Јеремија 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А ово су речи у посланици коју посла пророк Јеремија из Јерусалима к остатку старешина заробљених и свештеницима и пророцима и свему народу што га пресели Навуходоносор из Јерусалима у Вавилон,
1Ятэ купринсул епистолей пе каре а тримис-о пророкул Иеремия дин Иерусалим кэтре рэмэшица бэтрынилор дин робие, преоцилор, пророчилор ши ынтрегулуй попор пе каре-й дусесе ын робие Небукаднецар, дин Иерусалим ла Бабилон,
2пошто отиде из Јерусалима цар Јехонија и царица и дворани и кнезови Јудини и јерусалимски, и дрводеље и ковачи.
2дупэ че ымпэратул Иекония, ымпэрэтяса, фамений дрегэторь, кэпетенииле луй Иуда ши але Иерусалимулуй, лемнарий ши ферарий ау пэрэсит Иерусалимул.
3По Еласи, сину Сафановом, и Гемарији сину Хелкијином, које сла Седекија цар Јудин у Вавилон к Навуходоносору цару вавилонском; и у књизи говораше:
3Ле-а тримис-о прин Елеаса, фиул луй Шафан, ши прин Гемария, фиул луй Хилкия, тримишь ла Бабилон де Зедекия, ымпэратул луй Иуда, ла Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй. Еа куприндя урмэтоареле:
4Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, свему робљу које преселих из Јерусалима у Вавилон:
4„Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел, кэтре тоць принший де рэзбой пе каре й-ам дус дин Иерусалим ла Бабилон:
5Градите куће и седите у њима; садите вртове и једите род њихов;
5‘Зидиць касе ши локуици-ле; сэдиць грэдинь ши мынкаць дин роаделе лор!
6жените се и рађајте синове и кћери; и синове своје жените, и кћери своје удајте, нека рађају синове и кћери, и множите се ту и не умањујте се.
6Луаци-вэ невесте ши фачець фий ши фийче; ынсураци-вэ фиий ши мэритаци-вэ фетеле, сэ факэ фий ши фийче, ка сэ вэ ынмулциць аколо унде сунтець ши сэ ну вэ ымпуцинаць.
7И тражите добро граду, у који вас преселих, и молите се за њ Господу, јер у добру његовом биће вама добро.
7Урмэриць бинеле четэций ын каре в-ам дус ын робие ши ругаци-вэ Домнулуй пентру еа, пентру кэ феричиря воастрэ атырнэ де феричиря ей!’
8Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Немојте да вас варају ваши пророци што су међу вама и ваши врачи, и не гледајте на сне своје што сањате.
8Кэч аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: ‘Ну вэ лэсаць амэӂиць де пророчий воштри, каре сунт ын мижлокул востру, нич де гичиторий воштри; н-аскултаць нич де висэторий воштри, але кэрор висе вой ле причинуиць!
9Јер вам они лажно пророкују у моје име, ја их нисам послао, говори Господ.
9Кэч ей вэ пророческ минчунь ын Нумеле Меу. Еу ну й-ам тримис’, зиче Домнул.
10Јер овако вели Господ: Кад се наврши у Вавилону седамдесет година, походићу вас, и извршићу вам добру реч своју да ћу вас вратити на ово место.
10Дар ятэ че зиче Домнул: ‘Де ындатэ че вор трече шаптезечь де ань ай Бабилонулуй, Ымь вой адуче аминте де вой ши вой ымплини фацэ де вой фэгэдуинца Мя чя бунэ, адукынду-вэ ынапой ын локул ачеста.
11Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре а не зле, да вам дам последак какав чекате.
11Кэч Еу штиу гындуриле пе каре ле ам ку привире ла вой’, зиче Домнул, ‘гындурь де паче, ши ну де ненорочире, ка сэ вэ дау ун виитор ши о нэдежде.
12Тада ћете ме призивати и ићи ћете и молићете ми се, и услишићу вас.
12Вой Мэ вець кема, ши вець плека; Мэ вець руга, ши вэ вой аскулта.
13И тражићете ме, и наћи ћете ме, кад ме потражите свим срцем својим.
13Мэ вець кэута, ши Мэ вець гэси дакэ Мэ вець кэута ку тоатэ инима.
14И даћу вам се да ме нађете, говори Господ, и вратићу робље ваше, и сабраћу вас из свих народа и из свих места у која сам вас разагнао, говори Господ, и довешћу вас опет на место, одакле сам вас иселио.
14Мэ вой лэса сэ фиу гэсит де вой’, зиче Домнул, ‘ши вой адуче ынапой пе принший воштри де рэзбой; вэ вой стрынӂе дин тоате нямуриле ши дин тоате локуриле ын каре в-ам изгонит’, зиче Домнул, ‘ши вэ вой адуче ынапой ын локул де унде в-ам дус ын робие.’
15Јер рекосте: Господ нам подиже пророке у Вавилону.
15Тотушь вой зичець: ‘Думнезеу не-а ридикат пророчь ын Бабилон!’
16Јер, овако вели Господ за цара који седи на престолу Давидовом и за сав народ који стоји у овом граду, за браћу вашу што не отидоше с вама у ропство.
16Аша ворбеште Домнул асупра ымпэратулуй каре шаде пе скаунул де домние ал луй Давид, асупра ынтрегулуй попор каре локуеште ын четатя ачаста, асупра фрацилор воштри каре н-ау мерс ку вой ын робие,
17Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу пустити на њих мач, глад и помор, и учинићу их да буду као смокве рђаве, које се не могу јести, како су рђаве.
17аша ворбеште Домнул оштирилор: ‘Ятэ, вой тримите ынтре ей сабие, фоамете ши чумэ ши-й вой фаче ка ниште смокине грозаве каре, де реле че сунт, ну се пот мынка.
