5. Мојсијева 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Потом обративши се идосмо к Васану. И изиђе пред нас Ог, цар васански и сав народ његов на бој у Едрајин.
1Не-ам ынторс ши не-ам суит пе друмул каре дуче ла Басан. Ог, ымпэратул Басанулуй, не-а ешит ынаинте, ку тот попорул луй, ка сэ лупте ымпотрива ноастрэ ла Едрей.
2И Господ ми рече: Не бој га се, јер га дадох у твоје руке са свим народом његовим и са земљом његовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царем аморејским, који сеђаше у Есевону.
2Домнул мь-а зис: ‘Ну те теме де ел, кэч ыл дау ын мыниле тале, пе ел ши тот попорул луй, ши цара луй; сэ те порць ку ел кум те-ай пуртат ку Сихон, ымпэратул аморицилор, каре локуя ла Хесбон.’
3Тако нам даде Господ Бог наш у руке и Ога, цара васанског са свим народом његовим, и разбисмо га и не остависмо му ниједног живог.
3Ши Домнул Думнезеул ностру а май дат ын мыниле ноастре ши пе Ог, ымпэратул Басанулуй, ку тот попорул луй; л-ам бэтут ши н-ам лэсат сэ скапе ничунул дин оамений луй.
4И узесмо тада све градове његове; не би ниједног града ког не узесмо, шездесет градова, сав крај арговски, царство Ога у Васану.
4Й-ам луат атунч тоате четэциле ши н-а фост уна каре сэ ну кадэ ын стэпыниря ноастрэ: шайзечь де четэць, тот цинутул Аргоб, ымпэрэция луй Ог дин Басан.
5Сви ти градови беху утврђени зидом високим, вратима и преворницама, осим других места без зидова врло много.
5Тоате четэциле ачестя ерау ынтэрите ку зидурь ыналте, ку порць ши зэвоаре, афарэ де четэциле фэрэ зидурь, каре ерау фоарте мулте ла нумэр.
6И раскопасмо их као што учинисмо Сиону, цару есевонском, побивши по свим местима и људе и жене и децу.
6Ле-ам нимичит ку десэвыршире, кум фэкусем ку Сихон, ымпэратул Хесбонулуй; ам нимичит ку десэвыршире тоате четэциле ымпреунэ ку бэрбаций, фемеиле ши прунчий.
7А сву стоку и плен по градовима запленисмо за се.
7Яр тоате вителе ши прада дин четэць ле-ам луат пентру ной.
8Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева аморејских, која је с ове стране Јордана од потока Арнона до горе Ермона,
8Астфел, ын время ачея ам кучерит де ла чей дой ымпэраць ай аморицилор цара де динкоаче де Йордан, де ла пырыул Арнон пынэ ла мунтеле Хермон
9(Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир,)
9(сидониций зик Хермонулуй Сирион, ши амориций ыл нумеск Сенир ),
10Сва места у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, градове царства Ога у Васану.
10тоате четэциле дин кымпие, тот Галаадул ши тот Басанул пынэ ла Салка ши Едрей, четэць дин ымпэрэция луй Ог, ын Басан.
11Јер само Ог цар васански беше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амонових? Девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човечија.
11(Нумай Ог, ымпэратул Басанулуй, май рэмэсесе дин нямул рефаимицилор. Патул луй, ун пат де фер, есте ла Раба, четатя копиилор луй Амон. Лунӂимя луй есте де ноуэ коць, ши лэцимя, де патру коць, дупэ котул унуй ом.)
12Тако наследисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину горе Галада с градовима њеним дадох синовима Рувимовим и Гадовим.
12Атунч ам луат ын стэпынире цара ачаста. Ам дат рубеницилор ши гадицилор цинутул де ла Ароер, каре есте пе пырыул Арнон, ши жумэтатя мунтелуй Галаад ку четэциле луй.
13И остатак Галада и сав Васан, царство Огово, дадох половини племена Манасијиног; сав крај арговски по свему Васану зваше се земља дивовска.
13Ам дат ла жумэтате дин семинция луй Манасе че май рэмыня дин Галаад ши тоатэ ымпэрэция луй Ог дин Басан: тот цинутул Аргоб, ку тот Басанул, каре пурта нумеле де Цара Рефаимицилор.
14Јаир син Манасијин узе сав крај арговски до међе гесурске и махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњег дана.
14Иаир, фиул луй Манасе, а луат тот цинутул Аргоб пынэ ла хотарул гешурицилор ши маакатицилор ши а пус нумеле луй тыргурилор Басанулуй, нумите ши азь тыргуриле луй Иаир.
15А Махиру дадох Галад.
