Приче Соломунове 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
1Synu můj, pozoruj moudrosti mé, k opatrnosti mé nakloň ucha svého,
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
2Abys ostříhal prozřetelnosti, a rtové tvoji šetřili umění.
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
3Nebo rtové cizí ženy strdí tekou, a měkčejší nad olej ústa její.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
4Poslední pak věci její hořké jsou jako pelyněk, ostré jako meč na obě straně ostrý.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
5Nohy její sstupují k smrti, krokové její hrob uchvacují.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
6Stezku života snad bys zvážiti chtěl? Vrtkéť jsou cesty její, neseznáš.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
7Protož, synové, poslechněte mne, a neodstupujte od řečí úst mých.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
8Vzdal od ní cestu svou, a nepřibližuj se ke dveřím domu jejího,
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
9Abys snad nedal jiným slávy své, a let svých ukrutnému,
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
10Aby se nenasytili cizí úsilím tvým, a práce tvá nezůstala v domě cizím.
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
11I řval bys naposledy, když bys zhubil tělo své a čerstvost svou,
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
12A řekl bys: Jak jsem nenáviděl cvičení, a domlouváním pohrdalo srdce mé,
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
13A neposlouchal jsem hlasu vyučujících mne, a k učitelům svým nenaklonil jsem ucha svého!
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
14O málo, že jsem nevlezl ve všecko zlé u prostřed shromáždění a zástupu.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
15Pí vodu z čisterny své, a prameny z prostředku vrchoviště svého.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
16Nechť se rozlévají studnice tvé ven, a potůčkové vod na ulice.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
17Měj je sám sobě, a ne cizí s tebou.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
18Budiž požehnaný pramen tvůj, a vesel se z manželky mladosti své.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
19Laně milostné a srny utěšené; prsy její ať tě opojují všelikého času, v milování jejím kochej se ustavičně.
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
20Nebo proč bys se kochal, synu můj, v cizí, a objímal život postranní,
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
21Poněvadž před očima Hospodinovýma jsou cesty člověka, a on všecky stezky jeho váží?
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
22Nepravosti vlastní jímají bezbožníka takového, a v provazích hříchu svého uvázne.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
23Takovýť umře, proto že nepřijímal cvičení, a ve množství bláznovství svého blouditi bude.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.