18И гонићу их мачем и глађу и помором, и учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским, да буду уклин и чудо и подсмех и руг у свих народа, у које их пошаљем.
18Ый вой урмэри ку сабие, ку фоамете ши ку чумэ, ый вой фаче о причинэ де спаймэ пентру тоате ымпэрэцииле пэмынтулуй, де блестем, де пустиире, де батжокурэ ши де окарэ принтре тоате нямуриле пе унде ый вой изгони,
19Јер не послушаше моје речи, говори Господ, кад слах к њима слуге своје пророке зарана једнако; али не послушасте, говори Господ.
19пентру кэ н-ау аскултат кувинтеле Меле’, зиче Домнул, ‘ей, кэрора ын ненумэрате рындурь ле-ам тримис пе робий Мей, пророчий, дар н-аць врут сэ аскултаць’, зиче Домнул.
20Слушајте, дакле, реч Господњу ви сви заробљени, које послах из Јерусалима у Вавилон.
20Вой ынсэ аскултаць Кувынтул Домнулуй, вой, тоць принший де рэзбой пе каре в-ам тримис дин Иерусалим ын Бабилон!
21Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за Ахава сина Колајиног и за Седекију сина Масијиног, који вам пророкују у моје име лаж: ево, ја ћу их предати у руке Навуходоносору цару вавилонском, да их побије на ваше очи.
21Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел, деспре Ахаб, фиул луй Колая, ши деспре Зедекия, фиул луй Маасея, каре вэ пророческ минчунь ын Нумеле Меу: ‘Ятэ, ый дау ын мыниле луй Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, ши-й ва оморы суб окий воштри.
22И од њих ће се узети уклин међу све робље Јудино што је у Вавилону, те ће говорити: Господ да учини од тебе као од Седекије и као од Ахава, које испече цар вавилонски на огњу.
22Вор служи ка прилеж де блестем ынтре тоць принший де рэзбой ай луй Иуда каре сунт ла Бабилон. Ши се ва зиче: «Сэ-ць факэ Домнул ка луй Зедекия ши ка луй Ахаб, пе каре ымпэратул Бабилонулуй й-а фрипт ын фок!»
23Јер учинише грдило у Израиљу чинећи прељубу са женама ближњих својих и говорећи лаж на моје име, што им не заповедих; ја знам то, и сведок сам, говори Господ.
23Ши лукрул ачеста се ва ынтымпла пентру кэ ау фэкут о мишелие ын Исраел, прякурвинд ку невестеле апроапелуй лор, ши пентру кэ ау спус минчунь ын Нумеле Меу, кынд Еу ну ле дэдусем ничо порункэ. Штиу лукрул ачеста ши сунт мартор’, зиче Домнул.
24И Семаји из Нелама реци говорећи:
24Яр луй Шемая, Нехеламитул, сэ-й спуй:
25Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: Што си у своје име послао књиге свему народу који је у Јерусалиму, и Софонији сину Масијином свештенику и свим свештеницима, говорећи:
25‘Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: «Ту ай тримис ын нумеле тэу ынтрегулуй попор дин Иерусалим, луй Цефания, фиул луй Маасея, преотул, ши тутурор преоцилор, о скрисоаре ку урмэторул купринс:
26Господ те постави свештеником на место Јодаја свештеника, да пазите у дому Господњем на сваког човека безумног и који се гради пророк, да их мећеш у тамницу и у кладе.
26‹Домнул те-а пус преот ын локул преотулуй Иехоиада, ка сэ привегезь ын Каса Домнулуй песте тоць небуний ши песте тоць чей че се дау дрепт пророчь, ка сэ-й арунчь ын бутучь ши ын фяре.
27Зашто, дакле, не укори Јеремије Анатоћанина, који се гради пророк међу вама?
27Акум, пентру че ну педепсешть пе Иеремия дин Анатот, каре пророчеште принтре вой?
28Јер посла к нама у Вавилон и поручи: Дуго ће трајати; градите куће и седите у њима, и садите вртове и једите род њихов.
28Ба ынкэ а тримис кяр сэ не спунэ ын Бабилон: „Робия ва фи лунгэ; зидиць касе ши локуици-ле; сэдиць грэдинь ши мынкаць дин роаделе лор!”›»’
29И Софонија свештеник прочита ту књигу пред пророком Јеремијом.
29(Преотул Цефания читисе ын адевэр скрисоаря ачаста ын фаца пророкулуй Иеремия.)
30И дође реч Господња Јеремији говорећи:
30Ши Кувынтул Домнулуй а ворбит луй Иеремия астфел:
31Пошаљи ка свему робљу и поручи: Овако вели Господ за Семају из Нелама; што вам пророкује Семаја, а ја га не послах, и чини да се уздате у лаж,
31‘Тримите сэ спунэ тутурор челор дин робие: «Аша ворбеште Домнул деспре Шемая, Нехеламитул: ‹Пентру кэ Шемая вэ пророчеште фэрэ сэ-л фи тримис Еу ши вэ инсуфлэ о ынкредере минчиноасэ,
32зато овако вели Господ: Ево, ја ћу походити Семају Неламљанина и семе његово, неће од њега нико остати у овом народу нити ће видети добра што ћу ја учинити народу свом, говори Господ, јер казива одмет од Господа.
32ятэ че зиче Домнул: „Вой педепси пе Шемая, Нехеламитул, ши сэмынца луй: ничунул дин ай луй ну ва локуи ын мижлокул попорулуй ачестуя ши ну ва ведя бинеле пе каре-л вой фаче попорулуй Меу”, зиче Домнул, „кэч ел а проповэдуит рэзврэтире ымпотрива Домнулуй.”›»’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.