generabit, et faciam illum in gentem magnam.
21А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.
21Pactum vero meum statuam ad Isaac, quem pariet tibi Sara tempore isto in anno altero.
22И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.
22Cumque finitus esset sermo loquentis cum eo, ascendit Deus ab Abraham.
23И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог.
23Tulit autem Abraham Ismaël filium suum, et omnes vernaculos domus suæ, universosque quos emerat, cunctos mares ex omnibus viris domus suæ: et circumcidit carnem præputii eorum statim in ipsa die, sicut præceperat ei Deus.
24А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог.
24Abraham nonaginta et novem erat annorum quando circumcidit carnem præputii sui.
25А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог.
25Et Ismaël filius tredecim annos impleverat tempore circumcisionis suæ.
26У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,
26Eadem die circumcisus est Abraham et Ismaël filius ejus:
27и сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.
27et omnes viri domus illius, tam vernaculi, quam emptitii et alienigenæ pariter circumcisi sunt.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.