Јеремија 44
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Реч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:
1Ятэ кувынтул спус луй Иеремия ку привире ла тоць иудеий каре локуяу ын цара Еӂиптулуй, ла Мигдол, ла Тахпанес, ла Ноф ши ын цара Патрос:
2Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ви видесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима,
2„Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: ‘Аць вэзут тоате ненорочириле пе каре ле-ам адус асупра Иерусалимулуй ши асупра тутурор четэцилор луй Иуда: ятэ кэ астэзь еле ну май сунт декыт ниште дэрымэтурь ши нимень ну май локуеште ын еле
3за злоћу њихову коју чинише да би ме гневили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.
3дин причина рэутэций ку каре ау лукрат, ка сэ Мэ мыние, дукынду-се сэ тэмыезе ши сэ служяскэ алтор думнезей, каре ну ерау куноскуць нич де ей, нич де вой, нич де пэринций воштри.
4И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Не чините тај гад на који мрзим.
4В-ам тримис ынтруна пе тоць служиторий Мей пророчий ка сэ вэ спунэ: «Ну фачець ачесте урычунь, пе каре ле урэск!»
5Али не послушаше нити пригнуше уха свог да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима.
5Дар ей н-ау врут с-аскулте, н-ау луат аминте, ну с-ау ынторс де ла рэутатя лор ши н-ау ынчетат сэ адукэ тэмые алтор думнезей.
6Зато се изли јарост моја и гнев мој, и разгоре се у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.
6Де ачея с-а вэрсат урӂия Мя ши а избукнит мыния Мя ши ын четэциле луй Иуда ши ын улицеле Иерусалимулуй, каре ну май сунт декыт ниште дэрымэтурь ши ун пустиу, кум се веде астэзь.’
7А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истребите из Јуде људе и жене, децу и која сисају, да не остане у вас остатка,
7Акум, аша ворбеште Домнул Думнезеул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: ‘Пентру че вэ фачець вой сингурь ун рэу атыт де маре, ка сэ се нимичяскэ дин мижлокул луй Иуда бэрбаць, фемей, копий ши прунчь ши сэ ну май рэмынэ ничо рэмэшицэ дин вой?
8гневећи ме делима руку својих, кадећи другим боговима у земљи мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истребили и постали клетва и руг у свих народа на земљи.
8Пентру че Мэ мынияць вой прин лукрэриле мынилор воастре, адукынд тэмые алтор думнезей, ай цэрий Еӂиптулуй, унде аць венит сэ локуиць пентру о време, ка сэ фиць нимичиць ши сэ ажунӂець о причинэ де блестем ши де окарэ принтре тоате нямуриле пэмынтулуй?
9Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудиних и зла жена њихових, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама јерусалимским?
9Аць уйтат нелеӂюириле пэринцилор воштри, нелеӂюириле ымпэрацилор луй Иуда, нелеӂюириле невестелор лор, нелеӂюириле воастре ши нелеӂюириле невестелор воастре сэвыршите ын цара луй Иуда ши пе улицеле Иерусалимулуй?
10Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.
10Ей ну с-ау смерит нич пынэ ын зиуа де азь, н-ау фрикэ, ну урмязэ Леӂя Мя ши порунчиле Меле, пе каре ле-ам пус ынаинтя воастрэ ши ынаинтя пэринцилор воштри.’
11За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истребим све Јудејце.
11Де ачея, аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: ‘Ятэ, Ымь ынторк Фаца ымпотрива воастрэ ка сэ вэ фак рэу ши сэ нимическ пе тот Иуда.
12И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу мисирску да се онде стани, и изгинуће сви; у земљи ће мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг.
