Јеремија 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к том народу; отерај их испред мене, и нека одлазе.
1Домнул мь-а зис: „Кяр дакэ Мойсе ши Самуел с-ар ынфэциша ынаинтя Мя, тот н-аш фи биневоитор фацэ де попорул ачеста. Изгонеште-л динаинтя Мя, дукэ-се!
2И ако ти кажу: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство.
2Ши дакэ-ць вор зиче: ‘Унде сэ не дучем?’ сэ ле рэспунзь: ‘Аша ворбеште Домнул: «Ла моарте, чей сортиць ла моарте; ла сабие, чей сортиць сабией; ла фоамете, чей сортиць фоаметей; ла робие, чей сортиць робией!»’
3И пустићу на њих четворо, говори Господ: Мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звери земаљске, да их једу и истребе.
3Кэч вой тримите ымпотрива лор патру фелурь де ненорочирь”, зиче Домнул: „сабия ка сэ-й учидэ, кыний ка сэ-й сфышие, пэсэриле черулуй ши фяреле пэмынтулуй ка сэ-й мэнынче ши сэ-й нимичяскэ.
4И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму.
4Ый вой фаче де поминэ пентру тоате ымпэрэцииле пэмынтулуй, дин причина луй Манасе, фиул луй Езекия, ымпэратул луй Иуда, ши пентру тот че а фэкут ел ын Иерусалим.
5Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? Ко ли би те пожалио? Ко ли би дошао да запита како ти је?
5Кэч чине сэ айбэ милэ де тине, Иерусалиме, чине сэ те плынгэ? Чине сэ мяргэ сэ те ынтребе де сэнэтате?
6Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити.
6М-ай пэрэсит”, зиче Домнул, „ай дат ынапой, де ачея Ымь ынтинд мына ымпотрива та ши те нимическ: сунт сэтул де милэ.
7Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путева својих.
7Ый вынтур ку лопата ла порциле цэрий; ый липсеск де копий, перд пе попорул Меу, кэч ну с-ау абэтут де ла кэиле лор.
8Више ће ми бити удовица његових него песка морског, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту.
8Вэдувеле лор сунт май мулте декыт боабеле де нисип дин маре; песте мама тынэрулуй, адук ун пустиитор зиуа-н амяза маре; фак сэ кадэ деодатэ песте еа неказул ши гроаза.
9Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховим, говори Господ.
9Чя каре нэскусе шапте фий тынжеште, ышь дэ суфлетул; соареле ей апуне кынд есте ынкэ зиуэ: есте рошие, акоперитэ де рушине. Пе чей че май рэмын, ый дау прадэ сабией ынаинтя врэжмашилор лор”, зиче Домнул.
10Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу.
10Вай де мине, мамэ, кэ м-ай нэскут пе мине, ом де чартэ ши де причинэ пентру тоатэ цара! Ну яу ку ымпрумут, нич ну дау ку ымпрумут, ши тотушь тоць мэ блестемэ!
11Господ рече: Доиста, остатку ће твом бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тескоби.
11Домнул а рэспунс: „Да, вей авя ун виитор феричит; да, вой сили пе врэжмаш сэ те роаӂе ла време де ненорочире ши ла време де неказ!
12Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе северно и бронзу?
12Поате ферул сэ фрынгэ ферул де ла мязэноапте ши арама?
13Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цене по свим међама твојим, и то за све грехе твоје.
13Авериле ши комориле тале ле вой да прадэ фэрэ деспэгубире, дин причина тутурор пэкателор тале, пе тот цинутул тэу.
14И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гнева мог, и гореће над вама.
14Те вой дуче роб ла врэжмашул тэу, ынтр-о царэ пе каре н-о куношть, кэч фокул мынией Меле с-а апринс ши арде песте вой!”
15Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од оних који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гнева; знај да подносим руг тебе ради.
15Ту штий тот, Доамне! Аду-ць аминте де мине, ну мэ уйта, рэзбунэ-мэ пе пригониторий мей! Ну мэ луа, дупэ ынделунга Та рэбдаре. Гындеште-Те кэ суфэр окара дин причина Та!
16Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом, јер је име Твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама.
16Кынд ам примит кувинтеле Тале, ле-ам ынгицит; кувинтеле Тале ау фост букурия ши веселия инимий меле, кэч дупэ Нумеле Тэу сунт нумит, Доамне, Думнезеул оштирилор!
17Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње.
17Н-ам шезут ын адунаря челор че петрек, ка сэ мэ веселеск ку ей: де фрика путерий Тале, ам стат сингур ла о парте, кэч мэ умплусешь де мыние.
18Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?
18Пентру че ну май контенеште суферинца мя? Пентру че мэ устурэ рана ши ну вря сэ се виндече? Сэ фий Ту пентру мине ка ун извор ыншелэтор, ка о апэ каре сякэ?
19Зато овако вели Господ: Ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцено од рђавог, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима.
19Де ачея аша ворбеште Домнул: „Дакэ те вей липи ярэшь де Мине, ыць вой рэспунде ярэшь ши вей ста ынаинтя Мя; дакэ вей деспэрци че есте де прец де че есте фэрэ прец, вей фи ка гура Мя. Ей сэ се ынтоаркэ ла тине, ну ту сэ те ынторчь ла ей!
20И учинићу да будеш том народу као јак зид бронзани, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ.
20Те вой фаче пентру попорул ачеста ка ун зид таре де арамэ; ей се вор рэзбои ку тине, дар ну те вор бируи; кэч Еу вой фи ку тине, ка сэ те скап ши сэ те избэвеск”, зиче Домнул.
21И избавићу те из руку злих људи, и искупићу те из руку насилничких.
21„Те вой избэви дин мына челор рэй ши те вой скэпа дин мына асуприторилор.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.