Јеремија
Chapter 44
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Freedom Bible (フリー…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Јеремија 44

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1Реч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:
1エジプトの地に住むすべてのユダヤ人、すなわちミグドル、タフパンヘス、メンフィス、パテロス地方に住む者たちについて、主の言葉がエレミヤに臨んだ。
2Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ви видесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима,
2「イスラエルの神、万軍の主はこう言われる。『あなたがたは、わたしがエルサレムとユダのすべての町々にもたらした、すべての災いを見た。見よ、それらは今日、荒れ果て、住む者もいない。
3за злоћу њихову коју чинише да би ме гневили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.
3それは、彼らが悪を行ってわたしを怒らせたためである。彼らも、あなたがたも、あなたがたの父祖も知らなかったほかの神々に香をたき、これらに仕えるために行ったからだ。
4И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Не чините тај гад на који мрзим.
4それでも、わたしは、わたしのしもべであるすべての預言者たちを、朝早くから繰り返しあなたがたに遣わし、「ああ、わたしが憎むこの忌まわしいことを行ってはならない」と言った。
5Али не послушаше нити пригнуше уха свог да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима.
5しかし、彼らは聞かず、耳を傾けず、悪から立ち返って、ほかの神々に香をたくことをやめようともしなかった。
6Зато се изли јарост моја и гнев мој, и разгоре се у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.
6それゆえ、わたしの憤りと怒りが注がれ、ユダの町々とエルサレムの通りで燃え上がった。それらは今日あるとおり、廃墟となり、荒れ果てた。』
7А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истребите из Јуде људе и жене, децу и која сисају, да не остане у вас остатка,
7それゆえ今、イスラエルの神、万軍の主はこう言われる。『なぜ、あなたがたは自らを害する大きな悪を行い、ユダの中から男も女も、幼児も乳飲み子も断ち、自分たちに一人の残りの者も残さないようにするのか。
8гневећи ме делима руку својих, кадећи другим боговима у земљи мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истребили и постали клетва и руг у свих народа на земљи.
8なぜ、あなたがたが寄留するために来たエジプトの地で、自分たちの手で造ったものによってわたしを怒らせ、ほかの神々に香をたくのか。あなたがたは断ち滅ぼされ、地のすべての国々の間で呪いの的、そしりの的となろうとしている。
9Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудиних и зла жена њихових, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама јерусалимским?
9あなたがたは、父祖たちの悪、ユダの王たちの悪、その妻たちの悪、あなたがた自身の悪、あなたがたの妻たちの悪を忘れたのか。それらはユダの地とエルサレムの通りで行われた。
10Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.
10彼らは今日に至るまでへりくだらず、恐れもせず、わたしがあなたがたと父祖たちの前に置いた律法と掟に従って歩んでいない。』
11За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истребим све Јудејце.
11それゆえ、イスラエルの神、万軍の主はこう言われる。『見よ、わたしはあなたがたに災いをもたらすために顔を向け、ユダ全体を断ち滅ぼす。
12И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу мисирску да се онде стани, и изгинуће сви; у земљи ће мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг.
12わたしは、エジプトの地へ行って寄留しようと顔を向けたユダの残りの者を捕らえる。彼らは皆、滅び尽くされる。エジプトの地で倒れ、剣と飢饉によって滅び尽くされる。小さい者から大きい者まで、剣と飢饉によって死に、恐怖の的、驚きの的、呪いの的、そしりの的となる。
13И походићу оне који наставају у земљи мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором;
13わたしはエジプトの地に住む者たちを、エルサレムを罰したように、剣と飢饉と疫病によって罰する。
14и ниједан од остатка Јудиног, што отидоше у земљу мисирску да се онде стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побегну.
14エジプトの地へ行って寄留しているユダの残りの者の中には、逃れて生き残り、ユダの地へ帰る者はいない。彼らはそこへ帰って住むことを切に願っているが、逃れる者のほかには、だれも帰らない。』」
15Тада одговорише Јеремији сви људи који знаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше онде велик збор, и сав народ што живљаше у земљи мисирској, у Патросу, говорећи:
15すると、自分たちの妻がほかの神々に香をたいていることを知っていたすべての男たちと、そこに立っていたすべての女たち、すなわちエジプトの地のパテロスに住んでいたすべての民から成る大集団が、エレミヤに答えて言った。
16Шта нам каза у име Господње, нећемо те послушати;
16「あなたが主の名によって私たちに語った言葉に、私たちは聞き従いません。
17него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и лијући јој наливе, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, јер бејасмо сити хлеба и беше нам добро и зло не виђасмо.