12Вой луа рэмэшицеле луй Иуда каре шь-ау ындрептат фаца ка сэ мяргэ ын цара Еӂиптулуй, сэ локуяскэ аколо пентру о време; тоць вор фи нимичиць ши вор кэдя ын цара Еӂиптулуй; вор фи нимичиць де сабие, де фоамете, де ла чел май мик пынэ ла чел май маре; вор пери де сабие ши де фоамете ши вор фи о причинэ де афурисение, де спаймэ, де блестем ши де окарэ.
13И походићу оне који наставају у земљи мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором;
13Вой педепси астфел пе чей че локуеск ын цара Еӂиптулуй, кум ам педепсит Иерусалимул, ку сабие, ку фоамете ши ку чумэ.
14и ниједан од остатка Јудиног, што отидоше у земљу мисирску да се онде стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побегну.
14Ну ва рэмыне ши ну ва скэпа ничунул дин рэмэшицеле луй Иуда, каре ау венит сэ локуяскэ пентру о време ын цара Еӂиптулуй ку гынд сэ се ынтоаркэ ярэшь ын цара луй Иуда, унде дореск сэ се ынтоаркэ ярэшь сэ се ашезе; ну се вор май ынтоарче декыт врео кыцьва, каре вор скэпа!’”
15Тада одговорише Јеремији сви људи који знаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше онде велик збор, и сав народ што живљаше у земљи мисирској, у Патросу, говорећи:
15Тоць бэрбаций каре штияу кэ невестеле лор адучяу тэмые алтор думнезей, тоате фемеиле каре се афлау аколо ын маре нумэр ши тот попорул каре локуя ын цара Еӂиптулуй, ла Патрос, ау рэспунс аша луй Иеремия:
16Шта нам каза у име Господње, нећемо те послушати;
16„Ну те вом аскулта ын нимик дин челе че не-ай спус ын Нумеле Домнулуй.
17него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и лијући јој наливе, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, јер бејасмо сити хлеба и беше нам добро и зло не виђасмо.
17Чи воим сэ фачем кум ам спус ку гура ноастрэ, ши ануме сэ адучем тэмые ымпэрэтесей черулуй ши сэ-й турнэм жертфе де бэутурэ, кум ам фэкут ной ши пэринций ноштри, ымпэраций ноштри ши кэпетенииле ноастре, ын четэциле луй Иуда ши ын улицеле Иерусалимулуй. Атунч авям пыне де не сэтурам, ерам феричиць ши ну тречям прин ничо ненорочире!
18А од кад престасмо кадити царици небеској и лити јој наливе, ништа немамо и гинемо од мача и од глади.
18Дар, де кынд ам ынчетат сэ адучем тэмые ымпэрэтесей черулуй ши сэ-й турнэм жертфе де бэутурэ, ам дус липсэ де тоате ши ам фост нимичиць де сабие ши де фоамете…
19И кад кадимо царици небеској и лијемо јој наливе, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и лијемо јој наливе?
19Де алтфел, кынд адучем тэмые ымпэрэтесей черулуй ши-й турнэм жертфе де бэутурэ, оаре фэрэ воя бэрбацилор ноштри ый прегэтим ной турте ка с-о чинстим фэкынду-й кипул ши-й адучем жертфе де бэутурэ?”
20Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи:
20Иеремия а зис атунч ынтрегулуй попор, бэрбацилор, фемеилор ши тутурор челор че-й дэдусерэ рэспунсул ачеста:
21Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? И не дође ли Му у срце?
21„Ну Шь-а адус аминте Домнул ши ну Й-а венит Луй ын минте тэмыя пе каре аць арс-о ын четэциле луй Иуда ши ын улицеле Иерусалимулуй, вой ши пэринций воштри, ымпэраций воштри ши кэпетенииле воастре, ши попорул дин царэ?
22И не може Господ више подносити злоћу дела ваших и гадове које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико на живи у њој, како се види данас.
22Домнул н-а путут сэ май суфере лукрул ачеста дин причина рэутэций фаптелор воастре, дин причина урычунилор пе каре ле-аць сэвыршит, ши де ачея цара воастрэ а ажунс о параӂинэ, ун пустиу, о причинэ де блестем, кум ведець астэзь.
