Приче Соломунове 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
1Mijn zoon, schenk uw aandacht aan mijn wijsheid, Neig uw oor tot mijn inzicht;
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
2Dat overleg en ervaring u mogen behoeden, En u bewaren voor de lippen van een vreemde vrouw.
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
3Want al druipen de lippen der vreemde van honing, En is haar gehemelte gladder dan olie,
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
4Ten slotte is zij bitter als alsem, En scherp als een tweesnijdend zwaard.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
5Haar voeten dalen af naar de dood, Tot de onderwereld leiden haar schreden;
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
6Ze bakent de weg des levens niet af, Maar haar paden kronkelen ongemerkt!
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
7Welnu dan kinderen, luistert naar mij, Keert u niet af van mijn woorden.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
8Houd uw weg verre van haar, Nader niet tot de deur van haar huis:
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
9Anders moet ge aan anderen uw frisheid afstaan, Uw jaren offeren aan een ongenadig mens
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
10Verrijken zich vreemden met uw vermogen, En komt uw zuurverdiend loon in het huis van een ander.
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
11Dan slaat ge ten slotte aan ‘t jammeren, En moet ge, als heel uw lichaam op is, bekennen:
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
12Hoe heb ik toch de tucht kunnen haten, En de vermaning in de wind kunnen slaan?
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
13Waarom heb ik niet geluisterd naar hen, die mij onderwezen, Geen aandacht geschonken aan hen, die mij leerden?
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
14Nu hebben mij haast alle rampen getroffen Midden in de kring van mijn volk!
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
15Drink water uit uw eigen bron, Een koele dronk uit uw eigen put
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
16Zoudt ge úw wellen over de rand laten stromen, Uw watergolven over de straten?
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
17Néén, u alleen behoren zij toe, Niet aan vreemden nevens u.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
18Houd dus uw bron voor u zelf, En geniet van de vrouw uwer jeugd:
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
19Die aanminnige hinde, Die bevallige gems; Haar borsten mogen u ten allen tijde bevredigen. Aan haar liefde moogt ge u voortdurend bedwelmen.
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
20Waarom, mijn zoon, zoudt ge u aan een vreemde te buiten gaan, De boezem strelen van een onbekende?
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
21Voor de ogen van Jahweh liggen de wegen van iedereen open, Hij let op de paden van allen:
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
22De boze wordt in zijn eigen wandaden verstrikt, In de banden van zijn zonden gevangen;
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
23Zijn losbandigheid brengt hem om het leven, Door zijn vele dwaasheden komt hij om.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.