15Ам дат Галаадул луй Макир.
16А Рувимовом племену и Гадовом племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, где је међа синова Амонових.
16Рубеницилор ши гадицилор ле-ам дат о парте дин Галаад пынэ ла пырыул Арнон, ал кэруй мижлок служеште ка хотар, ши пынэ ла пырыул Иабок, хотарул копиилор луй Амон;
17И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланог, испод Фазге према истоку.
17ле-ам май дат кымпия, мэрӂинитэ де Йордан, де ла Кинерет пынэ ла маря кымпией, Маря Сэратэ, ла пичоареле мунтелуй Писга, спре рэсэрит.
18И заповедих вам онда и рекох: Господ Бог ваш дао вам је ову земљу у наследство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је год за војску.
18Ын время ачея, в-ам дат порунка ачаста: ‘Домнул Думнезеул востру вэ дэ ын мынэ цара ачаста ка с-о стэпыниць. Вой, тоць чей бунь де луптэ, сэ мерӂець ынармаць ынаинтя копиилор луй Исраел.
19А жене ваше и деца ваша и стока ваша (знам да имате много стоке) нека остану у градовима вашим, које вам дадох,
19Нумай фемеиле воастре, прунчий ши вителе воастре – штиу кэ авець мулте вите – сэ рэмынэ ын четэциле пе каре ви ле-ам дат,
20докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наследе земљу, коју ће им Господ Бог ваш дати с оне стране Јордана; онда се вратите сваки на своје наследство, које вам дадох.
20пынэ че Домнул ва да одихнэ фрацилор воштри, ка ши воуэ, ши вор луа ши ей ын стэпынире цара пе каре ле-о дэ Домнул Думнезеул востру динколо де Йордан. Дупэ ачея, вэ вець ынтоарче фиекаре ын моштениря пе каре в-ам дат-о.’
21А Исусу онда заповедих говорећи: Очи твоје виде све што је учинио Господ Бог ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свим царствима у која дођеш.
21Ын время ачея, ам порунчит луй Иосуа ши й-ам зис: ‘Окий тэй ау вэзут тот че а фэкут Домнул Думнезеул востру ачестор дой ымпэраць: аша ва фаче Домнул тутурор ымпэрэциилор ымпотрива кэрора вей мерӂе.
22Немојте их се бојати, јер ће се Господ Бог ваш бити за вас.
22Ну те теме де ей, кэч Домнул Думнезеул востру ва лупта Ел Ынсушь пентру вой.’
23И молих се Господу онда говорећи:
23Ын время ачея, м-ам ругат Домнулуй ши ам зис:
24Господе Боже! Ти си почео показивати слузи свом величину своју и крепку руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би творио дела каква су Твоја и у кога би била сила каква је Твоја?
24‘Стэпыне Доамне! Ту ай ынчепут сэ арэць робулуй Тэу мэриря Та ши мына Та чя путерникэ, кэч каре есте думнезеул ачела, ын чер ши пе пэмынт, каре сэ поатэ фаче лукрэрь ка але Тале ши сэ айбэ о путере ка а Та?
25Дај ми да пређем и видим земљу добру која је преко Јордана и гору добру, Ливан.
25Ласэ-мэ, Те рог, сэ трек ши сэ вэд цара ачея бунэ де динколо де Йордан, мунций ачея фрумошь ши Либанул!’
26Али Господ беше гневан на ме с вас, и не услиши ме, него ми рече: Доста; не говори ми више за то.
26Дар Домнул С-а мыният пе мине дин причина воастрэ ши ну м-а аскултат. Домнул мь-а зис: ‘Дестул! Ну-Мь май ворби де лукрул ачеста.
27Попни се на врх ове горе, и подигавши очи своје на запад и на север и на југ и на исток, види очима својим, јер нећеш прећи преко Јордана.
27Суе-те пе вырфул мунтелуй Писга, уйтэ-те спре апус, спре мязэноапте, спре мязэзи ши спре рэсэрит ши привеште-о доар ку окий, кэч ну вей трече Йорданул ачеста.
28Него подај заповести Исусу, и утврди га и укрепи га; јер ће он прећи пред народом тим, и он ће им разделити у наследство земљу коју видиш.
28Дэ порунчь луй Иосуа, ынтэреште-л ши ымбэрбэтязэ-л, кэч ел ва мерӂе ынаинтя попорулуй ачестуя ши-л ва пуне ын стэпыниря цэрий пе каре о вей ведя.’
29И остасмо у овој долини према Вет-Фегору.
29Ши ам рэмас астфел ын вале, ын дрептул Бет-Пеорулуй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.