Јеремија
Chapter 15
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Asang Khongca Bibl…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Јеремија 15

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к том народу; отерај их испред мене, и нека одлазе.
1To pacoengah Angraeng mah kai khaeah, Ka hmaa ah Mosi hoi Samuel to angdoe moe, lawkthui hoi langlacadoeh, ka poekhaih amkhraih mak ai; Judah kaminawk to ka hmaa hoi takhoe o ving ah, caeh o ving lai nasoe.
2И ако ти кажу: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство.
2Nihcae mah, naa ah maw ka caeh o han loe? tiah na naa o nahaeloe, duek han pahoe ih kaminawk loe, duekhaih khaeah, sumsen han pahoe ih kaminawk loe, sumsen khaeah, khokhahaih hoi duek han pahoe ih kaminawk loe, khokhahaih khaeah, misong ah pahoe ih kaminawk loe, misong ah caeh o tih, tiah Angraeng mah thuih, tiah thuih paeh, tiah ang naa.
3И пустићу на њих четворо, говори Господ: Мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звери земаљске, да их једу и истребе.
3Nihcae nuiah ka suek han ih misa palitonawk loe, hum hanah sumsen, ruet hanah uinawk, caak moe paaeh hanah, van ih tavaanawk hoi long ih moisannawk hae ni, tiah Angraeng mah thuih.
4И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму.
4Judah siangpahrang Hezekiah capa Manasseh loe Jerusalem ah sak ih hmuen pongah, long praenawk boih ah raihaih ka phaksak han.
5Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? Ко ли би те пожалио? Ко ли би дошао да запита како ти је?
5Aw Jerusalem, mi mah maw na tahmen tih? To tih ai boeh loe mi mah maw na qah thui tih? To tih ai boeh loe ngantui maw tiah dueng hanah, mi maw nang khaeah angzo tih?
6Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити.
6Kai nang pahnawt sut moe, hnukbang nam laem boeh pongah, na nuiah ban ka phok moe, kang hum han; dawnpakhuemhaih ka tawn mak ai, tiah Angraeng mah thuih.
7Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путева својих.
7Nihcae to prae khongkhanawk ah takhi hawhhaih paqa hoiah ka hawh han; a caanawk to palung ka setsak han, a caeh o haih loklam hoi amlaem o ai pongah, nihcae to kang hmatsak han.
8Више ће ми бити удовица његових него песка морског, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту.
8Judah ih lamhmainawk loe ka hmaa ah tuipui ih savuet pongah pop o tih; thendoengnawk ih amno hum kaminawk to athun naah ka patoeh han; nihcae nuiah zit kaom tasoehhaih to ka phaksak han.
9Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховим, говори Господ.
9Ca nongpa sarihto tapen kami loe, thaboeng moe, hinghaih qui apet boeh; anih hanah loe athun li naah ni duem pae boeh; anih loe azathaih to tongh moe, poek anghmang sut boeh; kanghmat thoemto kaminawk doeh sumsen hoiah hum hanah, a misanawk khaeah ka paek han, tiah Angraeng mah thuih.
10Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу.
10Kam no, kai loe khosak bing boeh! Prae boih ah angzoeh koeh kami, misa angcoeng koeh kami ah nang tapen moeng boeh! Amekhaih hnuk hanah minawk han tangka ka coisak ai; minawk ih tangka doeh ka coi ai; toe kami boih mah kai kasae ang thuih o.
11Господ рече: Доиста, остатку ће твом бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тескоби.
11Angraeng mah, Kahoih ai atue phak naah, kahoih ah kang suek han; raihaih hoi patangkhanghaih atue ah na misanawk mah nang khaeah tahmenhaih hni o tih, tiah thuih.
12Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе северно и бронзу?
12Judah kaminawk, sum maw, to tih ai boeh loe sumboeng to na khaek thai ai batih toengah, aluek bang hoiah angzo misanawk to na pazawk thai mak ai.
13Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цене по свим међама твојим, и то за све грехе твоје.
13Na sak ih zaehaihnawk pongah, na prae thungah na tawnh ih hmuenmae hoi tacongnawk to hmuenmae lomh kaminawk khaeah azom ah ka paek han.
14И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гнева мог, и гореће над вама.
14Na panoek ai ih prae ah na misanawk hoi nawnto kang caehsak han; nangcae kangh hanah, palung ka phuihaih hmai baktiah angqong boeh, tiah a thuih.
15Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од оних који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гнева; знај да подносим руг тебе ради.
15Aw Angraeng, nang mah panoek; na panoek poe ah loe, na khenzawn ah; kai pacaekthlaek kaminawk to lu la ah; ka misanawk nuiah palungsawk hmah, kai hae na takhoe ving hmah; kai loe nang pongah kasaethuihaih to ka yok boeh, tiah panoek ah.
16Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом, јер је име Твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама.
16Ka hnuk ih na loknawk to ka pazui boeh; Aw misatuh kaminawk ih Angraeng Sithaw, kai loe na hmin hoi kawk ih kami ah ka oh pongah, na lok loe kai han anghoehaih hoi oephaih ah oh.
17Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње.
17Kai loe kami pahnui thuih kaminawk angpophaih ahmuen ah kang hnu ai; nihcae hoi anghoehaih doeh ka sah ai; ka nuiah ban na koeng moe, palungphuihaih hoiah nang koisak pongah, kaimabueng ni kang hnut sut.
18Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?
18Tipongah kai ih ahma loe nat parai moe, thah thai ai ahma, kahoih thai ai ahma ah oh loe? Nang loe kai hanah amsawnlok thui kami, tui kakaang vacong tuinawk baktiah maw na oh boeh?
19Зато овако вели Господ: Ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцено од рђавог, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима.
19To pongah Angraeng mah hae tiah thuih; nam laem let nahaeloe, ka tok sak hanah, kang hoih han; avang ai lok to thui ai, atho kaom loknawk to na thuih nahaeloe, kai ih pakha baktiah na om tih; nihcae loe nang khaeah amlaem o let nasoe; toe nang loe nihcae khaeah amlaem let hmah.
20И учинићу да будеш том народу као јак зид бронзани, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ.
20Hae kaminawk khaeah kacak sumkamling tapang ah kang ohsak han; nang to pahlong moe, loisak hanah nang khaeah ka oh pongah, nihcae mah na tuh o cadoeh, na pazawk o mak ai, tiah Angraeng mah thuih.
21И избавићу те из руку злих људи, и искупићу те из руку насилничких.
21Kasae kaminawk ih ban thung hoiah kang pahlong moe, zit kaom kaminawk ban thung hoiah kang loisak han.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.