17それどころか、私たちは自分の口から出た言葉を必ずすべて実行します。私たちも父祖たちも、王たちも高官たちも、ユダの町々とエルサレムの通りで行っていたように、天の女王に香をたき、注ぎのささげ物を注ぎます。その時、私たちには食物が豊かにあり、安らかに暮らし、災いにも遭いませんでした。
18А од кад престасмо кадити царици небеској и лити јој наливе, ништа немамо и гинемо од мача и од глади.
18しかし、天の女王に香をたき、注ぎのささげ物を注ぐことをやめてから、私たちはすべてのものに不足し、剣と飢饉によって滅びてきました。」
19И кад кадимо царици небеској и лијемо јој наливе, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и лијемо јој наливе?
19女たちは言った。「私たちが天の女王に香をたき、注ぎのささげ物を注いだ時、夫たちの同意なしに、彼女を礼拝するための菓子を作り、注ぎのささげ物を注いだでしょうか。」
20Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи:
20そこでエレミヤは、彼に答えた男たちと女たち、すなわちすべての民に言った。
21Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? И не дође ли Му у срце?
21「あなたがたと父祖たち、王たち、高官たち、この地の民が、ユダの町々とエルサレムの通りでたいた香を、主は覚え、心に留められたのではないか。
22И не може Господ више подносити злоћу дела ваших и гадове које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико на живи у њој, како се види данас.
22主は、あなたがたの悪い行いと、あなたがたが行った忌まわしいことに、もはや耐えることができなかった。それゆえ、あなたがたの地は今日あるとおり、住む者のない荒れ果てた地、驚きの的、呪いの的となった。
23Зато што кадисте и што грешисте Господу и не слушасте глас Господњи, и по закону Његовом и уредбама Његовим и сведочанствима Његовим не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.
23あなたがたが香をたき、主に罪を犯し、主の声に聞き従わず、その律法と掟とあかしに従って歩まなかったために、この災いが今日あるとおり、あなたがたに起こったのだ。」
24Још рече Јеремија свему народу и свим женама: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи мисирској.
24さらにエレミヤは、すべての民とすべての女たちに言った。「エジプトの地にいるすべてのユダの人々よ、主の言葉を聞け。
25Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: Извршаваћемо завете своје што заветовасмо кадећи царици небеској и лијући јој наливе. Доиста, испунисте завете своје и извршисте.
25イスラエルの神、万軍の主はこう言われる。『あなたがたとあなたがたの妻たちは、自分の口で語り、自分の手でそれを実行して、「私たちは、天の女王に香をたき、注ぎのささげ物を注ぐと立てた誓願を、必ず果たします」と言った。 では、あなたがたの誓願を確かなものとし、誓願を果たすがよい。』
26Зато чујте Јудејци реч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ни једног Јудејца у свој земљи мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ!
26それゆえ、エジプトの地に住むすべてのユダの人々よ、主の言葉を聞け。『見よ、わたしは自分の大いなる名にかけて誓った』と、主は言われる。『エジプト全土では、ユダの人の口から、「主なる神は生きておられる」と言って、わたしの名が呼ばれることは、もはやない。
27Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи мисирској, сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ни једног.
27見よ、わたしは彼らに良いことではなく、災いをもたらすために見張っている。エジプトの地にいるユダの人々は皆、剣と飢饉によって滅び尽くされ、ついには一人もいなくなる。
28А који утеку од мача, вратиће се из земље мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу мисирску да се онде настане, познаће чија ће се реч навршити, моја или њихова.
28剣を逃れる者は、わずかな人数でエジプトの地からユダの地へ帰る。寄留するためにエジプトの地へ行ったユダの残りの者は皆、わたしの言葉と彼らの言葉のどちらが成り立つかを知る。
29А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том месту да знате да ће се доиста испунити речи моје вама на зло;
29これが、わたしがこの場所であなたがたを罰するしるしとなる』と、主は言われる。『わたしの言葉が、必ずあなたがたに災いをもたらすために成り立つことを、あなたがたが知るためである。』
30овако вели Господ: Ево, ја ћу дати Фараона Вафрија, цара мисирског, у руке непријатељима његовим и у руке оним који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудиног у руке Навуходоносору цару вавилонском, непријатељу његовом и који тражаше душу његову.
30主はこう言われる。『見よ、わたしはエジプトの王ファラオ・ホフラを、その敵の手と、その命を狙う者たちの手に渡す。ユダの王ゼデキヤを、その敵であり、その命を狙っていたバビロンの王ネブカドネザルの手に渡したのと同じように。』」

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.