Приче Соломунове 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
1Víno činí posměvače, a nápoj opojný nepokojného; pročež každý, kdož se kochá v něm, nebývá moudrý.
2Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
2Hrůza královská jako řvání mladého lva; kdož ho rozhněvá, hřeší proti životu svému.
3Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
3Přestati od sváru jest to každému ku poctivosti, ale kdožkoli se do nich zapletá, blázen jest.
4Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
4Lenoch neoře pro zimu, pročež žebrati bude ve žni, ale nadarmo.
5Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
5Rada v srdci muže voda hluboká, muž však rozumný dosáhne jí.
6Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
6Větší díl lidí honosí se účinností svou, ale v pravdě takového kdo nalezne?
7Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
7Spravedlivý ustavičně chodí v upřímnosti své; blažení synové jeho po něm.
8Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
8Král sedě na soudné stolici, rozhání očima svýma všecko zlé.
9Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
9Kdo může říci: Očistil jsem srdce své? Èist jsem od hříchu svého?
10Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
10Závaží rozdílná a míra rozdílná, obé to ohavností jest Hospodinu.
11По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
11Po skutcích svých poznáno bývá také i pachole, jest-li upřímé a pravé dílo jeho.
12Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
12Ucho, kteréž slyší, a oko, kteréž vidí, obé to učinil Hospodin.
13Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
13Nemiluj snu, abys nezchudl, otevři oči své, a nasytíš se chlebem.
14Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
14Zlé, zlé, říká ten, kdož kupuje, a odejda, tedy se chlubí.
15Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
15Zlato a množství perel, a nejdražší klínot jsou rtové umělí.
16Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
16Vezmi roucho toho, kterýž slíbil za cizího, a kdo za cizozemku, základ jeho.
17Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
17Chutný jest někomu chléb falše, ale potom ústa jeho pískem naplněna bývají.
18Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
18Myšlení radou upevňuj, a s opatrnou radou veď boj.
19Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
19Kdo vynáší tajnost, chodí neupřímě, pročež k lahodícímu rty svými nepřiměšuj se.
20Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
20Kdo zlořečí otci svému neb matce své, zhasne svíce jeho v temných mrákotách.
21Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
21Dědictví rychle z počátku nabytému naposledy nebývá dobrořečeno,
22Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
22Neříkej: Odplatím se zlým; očekávej na Hospodina, a vysvobodí tě.
23Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
23Ohavností jsou Hospodinu závaží rozdílná, a váhy falešné neoblibuje.
24Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
24Od Hospodina jsou krokové muže, ale člověk jak vyrozumívá cestě jeho?
25Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
25Osídlo jest člověku pohltiti věc posvěcenou, a po slibu zase toho vyhledávati.
26Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
26Král moudrý rozptyluje bezbožné, a uvodí na ně pomstu.
27Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
27Duše člověka jest svíce Hospodinova, kteráž zpytuje všecky vnitřnosti srdečné.
28Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
28Milosrdenství a pravda ostříhají krále, a milosrdenstvím podpírá se trůn jeho.
29Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
29Ozdoba mládenců jest síla jejich, a okrasa starců šediny.
30Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
30Modřiny ran jsou lékařství při zlém, a bití vnitřnostem života.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.