Јеремија 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати.
1「イスラエルよ、あなたが帰るのなら」と、主は言われる。「わたしのもとに帰れ。あなたが忌まわしいものをわたしの前から取り除くなら、あなたは追い払われることはない。
2И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити.
2また、真実と公正と義をもって、『主は生きておられる』と誓うなら、諸国民は主によって自らを祝福し、主を誇る。」
3Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње.
3主はユダの人々とエルサレムにこう言われる。「耕されていない土地を耕せ。茨の中に種を蒔いてはならない。
4Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца свог, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиђе јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дела ваша.
4ユダの人々とエルサレムの住民よ、主のために割礼を受け、心の包皮を取り除け。そうしなければ、あなたがたの行いが悪いために、わたしの憤りが火のように燃え上がり、だれにも消せなくなる。
5Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: Скупите се, и уђимо у тврде градове.
5ユダで告げ、エルサレムで知らせよ。こう言え。『この地でラッパを吹け』と。大声で叫び、こう言え。『集まれ。城壁のある町々に入ろう』と。
6Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте, јер ћу довести зло од севера и погибао велику.
6シオンに向けて旗印を掲げよ。安全な所へ逃げよ。立ち止まってはならない。わたしが北から災いと大いなる破滅をもたらすからだ。」
7Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с места свог да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима.
7獅子が茂みから上って来た。国々を滅ぼす者が進み出た。彼は自分の場所を出て、あなたの地を荒れ果てさせようとしている。あなたの町々は廃墟となり、住む者はいなくなる。
8За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас.
8このために、粗布をまとい、嘆き、泣き叫べ。主の燃える怒りが、私たちから離れていないからだ。
9И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.
9「その日には」と、主は言われる。「王も高官たちも勇気を失う。祭司たちは驚き、預言者たちは驚き惑う。」
10И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе.
10そこで私は言った。「ああ、主なる神よ。あなたはこの民とエルサレムをまことに欺き、『あなたがたには平和がある』と言われた。しかし、剣は命にまで迫っている。」
11У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти.
11その時、この民とエルサレムにこう言われる。「荒野の裸の高台から、娘なるわたしの民に向かって熱風が吹いて来る。穀物をふるい分けるためでも、清めるためでもない。
12Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.
12これらの高台から、さらに激しい風が、わたしのために吹いて来る。今、わたしも彼らに裁きを言い渡す。」
13Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! Пропадосмо.
13見よ、彼は雲のように上って来る。その戦車はつむじ風のようだ。その馬は鷲よりも速い。ああ、私たちは滅ぼされる。
14Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?
14エルサレムよ、救われるために、悪から心を洗い清めよ。いつまで、悪い思いを自分の内に宿しておくのか。
15Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове.
15ダンから声が告げ、エフライムの丘々から災いを知らせている。
16Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из далеке земље, и пуштају глас свој на градове Јудине.
16「諸国民に告げよ。見よ、エルサレムに向かって知らせよ。『遠い国から見張る者たちが来て、ユダの町々に向かって声を上げる。
17Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.
17畑を守る者たちのように、彼らはエルサレムを四方から取り囲む。彼女がわたしに逆らったからだ』」と、主は言われる。
18Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца.
18「あなたの道と行いが、これらのことをあなたにもたらした。これがあなたの悪である。それは苦く、あなたの心にまで達している。」
19Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.
19私の苦しみよ、私の苦しみよ。胸の奥が痛む。胸が激しく鳴る。黙ってはいられない。私はラッパの音を、戦いの警報を聞いてしまった。
20Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час.
20破滅に次ぐ破滅が告げられ、全地が荒らされる。突然、私の天幕は破壊され、一瞬のうちに幕が失われる。
21Докле ћу гледати заставу? Слушати глас трубни?
21いつまで私は旗印を見、ラッパの音を聞かなければならないのか。
22Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умеју.
22「わたしの民は愚かで、わたしを知らない。彼らは愚かな子らで、悟りがない。悪を行うことには熟練しているが、良いことを行うことを知らない。」
23Погледах на земљу, а гле без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.
23私が地を見ると、見よ、それは荒れ果て、むなしかった。天を見ても、そこに光はなかった。
24Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.
24私が山々を見ると、見よ、それらは震え、すべての丘が揺れ動いていた。
25Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле.
25私が見ると、見よ、人は一人もおらず、空の鳥も皆、逃げ去っていた。
26Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог.
26私が見ると、見よ、実り豊かな地は荒野となり、そのすべての町は主の御前で、その燃える怒りによって打ち壊されていた。
27Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти.
27主はこう言われる。「全地は荒れ果てる。しかし、わたしは完全には滅ぼさない。
28Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг.
28このために、地は嘆き、上の天は暗くなる。わたしがこれを語り、計画したからだ。わたしは思い直さず、これを取りやめない。」
29Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живети.
29騎兵と弓を射る者たちの物音を聞いて、どの町も逃げ去る。人々は茂みに入り、岩の上に登る。すべての町は見捨てられ、そこに住む者は一人もいない。
30А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златним, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју.
30荒らされた者よ、あなたはどうするのか。緋色の服をまとい、金の飾りで身を飾り、化粧で目を大きく見せても、美しく装うのは無駄である。あなたの愛人たちはあなたをさげすみ、あなたの命を狙っている。
31Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца.
31私は、産みの苦しみにある女のような声、初めての子を産む女のような苦悶の声を聞いた。息を切らし、両手を広げる娘なるシオンの声である。彼女は言う。「ああ、私は何と災いなことか。殺す者たちの前で、私は力尽きる。」
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.