Приче Соломунове 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
1My son, pay attention to my wisdom; incline your ear to my insight,
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
2that you may maintain discretion and your lips may preserve knowledge.
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
3Though the lips of the forbidden woman drip honey and her speech is smoother than oil,
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
4in the end she is bitter as wormwood, sharp as a double-edged sword.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
5Her feet go down to death; her steps lead straight to Sheol.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
6She does not consider the path of life; she does not know that her ways are unstable.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
7So now, my sons, listen to me, and do not turn aside from the words of my mouth.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
8Keep your path far from her; do not go near the door of her house,
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
9lest you concede your vigor to others, and your years to one who is cruel;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
10lest strangers feast on your wealth, and your labors enrich the house of a foreigner.
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
11At the end of your life you will groan when your flesh and your body are spent,
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
12and you will say, “How I hated discipline, and my heart despised reproof!
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
13I did not listen to the voice of my teachers or incline my ear to my mentors.
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
14I am on the brink of utter ruin in the midst of the whole assembly.”
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
15Drink water from your own cistern, and running water from your own well.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
16Why should your springs flow in the streets, your streams of water in the public squares?
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
17Let them be yours alone, never to be shared with strangers.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
18May your fountain be blessed, and may you rejoice in the wife of your youth:
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
19A loving doe, a graceful fawn— may her breasts satisfy you always; may you be captivated by her love forever.
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
20Why be captivated, my son, by an adulteress, or embrace the bosom of a stranger?
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
21For a man’s ways are before the eyes of the LORD, and the LORD examines all his paths.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
22The iniquities of a wicked man entrap him; the cords of his sin entangle him.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
23He dies for lack of discipline, led astray by his own great folly.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.