1. Мојсијева 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.
1Erat autem terra labii unius, et sermonum eorumdem.
2А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.
2Cumque proficiscerentur de oriente, invenerunt campum in terra Sennaar, et habitaverunt in eo.
3Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.
3Dixitque alter ad proximum suum: Venite, faciamus lateres, et coquamus eos igni. Habueruntque lateres pro saxis, et bitumen pro cæmento:
4После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.
4et dixerunt: Venite, faciamus nobis civitatem et turrim, cujus culmen pertingat ad cælum: et celebremus nomen nostrum antequam dividamur in universas terras.
5А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.
5Descendit autem Dominus ut videret civitatem et turrim, quam ædificabant filii Adam,
6И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.
6et dixit: Ecce, unus est populus, et unum labium omnibus: cœperuntque hoc facere, nec desistent a cogitationibus suis, donec eas opere compleant.
7Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.
7Venite igitur, descendamus, et confundamus ibi linguam eorum, ut non audiat unusquisque vocem proximi sui.
8Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
8Atque ita divisit eos Dominus ex illo loco in universas terras, et cessaverunt ædificare civitatem.
9Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
9Et idcirco vocatum est nomen ejus Babel, quia ibi confusum est labium universæ terræ: et inde dispersit eos Dominus super faciem cunctarum regionum.
10Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.
10Hæ sunt generationes Sem: Sem erat centum annorum quando genuit Arphaxad, biennio post diluvium.
11А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
11Vixitque Sem, postquam genuit Arphaxad, quingentis annis: et genuit filios et filias.
12А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;
12Porro Arphaxad vixit triginta quinque annis, et genuit Sale.
13а родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
13Vixitque Arphaxad, postquam genuit Sale, trecentis tribus annis: et genuit filios et filias.
14А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;
14Sale quoque vixit triginta annis, et genuit Heber.
15а родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
15Vixitque Sale, postquam genuit Heber, quadringentis tribus annis: et genuit filios et filias.
16А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;
16Vixit autem Heber triginta quatuor annis, et genuit Phaleg.
17а родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
17Et vixit Heber postquam genuit Phaleg, quadringentis triginta annis: et genuit filios et filias.
18А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;
18Vixit quoque Phaleg triginta annis, et genuit Reu.
19а родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.
19Vixitque Phaleg, postquam genuit Reu, ducentis novem annis: et genuit filios et filias.
20А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;
20Vixit autem Reu triginta duobus annis, et genuit Sarug.
21а родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.
21Vixit quoque Reu, postquam genuit Sarug, ducentis septem annis: et genuit filios et filias.
22А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;
22Vixit vero Sarug triginta annis, et genuit Nachor.
23а родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.
23Vixitque Sarug, postquam genuit Nachor, ducentis annis: et genuit filios et filias.
24А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;
24Vixit autem Nachor viginti novem annis, et genuit Thare.
25а родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
25Vixitque Nachor, postquam genuit Thare, centum decem et novem annis: et genuit filios et filias.
26А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
26Vixitque Thare septuaginta annis, et genuit Abram, et Nachor, et Aran.
27А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
27Hæ sunt autem generationes Thare: Thare genuit Abram, Nachor et Aran. Porro Aran genuit Lot.
28И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.
28Mortuusque est Aran ante Thare patrem suum, in terra nativitatis suæ, in Ur Chaldæorum.
29И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
29Duxerunt autem Abram et Nachor uxores: nomen uxoris Abram, Sarai: et nomen uxoris Nachor, Melcha filia Aran, patris Melchæ, et patris Jeschæ.
30А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.
30Erat autem Sarai sterilis, nec habebat liberos.
31И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
31Tulit itaque Thare Abram filium suum, et Lot filium Aran, filium filii sui, et Sarai nurum suam, uxorem Abram filii sui, et eduxit eos de Ur Chaldæorum, ut irent in terram Chanaan: veneruntque usque Haran, et habitaverunt ibi.
32И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.
32Et facti sunt dies Thare ducentorum quinque annorum, et mortuus est in Haran.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.