23Зато што кадисте и што грешисте Господу и не слушасте глас Господњи, и по закону Његовом и уредбама Његовим и сведочанствима Његовим не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.
23Токмай пентру кэ аць арс тэмые ши аць пэкэтуит ымпотрива Домнулуй, пентру кэ н-аць аскултат гласул Домнулуй ши н-аць пэзит Леӂя, порунчиле ши ынвэцэтуриле Луй, токмай пентру ачея ви с-ау ынтымплат ачесте ненорочирь, кум се веде астэзь.”
24Још рече Јеремија свему народу и свим женама: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи мисирској.
24Иеремия а май зис ынтрегулуй попор ши тутурор фемеилор: „Аскултаць Кувынтул Домнулуй, вой тоць чей дин Иуда каре сунтець ын цара Еӂиптулуй!
25Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: Извршаваћемо завете своје што заветовасмо кадећи царици небеској и лијући јој наливе. Доиста, испунисте завете своје и извршисте.
25Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Вой ши невестеле воастре аць мэртурисит ку гуриле воастре ши аць ымплинит ку мыниле воастре че спунець: «Врем сэ ымплиним журуинцеле пе каре ле-ам фэкут, сэ адучем тэмые ымпэрэтесей черулуй ши сэ-й турнэм жертфе де бэутурэ!»
26Зато чујте Јудејци реч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ни једног Јудејца у свој земљи мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ!
26Де ачея, акум, дупэ че в-аць ымплинит журуинцеле ши в-аць ынфэптуит фэгэдуинцеле, аскултаць Кувынтул Домнулуй, вой тоць чей дин Иуда, каре локуиць ын цара Еӂиптулуй! Ятэ, жур пе Нумеле Меу чел маре’, зиче Домнул, ‘кэ Нумеле Меу ну ва май фи кемат де гура ничунуя дин оамений луй Иуда ши ын тоатэ цара Еӂиптулуй ничунул ну ва зиче: «Виу есте Домнул Думнезеу!»
27Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи мисирској, сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ни једног.
27Ятэ, вой вегя асупра лор ка сэ ле фак рэу, ши ну бине, ши тоць оамений луй Иуда каре сунт ын цара Еӂиптулуй вор фи нимичиць де сабие ши де фоамете пынэ вор пери де тот.
28А који утеку од мача, вратиће се из земље мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу мисирску да се онде настане, познаће чија ће се реч навршити, моја или њихова.
28Ачея, ын мик нумэр, каре вор скэпа де сабие се вор ынтоарче дин цара Еӂиптулуй ын цара луй Иуда. Дар тоатэ рэмэшица луй Иуда, тоць чей че ау венит сэ локуяскэ ын цара Еӂиптулуй, вор ведя дакэ се ва ымплини Кувынтул Меу сау ал лор.
29А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том месту да знате да ће се доиста испунити речи моје вама на зло;
29Ши ятэ’, зиче Домнул, ‘ун семн дупэ каре вець куноаште кэ вэ вой педепси ын локул ачеста, ка сэ штиць кэ ворбеле Меле се вор ымплини песте вой, спре ненорочиря воастрэ.’
30овако вели Господ: Ево, ја ћу дати Фараона Вафрија, цара мисирског, у руке непријатељима његовим и у руке оним који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудиног у руке Навуходоносору цару вавилонском, непријатељу његовом и који тражаше душу његову.
30Аша ворбеште Домнул: ‘Ятэ, вой да пе Фараон Хофра, ымпэратул Еӂиптулуй, ын мыниле врэжмашилор луй, ын мыниле челор че вор сэ-л омоаре, кум ам дат пе Зедекия, ымпэратул луй Иуда, ын мыниле луй Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, врэжмашул сэу, каре воя сэ-л омоаре.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.